Vrhovni sud Japana proglasio je neustavnim Zakon o eugenici, na osnovu kog je između 1950-ih i 1990-ih prisilno sterilisano 16.500 osoba sa invaliditetom.
Tom presudom se okončava decenijama duga borba žrtava za pravdu, odštetu i izvinjenje.
Sud je naložio vladi da isplati odštetu za 11 žrtava iz pet slučajeva koji su razmatrani u žalbenom postupku.
Posle dugog sudskog procesa, zakon iz 2019. odobrio je odštetu preživelim žrtvama, ali su neki nastavili da se bore za veću odštetu.
- Bes u Japanu posle otkrića o sterilizaciji dece
- Japan promenio zakonsku definiciju silovanja, podignuta starosna granica za stupanje u seksualne odnose
- Stotine ljudi traži odštetu, jer ih je seksualno zlostavljao najpoznatiji agent za muzičke talente u Japanu
- Mračna tajna predatora japanskog popa kog i danas smatraju nacionalnim blagom
Četiri slučaja su završila na sudu, koji su doneli odluku u njihovu korist, ali je japanska vlada podnela žalbe, tako da je proces otišao na višu instancu.
U petom slučaju, zahtevi dve žene su odbijeni zbog zastarelosti, na šta su one podnele žalbu.
Prema zakonu iz 1948. godine, oko 25.000 ljudi – od kojih su mnogi imali nasledne smetnje – podvrgnuto je operacijama kako bi se sprečilo da imaju decu koja se smatraju „inferiornom“.
Japanska vlada je priznala da je 16.500 sterilizacija obavljeno bez saglasnosti.
Iako vlasti tvrde da je 8.500 drugih ljudi pristalo na operacije, advokati tvrde da su bili „de fakto primorani“ na operaciju zbog pritiska sa kojim su se tada suočili.
Pojedine žrtve imale su samo devet godina, navodi se u izveštaju parlamenta objavljenom u junu prošle godine.
Zakon je 1996. stavljen van snage.
‘Nikada neću moći da budem majka’
Vrhovni sud je odlučio i da se 20-godišnji rok zastarelosti ne može primeniti na odštetne zahteve u slučajevima prinudne sterilizacije.
Advokati su prethodno tvrdili da su pojedine žrtve, posebno one koje su sterilisane bez njihovog znanja, prekasno saznale za operaciju da bi ispoštovale zakonski rok.
Prisilne sterilizacije najrasprostranjenije su bile 1960-ih i 1970-ih, tokom posleratnog bejbi buma.
Mnogi prisilno sterilisani su imali fizičke i intelektualne nedostatke, probleme sa mentalnim zdravljem ili hronične bolesti.
Prema dokumentu japanske vlade iz 1953. godine, za operacije je bilo dozvoljeno fizičko obuzdavanje, anestezija, pa čak i „obmana“.
„Zato verujem da vlada mora da napravi zaokret i krene punom brzinom ka punopravnom rešenju“, rekao je Jutaka Jošijama, advokat koji je zastupao dvoje žrtava.
Dodao je da je Japan do danas „žmurio“ na „užasnu štetu“ žrtava i njihovih porodica, kao i da je nekoliko žrtava u međuvremenu umrlo, a da nisu primile odštetu.
- Grenlandski skandal sa kontrolom rađanja
- Prisilno sterilisane žene se bore za istinu – 25 godina kasnije
- „Izvadili su mi matericu, bez moje saglasnosti“
Prema zakonu iz 2019, usvojenom posle jednog od ovih slučajeva, preživele žrtve mogu dobiti po 3,2 miliona jena (19.800 dolara ili 2,1 milion dinara).
Za nju se prijavilo oko 1.300 ljudi, a do sada ih je dodeljeno 1.100, navodi se u izveštajima.
Ipak, pojedine žrtve navode da im nadoknada ne znači mnogo.
„Kada sam saznala da sam shvatila da nikada ne mogu biti majka… To mi je slomilo srce“, rekla je Jumi Suzuki, rođena sa cerebralnom paralizom i prisilno sterilisana sa 12 godina, 2021. u intervjuu za BBC.
Ova 68-godišnjakinja je među 11 žrtava čiji su slučajevi izneti pred sud.
„Ne želim novac, želim da ljudi znaju šta nam se dogodilo, da se to više nikada ne ponovi. Želim da se prema osobama sa invaliditetom postupa kao i prema drugim ljudima.
„Mi nismo stvari. Mi smo ljudska bića.“
Pogledajte video:
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
