Kad je bila tinejdžerka, Sara Mizoguči, tada visoka 164 centimetara, imala je 42 kilograma.
„Mislila sam na hranu sve vreme i uvek sam bila gladna. Tortu sam jela jednom godišnje za moj rođendan.
„To je trajalo svega tri ili četiri godine zaredom – opšte nisam bila srećna“, priča ona.
Slučajevi kao što je Sarin, koja danas ima 29 godina, toliko su uobičajeni u Japanu da je rasprostranjenost pothranjenosti kod mladih žena postala ozbiljan zdravstveni problem.
Anketa koju je sprovelo japansko Ministarstvo zdravlja 2019. godine pokazala je da je 20,7 odsto, ili svaka peta žena, starosti između 20 i 29 godina klinički pothranjena, što se definiše kao Indeks telesne mase (BMI) niži od of 18,5.
Sarin BMI bio je ispod praga zdrave težine.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje da ljudi ciljaju da im BMI bude između 18,5 i 25.
- Operacije smanjenja želuca: Turski hirurg savetovao pacijentkinju da „jede i samo jede“
- „Kilaža se menja, ali zli ljudi ostaju zli“: Bivša teniserka Jelena Dokić na meti uvreda zbog kilograma
- Upoznajte Anđelu: Imala je 25 kilograma, a sada se sprema za maraton
Japan je jedina zemlja na svetu sa visokim primanjima i sa toliko pothranjenih žena.
Sličan nivo može da se nađe samo među najsiromašnijim zemljama sveta, kao što su Istočni Timor, Burundi, Eritreja i Niger, pokazuje studija iz 2024. godine o svetskim trendovima pothranjenosti i gojaznosti objavljena u medicinskom časopisu Lanset.
Godine 1990, Japanske su bile manje pothranjene nego što su danas, a zemlja nije bila izuzetak na međunarodnim tabelama.
Danas jeste.
Nekoliko studija i nacionalnih anketa pokazalo je da je trend mršavosti u porastu među mladim ženama.
Pre nekoliko godina, među mladim ženama u Japanu počeo je da kruži izraz „Pepeljugina težina“.
Izraz se odnosi na BMI tik ispod zdrave težine, koji se zvanično kategoriše kao pothranjenost na skali BMI-ja, ali su mnoge žene želele da ga postignu.
Međutim, Pepeljugina težina (u kilogramima), koja se izračunava tako što se visina u metrima podigne na kvadrat, a potom pomnoži sa 18, izazvala je žučnu raspravu na internetu.
Neki ljudi su se oglasili protiv onoga što smatraju nerealnim i nezdravim ciljem.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Kulturološka norma
Tomohiro Jasuda, profesor u Školi za bolničare na Univerzitetu Kristofer Seirei u gradu Hamamacuu, u prefekturi Šizouka, u Japanu, proučavao je pothranjene mlade Japanke.
Njegovo istraživanje pokazalo je da je, iako su ispitanice priznavale da moraju da se ugoje, njihova ideja o tome koliko moraju da se ugoje bila mnogo manja nego što je potrebno za zdrav BMI.
Pothranjene žene koje su učestvovale u njegovoj studiji morale su da se ugoje prosečnih 10,3 kilograma da bi postigle objektivni ideal težine (definisan kao BMI od 22).
Kad su ih pitali za to, rekle su da žele da se ugoje u proseku još 0,4 kilograma.
„U Japanu je mnogo premršavih mladih žena koje rizikuju neplodnost, nisku porođajnu težinu i sarkopeniju (tip gubitka mišića koji se obično dešava sa starenjem i/ili nepokretnošću),“, rekao je on za BBC.
Pothranjenost može da dovede do gubitka kostiju, anemije i menstrualnih neregularnosti, dok nedovoljni unos proteina obično dovodi do male mišićne mase.
Neke učenice sa časova profesora Jasude o gojaznosti i mršavosti rekle su mu da žele da smršaju zato što su njihove omiljene slavne ličnosti i influenseri mršavi.
„To ima mnogo veze sa velikim uticajem japanskih medija i dugotrajnim divljenjem prema SAD i Evropi, koji su već neko vreme predvodnici mode i drugih aspekata japanske kulture“, kaže on.
Profesor Jasuda objašnjava da se u japanskim medijima muškarci pojavljuju kao ljudi raznih godišta i izgleda, dok su žene uvek mlade.
„I zato što se toliko mnogo mladih žena prikazuje kao mršave, mislim da vlada utisak da su ‘mršavi ljudi bolji'“, dodaje on.
- Zašto je dobro kad imamo pundravce
- Tajna mršavosti je ipak zapisana u genima
- Volite svoje telo zbog svega onog što može da uradi – a ne zbog toga kako izgleda
Kako je Sara postala influenserka hrane
Sara Mizugoči, sada influenserka hrane u japanskoj prestonici Tokiju, kaže da su je roditelji podsticali da bude mršava kad je bila dete.
„Moja mama nije žele da se udebljam“, kaže ona za BBC.
U vreme obroka, govorili su joj da jede meso i povrće umesto pirinča, koji ima više ugljenih hidrata, ali je manje hranljiv.
Ta navika joj je ostala još mnogo godina.
Mala kutija za ručak koju je nosila u školu bila je puna samo povrća i mesa.
„Uopšte nisam želela da jedem pirinač“, dodaje.
Između 12. i 15. godine, Sara je želela da bude model, pa je postala anksiozna u vezi sa unosom kalorija.
„U školi sam se takmičila sa jednom drugom devojkom. Jednog dana ona je za ručak jela malo salate, edamamea i malo svinjetine.
„Sećam se kako sam joj rekla da je njena hrana prepuna kalorija!“, priča Sara.
Sara je počinjala da shvata da mora da jede više kad je u srednjoj školi upisala biologiju.
„Učila sam o ljudskom telu i to je bio trenutak kad mi se upalila sijalica. Ah! Svima su nam potrebne hranljive materije.“
Godine 2011, Japan je doživeo nuklearnu katastrofu kada su zemljotres i cunami pogodili severoistok zemlje.
„Ekspert je objasnio na TV-u da ako ste zdraviji, imate manje šanse da se razbolite od nuklearne radijacije.
„Moji časovi biologije i taj komentar naveli su me da jedem više i da se ugojim, da stignem do oko 45 kilograma“, priseća se ona.
- Da li je višak kilograma stvar izbora
- Žene koje se bore protiv „debelofobije“
- „Nije me povredilo što su mi rekli da sam debela“
Potom se preselila u Veliku Britaniju i otkrila da tamo ljudi ne vode preterano računa o unosu kalorija.
Dobila je još tri kilograma.
„Vodila sam srećan univerzitetski život sve dok se nisam vratila u Japan za praznike. Ljudi oko mene, među njima i moja mama, govorili su mi da sam se zaoblila.
„Zato sam morala da smršam nekoliko kilograma, ali to nije potrajalo“, kaže ona.
Sara je ponovo počela da jede pirinač kad je imala 25 godina, pre četiri godine.
„Veoma sam srećna i zdrava, nabacila sam sedam kilograma i nalazim se u opsegu veoma zdrave kilaže. Imam mišiće i takođe stalno vežbam“, govori Sara.
Osporavanje japanskih standarda lepote
I druge ličnosti u Japanu počinju da dovode u pitanje trend pothranjenosti i standarde lepote.
Dulmi Obata (25) polu-Japanka, polu- Šrilančanka, živi u Kankavi, obalskoj prefekturi južno od Tokija.
Zbog tamnije nijanse kože, krupnije građe i različite teksture kose bila je stalno na meti siledžija u školi.
Neki dečaci su je u osnovnoj školi nazivali crnkinjom.
Mlađa deca nisu želela da uzimaju igračke od nje.
„Mislili su da su mi ruke prljave.
„Bila sam povređena“, objašnjava Dulmi.
Dulmi je počela da primećuje da je zaobljenija i mišićavija kad je ušla u pubertet, oko 13. godine, ali joj nije smetalo.
Godine 2021, proučavajući modele „plus veličine“, Dulmi se prijavila na takmičenje Mis univerzuma Japana, znajući vrlo dobro da će druge žene imati vitkiji stas ili takozvani oblik tela koji je „u trendu“.
„Nisam želela da smršam tokom takmičenja. Želela sam da prenesem ideju telesne pozitivnosti i da sam model plus veličine.
„Želela sam da promenim standarde lepote u Japanu“, priča ona.
Dulmi je stigla čak do finala.
Ona veruje da je bila jedina žena plus veličine koja se ikada prijavila na ovo takmičenje.
„Naravno, ponosna sam na sebe. Zbog iskustava iz detinjstva s vremena na vreme sam gubila samopouzdanje.
„Znam da sada možda nemam sto odsto samopouzdanja, ali to je u redu“, kaže ona.
Pogledajte priču o mladiću koji je pobedio u bici protiv kilograma
Muška dominacija
Erik Rat, koji predaje pred-savremenu japansku istoriju i prehrambenu kulturu na Univerzitetu u Kanzasu, u SAD, objašnjava da je biti mršav već dugo vremena standard lepote u japanskoj kulturi.
„Kad pomislite na kimono, njegove linije su veoma vertikalne. On svakako veoma ističe vitku figuru, a žene će se umotati tesno u njega da to naglase“, kaže on za BBC.
On napominje da je Japan zemlja u kojoj su preferencije muškaraca dominantne.
„Ako pogledate umetnost kao što je Kabuki (tradicionalni oblik japanskog pozorišta), muškarci su igrali ženske uloge.
„U drvotisku u periodu Edo (1600-1868) žene su bile predstavljane kao vitke – to su muške fantazije i njihova reprezentacija ženske lepote“, objašnjava Rat.
Danas se Japanke suočavaju sa drugačijom vrstom predrasuda, kaže on.
„Moraju da se udaju, da dobiju decu“, kaže on.
„Ako nađu posao, suočavaju se sa diskriminacijom na poslu. Ne mogu da kontrolišu nijedan od tih faktora, ali mršavljenje je nešto što mogu da kontrolišu i zato neke odvode do ekstrema“, dodaje.
Borba protiv kulture pothranjenosti
Sukcesivne japanske vlade pokušavale su da se izbore sa problemom ženske pothranjenosti preduzimajući nekoliko mera, među njima i nuđenje nutrucionih saveta studentkinjama.
U martu 2000. godine, vlada je objavila Prehrambene smernice za Japance.
Jedna od smernica predlaže da stanovništvo održava pravilnu težinu odgovarajućom vežbom i izbalansiranim obrocima, i da ne pokušava previše da smrša.
Vlada je 2022. godine pokrenula inicijativu pozivajući različite delove društva da učestvuju.
Ova inicijativa prihvata da postoje nutritivni problemi, među njima i pokušaji mladih žena da budu pothranjene.
Lokalne vlasti, među njima i one u Jamato Sitiju, u prefekturi Kanagava, nadomak Tokija, pokušale su da podriju ideju da je biti pothranjen privlačno.
Nudili su obrazovanje o ishrani od srednje škole sve do univerziteta, sprovodili su redovne mesečne zdravstvene preglede žena i nudili pojedinačno savetovanje o ishrani.
Međutim, Jasuko (zadržavamo pravo da joj ne objavimo prezime), koja predstavlja Blum Kriejtiv, agenciju za modeling žena plus veličine, veruje da i dalje ima predrasuda prema ženama plus veličine u Japanu i da se one istorijski smatraju „manje vrednima“ od vitkih.
Ona kaže da mnoge žene plus veličine imaju iskustvo ponižavanja zbog telesnog oblika od njihovih roditelja, podsmevanja prijatelja i osećanja „nevidljivosti“ u društvu zato što ne mogu da kupe odeću njihove veličine.
Štaviše, veličina azijske odeće obično je manja od zapadne veličine, ali u Japanu je veličina odeće značajno manja u odnosu na onu koja se može naći u ostatku sveta.
Neke internet stranice za prodaju predlažu Zapadnjacima koji žele da kupe odeću u Japanu da se odluče za četiri puta veće artikle od uobičajenih.
Jasuko prepričava incident koji joj se dogodio u javnom prevozu.
„Dodirnuo me je neki neobičan sredovečni muškarac u pretrpanom vozu koji mi je rekao: ‘Kako možete da živite sa tako odvratnim i erotski debelim telom, zar vas nije sramota od njega?'“, kaže Jasuko.
Ona se odlučila da ignoriše ovaj uvredljivi komentar i kaže da umesto toga želi da se usredsredi na borbu protiv predrasuda kroz njen rad, zarad narednih generacija žena plus veličine u Japanu.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
