Više od 6.500 ljudi prešlo je u Jermeniju iz Nagorno-Karabaha, nekoliko dana nakon što je Azerbejdžan zauzeo enklavu sa većinskim etničkim Jermenima, saopštile su vlasti u Jerevanu.
Azerbejdžan je početkom ove nedelje povratio oblast u kojoj živi oko 120.000 etničkih Jermena i kaže da želi da ih ponovo integriše kao „ravnopravne građane“.
Jermenske separatističke snage na toj teritoriji pristale su da se razoružaju u sredu, posle munjevite azerbejdžanske vojne ofanzive.
Dok vlasti u Bakuu tvrde da žele da Jermeni ostanu na spornoj teritoriji Nagorno-Karabah, u Jerevanu upozoravaju da bi Jermeni mogli da se suoče sa etničkim čišćenjem.
Oni koji u se do sada iselili, dobili su stanove koje finansira vlada, saopštio je Jerevan.
Uporedo sa iseljavanjem Jermena, u Jerevanu se održavaju demonstracije protiv vlade Nikola Pašinjana koga smatraju odgovornim za dešavanja sa sunarodnicima u Nagorno-Karabahu.
- Sukobi u Nagorno-Karabahu trajali 24 sata: Dogovoreno primirje, jermenske snage pristale da polože oružje
- Krvoproliće, redovi za hleb i nepoverenje: Dugi istorijat sukoba u Nagorno-Karabahu
- Nagorno-Karabah: Sve što treba da znate
- Šta se krije iza dugogodišnjeg sukoba Jermenije i Azerbejdžana
BBC je razgovarao sa nekim od izbeglica koje su u nedelju stigle u grad Goris.
„Ceo život dao sam mojoj domovini. Bolje da su me ubili nego ovo“, rekao je muškarac.
Veronika je rekla da je ovo drugi put da je izbeglica. Prvi put je to postala tokom sukoba 2020. godine.
U televizijskom obraćanju u nedelju, jermenski premijer Pašinjan rekao je da mnogi u Nagorno-Karabahu „odlazak iz domovine vide kao jedini izlaz“ osim ako Azerbejdžan ne obezbedi „stvarne uslove za život“ i „efikasne mehanizme zaštite od etničkog čišćenja“.
Ponovio je da je njegova vlada spremna da „s ljubavlju dočeka našu braću i sestre“.
Ali David Babajan, savetnik etničkog jermenskog lidera Nagorno-Karabaha Samvela Šahramanjana, rekao je za Rojters da očekuje da će skoro svi otići.
„Naš narod ne želi da živi kao deo Azerbejdžana – 99,9 odsto radije napušta naše istorijske zemlje“, rekao je on.
„Sudbina našeg jadnog naroda ući će u istoriju kao sramota i sramota za jermenski narod i za ceo civilizovani svet
„Odgovorni za našu sudbinu jednog dana će morati da odgovaraju pred Bogom za svoje grehe“, rekao je on za Rojters.
Nagorno-Karabah, planinski region u Južnom Kavkazu, međunarodno je priznat kao deo Azerbejdžana, ali ga već tri decenije kontrolišu Jermeni.
Enklavu podržava jermenska vlada, ali i njihov saveznik Rusija, koja u toj oblasti drži stotine vojnika već godinama.
Otkako je azerbejdžanska vojska pokrenula operaciju ranije ove nedelje, poginulo je petoro pripadnika ruskih mirovnih snaga, najmanje 200 Jermena i desetine azerbejdžanskih vojnika.
Uprkos javnim obećanjima jermenskih zvaničnika, došlo je do straha među stanovnicima Nagorno-Karabaha, a od kada su separatisti prihvatili primirje i predali oružje, dozvoljen je prolaz samo jednog konvoja pomoći sa 70 tona hrane.
Lideri etničkih Jermena tvrde da hiljade ljudi nemaju hranu i krov nad glavom, pa spavaju u podrumima, školskim zgradama ili pod otvorenim nebom.
- Kako žive Jermeni na granici sa Azerbejdžanom
- Novi sukobi na Kavkazu: Šta se zna o borbama na granici Jermenije i Azerbejdžana
- Šta ruski mirotvorci znače za rat u Nagorno-Karabahu
Jermenski premijer je u obraćanju naciji sugerisao i da Rusi nisu pritekli u pomoć tokom najnovijeg konflikta.
Njegove reči izazvale su kritike upućene Moskvi, za koje neki veruju da je zapravo predala Nagorno-Karabah Azerbejdžanu, ali su iz ruskog Ministarstva spoljnih poslova te tvrdnje opisali kao „smešne“.
„Jerevan i Baku su zapravo razrešili ovu situaciju. Došlo je vreme za izgradnju međusobnog poverenja“, rekao je Sergej Lavrov, šef ruske diplomatije, na sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
Pogledajte video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
