Japan je usvojio zakone kojima se menja definicija silovanja i podiže starosna granica za dobrovoljne stupanje u seksualne odnose, u do sada neviđenoj reformi zakona o seksualnim zločinima.
Definicija silovanja proširena je na „nedobrovoljni seksualni odnos“ sa prethodno „nasilnog seksualnog odnosa“, čime je Japan uskladio zakonsku terminologiju sa drugim zemljama.
Starosna granica za dobrovoljno stupanje u seksualne odnose je podignuta sa svega 13, na 16 godina.
Pređašnji zakoni nisu štitili one koji su prisiljavani na seks i odvraćali su žrtve od prijavljivanja takvih napada, tvrde kritičari.
Ti zakoni su dovodili i do nedoslednih sudskih odluka, što je podstaklo na poziv za promene.
- Mračna tajna predatora japanskog popa kog i danas smatraju nacionalnim blagom
- „Zašto sam digla glas protiv seksističkih opaski šefa Tokijske olimpijade“
- BBC razotkriva muškarce u Aziji koji prodaju snimke pipkanja žena u podzemnoj železnici
Japanski parlament je usvojio nove zakone 16. juna.
Njima je izričito navedeno osam scenarija u kojima je žrtvi teško da „oblikuje, izrazi ili ostvari nameru da ne pristane“ na seksualni odnos.
To obuhvata situacije u kojima je žrtva pod dejstvom alkohola ili droge, izložena nasilju ili pretnjama ili je „preplašena ili zapanjena“.
U još jednom scenariju se opisuje zloupotrebu moći, gde je žrtva „zabrinuta“ zbog posledica odbijanja.
Ovo je prvi put da je Japan promenio starosnu granicu pristanka na dobrovoljno stupanje u seksualni odnos, od njenog uvođenja 1907. godine.
Ranije je Japan imao jednu od najnižih starosnih granica među razvijenim zemljama.
Međutim, osoba koja je imala seks sa maloletnikom od 13 do 15 godina starosti biće kažnjena samo ako je pet ili više godina starija od maloletnika.
U međuvremenu, zastarevanje slučaja i pravni vremenski okvir za prijavljivanje silovanja prošireni su sa 10 na 15 godina, kako bi se žrtvama dalo više vremena da se odluče na taj korak.
Promenama zakona se, takođe, zabranjuje „fotografsko voajerstvo“, koje obuhvata slikanje ispod suknje ili tajno snimanje seksualnog čina, između ostalog.
Ovaj potez je usledio posle više oslobađajućih presuda optuženima za silovanje 2019. godine, što je izazvalo opšte nezadovoljstvo u zemlji i pokrenulo nacionalnu kampanju protiv seksualnog nasilja poznatu kao Flauer demo (Flower Demo).
Jedanaestog dana svakog meseca od aprila 2019. godine, aktivisti se okupljaju u čitavom Japanu da zahtevaju pravdu i iskažu solidarnost sa žrtvama seksualnih napada.
Ipak, neke aktivistkinje su rekle za BBC da pravne reforme rešavaju samo deo problema.
Moraju da se menjaju „izvitoperene ideje“ o seksu i dobrovoljnom pristanku koje su istrajavale generacijama, kaže Kazuko Ito, potpredsednica tokijskog Hjuman rajts nau (Human Rights Now), organizacije koja se bavi ljudskim pravima.
Žrtve seksualnog nasilja koje izađu u javnost, takođe, često dobijaju pretnje i ružne komentare na internetu.
Čak i kad bi se reforme sprovele, žrtve moraju da se osećaju osnaženo da prijave napade, tvrde aktivisti.
U Japanu, žrtve seksualnog nasilja često oklevaju da prijave zločine zbog stigme i osećaja sramote.
Vladino istraživanje javnog mnjenja iz 2021. godine pokazalo je da napad prijavljuje samo oko šest odsto žena i muškaraca, dok polovina anketiranih žena smatra da ne mogu to da učine zbog „sramote“.
„Učenje i obrazovanje na državnom nivou su ključni da bi ova norma postala sastavni deo društva.
„To je jedini način da se spreči seksualno nasilje, kao i da se okonča praksa nekažnjivosti“, kaže Ito.
Sakura Kamitani, advokatica i borkinja za ljudska prava, kaže za BBC da bi Japan trebalo da ponudi više finansijske i psihološke pomoći žrtvama seksualnog nasilja.
Napadači, takođe, moraju da dobiju pomoć da bi se sprečilo ponavljanje zločina, dodaje ona.
Borba za dobrovoljni pristanak u Japanu
Tesa Vong, BBC Njuz
Najveća i najznačajnija promena u zakonu je ona kojom se menja definicija silovanja sa „nasilnog seksualnog odnosa“ na „nedobrovoljni seksualni odnos“.
Time se delotvorno daje pravni prostor dobrovoljnom pristanku, u društvu u kom se ovaj koncept i dalje vrlo slabo razume.
Aktivisti tvrde da je uska definicija toga u Japanu dovela do još užih tumačenja zakona među tužiocima i sudijama.
Na taj način je postavljen neverovatno visok prag za ostvarivanje pravde, što je negovalo sumnjičavost koja odvraća žrtve od prijavljivanja napada.
- Seksualno nasilje u Srbiji – kome se obratiti za pomoć
- #Nisamprijavila: Kako je probijen zid tišine koji štiti nasilnike u Srbiji
U jednom slučaju iz 2014. godine u Tokiju, na primer, muškarac je pribio petnaestogodišnju devojčicu uza zid i imao seks sa njom dok se ona opirala.
On je oslobođen optužbe za silovanje jer je sud procenio da tinejdžerki nije bilo „izuzetno teško“ da pruži otpor.
Prema njoj su se tokom ovog slučaja ophodili kao prema odrasloj osobi.
„Sudski procesi i odluke su bile različite.
„Neki od optuženih nisu osuđeni čak i kad je dokazano da nisu imali pristanak, uz obrazloženje da optužba nije ispunila kriterijum za napad ili zastrašivanje“, kaže Ju Tadokoro, portparol Springa, grupe za podršku žrtvama seksualnog nasilja.
Ali reforme se bave samo delom problema, tvrde aktivistkinje, čiji pozivi na promene dosežu mnogo dalje od sudnice.
Seksualni napad je i dalje tabu tema u Japanu.
Zadobila je pažnju na nivou države tek poslednjih godina posle optužbi istaknutih ličnosti.
Među njima su sudska bitka Šiori Ito, bivše članice Samoodbrambenih snaga, javne izjave žrtve seksualnog napada Rine Gonoi, kao i raskrinkavanje Džonija Kitagave.
BBC otkriva ko seksualno napastvuje i snima žene u Istočnoj Aziji:
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
