Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da su bolji odnosi sa Rusijom „dobra, a ne loša stvar“ na početku susreta sa Vladimirom Putinom.
Tramp je izrazio nadu za uspostavljanjem „izvanrednih odnosa“ po sastanku dva lidera u Helsinkiju u Finskoj.
Nešto ranije je optužio svoje prethodnike za tenzije između dveju zemalja.
Odnosi između SAD i Rusije dodatno su zategnuti ruskom aneksijom Krima 2014. godine i optužbi da je Kremlj pomogao Trampu u pobedi na izborima 2016.
Neki američki političari zahtevali su od Trampa da odustane od razgovora nakon što je prošlog petka podignuta optužnica protiv dvanaest ruskih vojnih obaveštajaca za hakovanje predsedničke kampanje kandidata demokrata Hilari Klinton.
Tramp je na tviteru napisao, „Naši odnosi sa Rusijom nikada nisu bili gori zahvaljujući godinama američkih budalaština i gluposti, a sada i nameštenom lovu na veštice“.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova u svom tvitu odgovorilo mu je, „Slažemo se“.
https://twitter.com/realDonaldTrump/status/1018738368753078273
Trampov tvit verovatno će izazvati uzbunu među njegovim savetnicima u Beloj kući koji su već nervozni zbog rizika da se pravi previše ustupaka ruskom lideru tokom razgovora.
Susret, koji je održan u formatu jedan na jedan, označio je kraj Trampove burne evropske turneje, tokom koje je žestoko kritikovao američke saveznike po pitanju trgovine i izdvajanja za odbranu.
- SAD i Rusija su načelno pristale na samit Tramp-Putin
- Tramp: Bregzit će „verovatno ubiti“ trgovinski sporazum sa SAD
- Može li NATO da preživi Donalda Trampa?
Koji su glavni izvori tenzija sa Rusijom?
Amerika je kritikovala Rusiju zbog njene podrške sirijskom predsedniku Bašaru al Asadu i destabilizacije u Ukrajini.
Odnosi su dodatno pogoršani optužbama ruskog mešanja u američke izbore 2016. godine, i saradnje sa Trampovim štabom. Ovi navodi su pod istragom specijalnog tužilaca Roberta Mulera.
Istraga je naišla na osudu Trampa koji je naziva „lovom na veštice“. Dvanaest rusa koji su optuženi prošlog petka deo su Mulerove istrage.
Vodeći članovi demokrata, među kojima je i predsedavajući partije Tom Perez, zahtevaju od Trampa da odustane od razgovora sa Putinom koga smatraju „neprijateljem SAD“.
Na republikanskoj strani, senator Džon Mekejn rekao je da „do samita ne bi trebalo da dođe“ osim ako predsednik nije spreman da „zahteva Putinovu odgovornost“.
Rusija je negirala optužbe o hakovanju i navela da se raduje razgovorima koji mogu koristiti kao sredstvo za poboljšanje odnosa.
Da li će Tramp posetiti Srbiju?
Šef srpske diplomatije Ivica Dačić rekao je da je „ da će američki predsednik Donald Tramp posetiti Srbiju.
„Ali se postavlja pitanje treba li da dođe sada ili kada se dođe do nekog rešenja kosovskog pitanja“, poručio je Dačić.
Nešto ranije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je Trampov dolazak u Srbiju, dodavši da još uvek nije određen datum njegove posete,
Poslednji predsednik SAD koji je posetio Srbiju (tada u sastavu Jugoslavije) bio je Džimi Karter 1980. godine. U skorije vreme, u zvaničnoj poseti Beogradu bili su i tadašnja državna sekretarka Hilari Klinton 2010. godine. i američki potpredsednik Džosef Bajden 2016. godine.
O čemu se razgovara u Helsinkiju?
Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton rekao je da su se obe strane dogovorile da se sastanak odvija bez dnevnog reda. Međutim, on je napomenuo da je „teško poverovati“ da Putin nije upoznat sa navodnim hakovanjem izbora i da će ova tema biti pokrenuta tokom razgovora.
„To je jedan od ciljeva ovih razgovora, tako da predsednik može Putinu da postavi pitanje na ovu temu“, izjavio je on za ABC Njuz (ABC News).
Od Trampa se zahteva i da pokrene pitanje trovanja dvoje ljudi koji su bili u kontaktu sa nervnim agensom Novičokom. Istražitelji smatraju da je incident povezan sa nedavnim trovanjem bivšeg ruskog špijuna i njegove kćerke u martu.
Tramp je obrazložio teme koje će pokrenuti tokom samita u zajedničkoj pres konferenciji sa britanskom premijerkom Terezom Mej prošle nedelje.
„Razgovaraćemo o Siriji“, rekao je on. „Razgovaraćemo o drugim delovima bliskog istoka. Razgovaraćemo i o nuklearnoj proliferaciji“.
Šta je Tramp rekao u Evropi?
Njegov dolazak u Evropu obuhvatio je NATO samit u Belgiji i posetu Velikoj Britaniji. Obe su bile kontraverzne.
Nakon samita Nato-a, Tramp je izjavio da su saveznici obećali da će „znatno“ povećati svoje budžete za odbranu. Međutim, drugi državnici izrazili su sumnju u tačnost ove tvrdnje.
Poseta Velikoj Britaniji imala je svoje uspone i padove nakon što je Tramp izjavio američkim novinama da SAD najverovatnije ne bi ponudile trgovinski sporazum Velikoj Britaniji pod uslovima za Bregzit koje je iznela premijerka Tereza Mej. On je kasnije promenio svoj stav.
On je takođe rekao da Evropa „gubi svoj karakter“ zbog imigracije iz Afrike i sa Bliskog istoka.
U nedelju, pre nego što je otputovao u Helsinki, Tramp je opisao Evropsku uniju kao trgovinskog neprijatelja.
On je rekao za CBS Njuz (CBS News) da evropske zemlje iskorišćavaju SAD i ne plaćaju svoje račune Nato-u.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
