Savet da treba da se podsećate koliko ste srećni je prastar, ali se ispostavlja da beleženje dobrih stvari koje nam se dešavaju tokom dana zaista poboljšava raspoloženje.
Od svih psiholoških intervencija koje su osmišljene na osnovu istraživanja, mislim da mi je ova verovatno najdraža.
Jednostavna je i zasnovana na dokazima, i zato je postala poznata.
Postoje različiti nazivi za nju – tri dobre stvari danas, tri blagoslova ili spisak zahvalnosti.
Takođe postoje razlike u uputstvima za primenu, ali u suštini ova vežba podrazumeva da uveče razmislite o tri lepe ili dobre stvari koje su vam se dogodile tog dana ili u kojima ste uživali, i zatim da ih zapišete.
Na kraju je potrebno da razmislite zašto su vam te stvari bile pozitivne.
Možete da izaberete bilo šta, bez obzira koliko to može da se čini malo i nebitno.
Možda ste naleteli na prijatelja kojeg niste videli neko vreme.
Možda ste se vi i kolega zajedno nečemu smejali.
Možda ste uživali u šetnji od stanice prevoza do kući u suton.
- Pet saveta za samopomoć od pre 400 godina koji vrede i danas
- Kako da preokrenete anksioznost u vlastitu korist
- Pričajte što više sa neznancima, kažu naučnici
Savet da je potrebno prisećati se koliko ste srećni je naravno veoma star, ali se ove vežbe već neko vreme koriste u kliničkom lečenju.
Prvo istraživanje o tome da li ova metoda može da se primenjuje u svakodnevnom životu za poboljšanje blagostanja objavili su 2005. godine Martin Seligman i Kris Peterson, dve glavne ličnosti u oblasti pozitivne psihologije.
U studiji je učestvovalo 577 ljudi koji su nasumično raspoređeni u različite grupe.
Placebo grupa je svako veče morala da piše o njihovim uspomenama iz detinjstva.
Drugim grupama su date različite tehnike da primenjuju.
U delu ispitivanja koji nas ovde zanima, od ljudi je zatraženo da zapisuju tri dobre stvari koje su im se desile tog dana dobro i razloge zbog kojih su dobro prošle.
Tokom narednih nekoliko meseci, dobrovoljcima u svim grupama date su skale da izmere njihovu sreću.
Rezultati su bili zapanjujući.
Zanimljivo je da su u roku od mesec dana ljudi koji su dobili zadatak da beleže tri dobre stvari počeli da pokazuju poboljšan nivo sreće, kao i manje simptoma depresije, a pozitivni efekti su trajali šest meseci posle sprovođenja istraživanja.
Sa druge strane, učesnici u placebo grupi imali su kratak porast sreće u prvoj nedelji, ali im se raspoloženje ubrzo vratilo na početni nivo i nije bilo promena tokom šestomesečnog praćenja.
Od 2005. godine, ova tehnika je ispitana na različitim grupama ljudi, od tinejdžera u sirotinjskim četvrtima Najrobija, prestonice Kenije, do starijih žena koje žive u Švajcarskoj.
Jedan od razloga što strategija tri dobre stvari može da funkcioniše je zato što se suprotstavlja snažnoj sklonosti ljudi da zapažaju i pamte negativne, umesto pozitivne stvari.
Za ovakav način razmišljanja postoji jak evolutivni razlog – to je od vitalnog značaja za naš opstanak.
Dakle, jedva da primetimo da nas mala maca prati na ulici, ali da je umesto nje lav, sigurno bismo ga zapazili.
Naš mozak je spreman za opasnost da bi nas zaštitio.
To je u redu, osim što u svetu rata i patnje, mržnje i podela takvim stvarima možemo momentalno da budemo izloženi preko naših mobilnih telefona i može da nas preplavi ta pristrasnost negativnosti.
Važan činilac vežbe prisećanja tri dobre stvari je to što nam pomaže da se na konkretan način usredsredimo na ono pozitivno u našem životu.
I mada sam navela da se vežba radi na kraju dana, njena prava snaga leži u činjenici da ubrzo počinje da deluje i tokom celog dana.
Otkrićete da od trenutka kada ustanete tražite dobre stvari koje ćete dodati na vaš spisak. (Kadgod sednem na moje omiljeno mesto u prednjem delu na spratu autobusa, pomislim u sebi, to je još jedna dobra stvar na mom spisku. Koliko imam sreće!)
I pre nego što ste toga svesni, trenirate sebe ne samo da obraćate pažnju na pretnje, već i na dobre stvari.
Danas sam imala neplanirani ručak sa mojim mužem kada je predložio da odemo u kafić pored koga stalno prolazim i pitam se kakav je, ali ga nikada nisam posetila.
I bila sam srećna kada sam videla da, iako je zima, moje žute i crvene dalije danas imaju još više novih cvetova nego juče.
Kasnije tokom dana, akademik u Sjedinjenim Državama (SAD), koga sam putem elektronske pošte zamolila za neko psihološko istraživanje, odgovorio mi je u roku od sat vremena i poslao dva veoma korisna članka.
Ovaj tekst pišem u rano popodne, a već znam koje su moje tri lepe stvari za danas.
Kada počnete da radite ovu vežbu, postaje vam navika da obraćate pažnju na pozitivne trenutke i stvari.
Naravno, kada prolazite kroz veoma težak period, može da bude teže da pronađete te pozitivne trenutke.
Ovo tehnika vam neće promeniti život, ali metaanaliza studija iz 2021. godine pokazala je da može da bude delotvorna čak i za vreme depresije.
To naravno ne znači da će imati učinka kod svakog pojedinca.
Na primer, kada su je isprobali tinejdžeri u Indiji, uglavnom su smatrali da im nije koristila.
S obzirom da su u školama u zemlji veoma važni pisani radovi, istraživači su ukazali da bi ova vežba mogla da bude još jedan domaći zadatak.
Ali s obzirom da ovakve vežbe ne koštaju ništa i oduzimaju vrlo malo vremena, vredi isprobati i videti da li će biti od pomoći.
Ili da ih upamtite kao moguću strategiju u budućnosti u slučaju da ne budete zadovoljni vašim životom.
Ova tehnika mi je posebno bila korisna da prebrodim najduže zatvaranje tokom pandemije kovida-19.
Istina je da spisak koji sam pravila na kraju dana nije bio raznovrstan – na njemu su redovno bile šetnja po obližnjem parku i ukusni obroci kod kuće.
Ali čak i u takvoj situaciji, potraga za lepim stvarima je donekle popravila moje raspoloženje.
- Zašto neuspeh može biti dobra stvar
- Način razmišljanja koji oslobađa neograničenu snagu volje
- Koje su prednosti autsajdera
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
