Broj žrtava i razaranja u Jermeniji i Azerbejdžanu raste iz dana u dan otkako su ove dve zemlje 27. septembra ponovo zaratile oko oblasti Nagorno-Karabah.
Oružani sukob traje više od 11 dana, uz napore iz sveta da se obustavi neprijateljstvo i obe strane počnu mirovne pregovore.
Prema dosadašnjim podacima, u sukobima je poginulo oko 400 ljudi.
Jedan od najdužih tinjajućih sukoba na svetu brutalno je oživeo pre 11 dana, a obe strane se međusobno optužuju da gađaju civilna naselja i objekte.
- Koji su uzroci sukoba oko Nagorno-Karabaha
- .Jermenija: Sve što treba da znate
- Azerbejdžan: Sve što treba da znate
Jermenija je saopštila da je u dosadašnjim borbama poginulo 320 vojnika, uglavnom mladih ljudi rođenih 2000. i 2001. godine.
Ranije je Jermenija saopštila da je poginulo i 19 civila, a Azerbejdžan je prijavio 26 civilnih žrtava.
Za sada nezavisni izvori nisu potvrdili autentičnost ovih tvrdnji.
Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev rekao je da će Baku saopštiti podatke o vojnim žrtavama tek kada prestanu ratna dejstva.
Ratna dejstva – najnovije
Rat i kiša prethodnih dana usporili su ratna dejstva obe strane, jer se i Jermenija i Azerbejdžan oslanjaju na vojnu opremu čija upotreba zavisi od vremenskih uslova, pogotovo dronovi.
Ali napadi obe strane su nastavljeni.
BBC dopisnica objavila je na Tviteru fotografiju iz azerbejdžanskog sela blizu Nagorno-Karabaha koje je u četvrtak granatirano.
„Ovo je kuća Turijane Gulijeve. Ova žena je ubijena u svom krevetu, u sopstvenoj kući posle napada jermenskih snaga iz Nagorno-Karabaha.
Komšije su nam rekli da je politika nije zanimala i da nikome nikad nije naudila. Broj civilnih žrtava raste na obe strane“, napisala je BBC novinarka Orla Gerlen.
#PT This is Gulieva’s home. The #Azeri woman was killed in her own bed, in her own house by shelling from ethnic #Armenian forces in ##NagornoKarabakh. Neighbours told us she knew nothing of politics and wouldn’t hurt a soul. The civilian death toll is growing on both sides. pic.twitter.com/hk4O4i6Zhf
— Orla Guerin (@OrlaGuerin) October 8, 2020
U mestu Šuši, na 20 kilometara od Stepanekarta, glavnog grada nepriznate republike Nagorno-Karabah, granate su potpuno uništile crkvu.
Prema navodima očevidaca, deca i roditelji koji su bili sakriveni u podrumu crkve nisu nastradali.
BREAKING: We just got back from the church in #Shushi 20 kilometer from #Stepanakert. The church got hit some hours ago, terrible destruction inside. Thank god, the kids plus parents who were in the basement hiding didnt got injured. #KarabakhWar @BILD pic.twitter.com/SalupTprqP
— Paul Ronzheimer (@ronzheimer) October 8, 2020
Azerbejdžan je u sredu saopštio da je zauzeo dva sela uz granicu sa Iranom.
Te dve lokacije su zapravo ostaci onoga nekadašnjih sela, s obzirom na to da su napuštena još 1993. godine kada su Azerbejdžanci bežali od naleta jermenske vojske u prethodnom velikom sukobu.
Sela Šebej i Šukurbejli su na oko 10-15 kilometara od demarkacione linije, uz granicu sa Iranom, odakle je Azerbejdžan pore 11 dana počeo ofanzivu.
- Borbe i strah – BBC ekskluzivno u središtu sukoba u Nagorno-Karabahu
- Jermenija: Šest stvari koje možda niste znali„Umri ili priznaj“: Kako su u Azerbejdžanu mučili ljude da bi otkrili špijune
- Nagorno-Karabah: Sve što treba da znate
Ombudsman Nagorno-Karabaha Artak Beglarijan rekao je novinarima da je polovina stanovnika – oko 70.000 ljudi – te nepriznate republike izbegla u Jermeniju od početka rata.
Za sada nema nezavisne potvrde ove informacije.
Ima li nade za pregovore?
Uporedo sa neprijateljstvima, traju napori da se Jermenija i Azerbejdžan privole na pregovore.
Rusija je najaktivnija i već je predložila da bude posrednik u pregovorima.
Azerbejdžan poručuje da neće prekinuti vojne operacije dok se jermenske snage potpuno ne povuku.
Jermenija je optužila Tursku da pruža direktnu vojnu pomoć Azerbejdžanu da bi preuzeo kontrolu nad teritorijom, a Baku je demantovao ove tvrdnje.
U četvrtak bi trebalo da bude održan prvi razgovor zaraćenih strana pod pokroviteljstvom takozvane Minske grupe, koju čine Francuska, Rusija i SAD.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je da su ove tri zemlje izgubile moralno pravo da pokreću mirovne inicijative, jer 30 godina nisu preduzimale ništa kako bi se našlo rešenje.
Predstavnici nepriznate teritorija Nagorno-Karabaha zatražili su od Evropske organizacije za bezbednost i saradnju (OEBS) da prizna njenu nezavisnost kako bi se postigao mir u regionu.
Vlasti ove teritorije proglasile su nezavisnost 1991. godine, ali većina zemalja ne priznaje njenu nezavisnost. Azerbejdžan tu teritoriju smatra delom svoje države.
Šta kaže Turska?
Turska nedvosmisleno podržava Azerbejdžan, a predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan nazvao je Jermeniju „najvećom pretnjom miru i stabilnosti u regionu“.
On je u ranijoj izjavi ocenio da „Jermenija treba da napusti azerbejdžansku zemlju koju je okupirala“.
Jermenske vlasti tvrde da je „Turska neposredno prisutna na frontu, sa Azerbejdžancima su turski vojni stručnjaci, a koristi se tehnika turske proizvodnje, kao što su avioni i bespilotne letelice“.
Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev je pre dva dana prvi put priznao da azerbejdžanska vojska koristi dronove turske proizvodnje.
Turska ima bliske veze sa Azerbejdžanom, dok sa Jermenijom nema diplomatske odnose zbog spora oko masovnih ubistava Jermena tokom Otomanske vladavine.
Jermenija tvrdi da je tada sproveden genocid, ali Turska to već decenijama oštro negira.
Plaćenici iz Sirije u Nagorno-Karabahu
Od izbijanja sukoba spekulisalo se da su na strani Azerbejdžana angažovani plaćenici iz Sirije.
BBC arapski servis je razgovarao sa Sirijcem koji je potvrdio tačnost ovih navoda.
Sirijac Abdula (ime je promenjeno) ispričao je kako je nekoliko stotina muškaraca uzrasta od 17 do 30 godina vrbovano iz delova Sirije koji su pod kontrolom Turske.
On tvrdi da su prošle srede, četiri dana pre početka oružanih sukoba u Karabahu, prebačeni u Azerbejdžan i raspoređeni nedaleko od pojasa na kojem se trenutno vode borbe.
Prebacivanje plaćenika u Azerbejdžan obavljeno uz saglasnost turske vojske i Sirijske nacionalne armije, kao i da je plaćenicima rečeno da će za nadoknadu od oko 2.000 dolara samo čuvati pograničnu teritoriju, a ne i da će učestvovati u borbama, tvrdi ovaj izvor.
Pogledajte: Razgovor sa Sirijcem koji ratuje u Nagorno-Karabahu
O prisustvu sirijskih plaćenika u pojasu ratnih dejstava takođe su pisali BBC turski servis, agencija Rojters, britanski Gardijan i američki Tajm.
U Azerbejdžanu te informacije ocenjuju kao „klevetničku kampanju punu laži koju vode pojedini inostrani mediji“.
„Još jednom kategorički odbacujemo besmislene optužbe na račun Azerbejdžana i naglašavamo da azerbejdžanskoj vojsci nije potrebna inostrana pomoć u zaštiti teritorijalnog integriteta“, izjavila je u četvrtak portparolka Ministarstva spoljnih poslova te zemlje Lejla Abdulaeva.
Posle samita čelnika EU u Briselu, predsednik Francuske Emanuel Makron rekao je da je „dokazano da su islamski militaristi raspoređeni u ratnoj zoni“, kao i da mu je predsednik Rusije Vladimir Putin potvrdio da i on ima takva saznanja.
Kako je sukob počeo?
Sukob u Nagorno-Karabahu počeo je u februaru 1988. godine, kada je ova autonomna oblast proglasila otcepljenje od Azerbejdžana. Posle oružanog sukoba 1992-1994, Baku je izgubio kontrolu nad Nagorno-Karabahom i sedam susednih regiona.
Od 1992. godine vode se pregovori o mirnom rešavanju sukoba u okviru Minske grupe OEBS-a, na čijem su čelu tri kopredsedavajuća – Rusija, SAD i Francuska.
Azerbejdžan insistira na očuvanju svog teritorijalnog integriteta, a Jermenija štiti interese nepriznate republike, s obzirom da Nagorno-Karabah nije strana u pregovorima.
- Nagorno-Karabah: Dve teorije zavere
- Jermenija: Šest stvari koje možda niste znali
- Koliko liče slučajevi Kosova i Nagorno-Karabaha
Desetine hiljada ljudi izgubilo je živote a milioni su napustili domove tokom rata koji je zvanično okončan 1994. godine. Međutim, spor do danas nije rešen niti je sukob ikada u potpunost zaustavljen.
Ovo su najžešće borbe od 2016, kada je najmanje 200 ljudi izgubilo život u sukobima.
Pogledajte video o tome kako je počeo sukob oko Nagorno-Karabaha
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
