Jelka za Novu godinu: Da li više čuvamo prirodu ako kupimo plastično ili prirodno praznično drvo

Jeste li već okitili jelku? Ako jeste, koju: plastičnu ili pravu?

Dok nekima nije teško da metlicom svakodnevno čiste iglice koje otpadnu sa prirodne jelke i uživaju u njenom svežem mirisu, drugima je lakše da izvuku plastično drvo iz podruma, okače ukrase i lampice i uživaju u prazničnoj atmosferi.

Ipak, samo retki razmišljaju koliko njihova odluka da kupe prirodnu ili plastičnu jelku utiče na zagađenje prirode.

• Gde vidiš mesto, tu drvo posadi – da li je baš tako lako
• Svetski rekord: Etiopija zasadila 200 miliona stabala u jednom danu
• Moramo brzo da sadimo drveće

Zašto prirodna, a zašto plastična

Bogdan Jeftić kaže da su se u njegovoj porodici oduvek ukrašavale prirodne jelke.

„Čitav proces, od odabira, nege, do sadnje, za mene ima emotivni značaj, jer u njemu učestvuje cela porodica“, kaže Jeftić.

Dodaje da su ove prirodne lepše, mirišu, a da je zapravo sadnja drveta posle praznika ono što raduje njega i njegovu porodicu.

„U dvorištu imamo jelku koju sam zasadio sa ocem devedesetih i sada je visoka nekoliko metara“,

„Svaki put kada prođem pored nje, bljesne mi neka uspomena iz tih dana“, kaže Jeftić.

Smatra da ovom prazničnom navikom doprinosi kvalitetu života porodice, ali i životnoj sredini.

Milena Arsić, naprotiv, misli da bi najbolje bilo da jelke ostanu tamo gde jesu, odnosno u prirodi.

„Kada bismo prestali da kupujemo žive jelke za praznike, vremenom bi opala potražnja, a onda i seča drveća“, veruje Arsić.

Sparušene jelke bačene u kontejner posle praznika je još više brinu.

„Mnogi od onih koji kupuju, ni ne znaju pravilno da je zasade, pa ih tako sasušene bacaju“, dodaje ona.

Zašto je veštačka jelka štetnija od prirodne

Doktor Džon Kazer iz Karbon Trasta (Carbon Trust), agencije koja se bavi savetovanjem u vezi sa klimatskim promenama i održivosti, kaže da se plastične jelke prave od nafte.

Dodaje da i proizvodnja plastičnog drveta utiče na životnu sredinu, jer se tada emituje velika količina industrijskih gasova.

Kazer kaže da veštačko drvo visine dva metra emituje dvostruko više gasova staklene bašte, nego prirodno drvo koje završi u smeću – i čak 10 puta više od spaljene jelke.

„Dakle, ako kod kuće imate veštačku jelku, moraćete da je koristite najmanje 10 puta kako bi njen uticaj na životnu sredinu bio manji od uticaja pravog drveća“, rekao je Kazer.

Pogledajte video o tome kako drveće komunicira među sobom

Priroda ne trpi

Iz Srbijašuma za BBC na srpskom kažu da priroda ne trpi nikakvu štetu zbog količine novogodišnjih jelki koje se sade u rasadnicima za tu namenu.

„Iz iskustva znamo da uoči Nove godine širom Srbije prodamo oko 3.000 do 4.000 jelki, pa namenski proizvedemo tu količinu“, kaže za BBC na srpskom Nataša Manojlović iz Srbijašuma u pisanom odgovoru.

Dodaje da je nemoguće saznati koliko se jelki zasadi posle praznika, a da je količina koja se vrati u rasadnike zanemarljiva.

Možda će vas zanimati i video o tome kako neki ljudi razmenjuju sličice fudbalera, a neki – stara sortna semena.

Kako održavati živu jelku u sobi

• Ne držite je pored radijatora
• Budite umereni u zalivanju, busen treba da bude umereno vlažan – dva puta nedeljno sipati malo vode
• Suv i topao vazduh u stanovima i kućama je najveći rizik za jelku koja se čuva unutra
• Preporuka je da se jelka unutra drži najduže deset dana
• Po završetku praznika, zasaditi je napolju ili je presaditi u veću saksiju i izneti na terasu.

Preporuke Eko straže

Kako posaditi drvo

• Isplanirajte sadnju.
• Odaberite prikladno mesto.
• Neko drveće raste bolje u suvom, peskovitom tlu, dok drugo raste bolje u vlažnom tlu. Svaka vrsta ima sopstvene potrebe. Proverite kiselost tla, salinitet, kvalitet tla.
• Nacrtajte kartu izabranog mesta i označite gde će stabla biti posađena. Ako imate mogućnosti, pitajte šumara/ku da vam pomogne pri odabiru mesta sadnje.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]