Armenian Defence Ministry photo shows Armenian soldier during clashes with Azeria forces. 30 Sept 2020 — Najžešće borbe od primrija 1994. godine

Rusija je ponudila da bude domaćin pregovora kojima bi se okončale borbe oko sporne teritorije Nagorno Karabah, rekao je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

Više od sto ljudi je poginulo u borbama koje su izbile u nedelju oko oblasti na koju pravo polažu obe zemlje u najžešćim sukobima od primirja 1994. godine.

Ruski predsednik Vladimir Putin je razgovarao sa francuskim kolegom Emanuelom Makronom i obojica su se složila da je neophodno što pre uspostaviti prekid vatre.

Rusija je u vojnom savezu sa Jermenijom i ima vojnu bazu u zemlji, ali takođe i bliske odnose sa vlastima Azerbejdžana.

Jedan od najdužih tinjajućih sukoba na svetu brutalno je oživeo ovog vikenda i ratno stanje je na snazi u obe zemlje, kao i na teritoriji oko koje se spore.

I Jermenija i Azerbejdžan prijavljuju civilne žrtve, ali i tvrde da nanose velike gubitke drugoj strani.

U sredu ujutro, azerbejdžansko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su jermenske snage počele granatiranje mesta Tartar i da navodno ima ranjenih civila.

Azerbejdžan poručuje i da neće prekinuti vojne operacije dok se jermenske snage potpuno ne povuku sa sporne teritorije.

Jermenija je, sa druge strane, saopštila ime pilota vazdušnih snaga za koga tvrdi da ga je u utorak oborio turski avion F-16.

Ratna dejstva – najnoviji snimci

Armяnskiй artillerist v Karabahe 29 sentяbrя — Jermenski artiljerac

Obe strane optužuju jedna drugu za nastavak artiljerijskih dejstava i saopštavaju da ima ranjenih civila.

Takođe, tvrde da imaju uspešna dejstva i da nanose gubitke protivniku.

Jermensko Ministarstvo odbrane saopštilo je da se aktivna artiljerijska vatra odvija celom dužinom fronta u Karabahu.

„Azerbejdžanske oružane snage počele su ofanzivne akcije velikih razmera. Neprijatelj dejstvuje iz vazduha, artiljerije i raketnog naoružanja.

„Koristi se oružje velikog dometa i precizno oružje, dronovi“, rekao je novinarima Artrsun Hovanisijan, ministar odbrane Jermenije, prenosi Interfaks.

Državna sekretarka jermenskog Ministarstva odbrane Šušan Stepanijan objavila je na svojoj Fejbsuk stranici da azerbejdžanski avioni napadaju položaje odbrambenih snaga Nagorno-Karabaha na severu teritorije, kao i da u tome učestvuju turske bespilotne letelice.

„Primećeni su turski avioni F-16,“ napisala je ona.

Obe strane svakodnevno objavljuju snimke sa fronta.

https://www.youtube.com/watch?v=4I7e27ju3o8

https://www.youtube.com/watch?v=iubv7QksuJ4

https://www.youtube.com/watch?v=sojGGNB2-K0

***BBC ne odgovara za sadržaj treće strane u video snimcima

Azerbejdžansko Ministarstvo odbrane saopštilo je u sredu ujutro da su u trodnevnim borbama – aktivna neprijateljstva započela su u noći 27. septembra – navodno jermenske oružane snage ostale bez 2.300 ubijenih ili ranjenih vojnika.

Jermensko Ministarstvo odbrane saopštilo je juče da je Azerbejdžan od početka neprijateljstava navodno izgubio 790 vojnika, da ima 1,9 hiljada ranjenih. Takođe jermenske snage su uništile 137 azerbejdžanskih tenkova, 72 drona, sedam helikoptera i avion An-2.

Zamenik ministra odbrane nepriznate republike Nagorno-Karabah Artur Sargsijan rekao je da je ubijeno više od 500 azerbejdžanskih vojnika“.

Kontroverze oko aviona

Jermenija je u utorak uveče saopštila da je jedan od njenih ratnih aviona u najnovijem incidentu oborio borbeni avion azerbejdžanskog saveznika, Turske kada je poginuo pilot.

Turska opovrgava ove tvrdnje.

„Turska avijacija nije oborila jermenski avion“, saopšteno je iz turskog Predsedništva.

Iz Ministarstva odbrane Azerbejdžana takođe demantuju ove informacije.

„Na teritoriji Azerbejdžana nema lovaca F-16, niti Azerbejdžan u ovom trenutku uopšte koristi vojnu avijaciju“, rečeno je za BBC iz ministarstva.

U sredu je, međutim, jermensko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo ime pilota oborenog aviona Su-25.

„Turski avion je poleteo sa azerbejdžanskog aerodroma Ganja. Ubijen je major Valerij Danjelin, pilot jermenskih oružanih snaga“, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Jermenije.

Jermensko ministarstvo je u sredu objavilo fotografije aviona za koji tvrdi da je oboren.

Azerbejdžan, pak, tvrdi da dva jermenska aviona nisu oborena, već da su udarili u planinu i eksplodirali.

„Prema našim informacijama, dva aviona Su-25 su u utorak, 29. septembra poleteli sa teritorije Jermenije. Obe letelice su se zakucale u planinu i eksplodirale“, rekao je pomoćnik predsednika Azerbejdžana Hikmet Hadžijev azarbejdžanskoj agenciji APA.

Turski F-16 — Turska, koja ima F-16 letelice, otvoreno podržava Azerbejdžan u sukobu oko Nagorno-Karabah oblasti

I Jermenija i Azerbejdžan proglasili su ratno stanje i vojnu mobilizaciju.

U delovima Azerbejdžana uveden je policijski čas između 21.00 i 6.00.

Pogledajte: Kako je počeo sukob oko Nagorno-Karabaha

Nagorno-Karabah: Kako je počeo sukob

I Jermenija i Azerbejdžan odbijaju pregovore

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija osudio je upotrebu sile i pozvao Jermeniju i Azerbejdžan da hitno zaustave borbe i nastave razgovore bez preduslova.

Azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev rekao je u intervjuu za rusku televiziju Rusija 1 da je Baku posvećen pregovorima o rezoluciji, ali da Jermenija opstruira proces.

„Jermenski premijer javno izjavljuje da je Karabah (deo) Jermenije, tačka. U ovom slučaju, o kakvom pregovaračkom procesu možemo da razgovaramo?“, rekao je predsednik Azerbejdžana.

Premijer Jermenije Nikola Pašinijan je rekao za istu televiziju da je „veoma teško pričati o pregovorima kada su u toku određene vojne operacije“.

Rekao je da ne postoji vojno rešenje za sukob i pozvao na kompromis.

Međutim, dodao je da Azerbejdžan prvo mora „odmah da okonča agresiju na Nagorno-Karabah i Jermeniju“.

„Svi ovo doživljavamo kao egzistencijalnu pretnju našoj naciji, doživljavamo kao rat koji je objavljen jermenskom narodu, a naš narod je sada jednostavno primoran da koristi pravo za samoodbranu“, rekao je premijer Jermenije.

Odbacio je i ideju o eventualnom dolasku međunarodne mirovne misije u zonu sukoba.

„Ne, tako nešto nije na stolu“, rekao je jermenski premijer ruskim novinarima.

Pašinijan je novinarima rekao i da Jermenija nije spremna na pregovore sa Azerbejdžanom uz posredovanje Rusije.

„Tokom intenzivnoig neprijateljstva neprikladno je pričati o samitu Jermenija-Azerbejdžan-Rusija. Za pregovore je potrebna odgovarajuća atmosfera“, rekao je on.

Istakao je i da je Jermenija razmatra „priznavanje nezavisnosti Nagorno-Karabaha“, kao i moguću vojno-političku saradnju.

Azerbejdžan je saopštio da će nastaviti vojne operacije do potpunog povlačenja jermenskih snaga sa sporne teritorije, objavilo je Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana.

Turska, koja podržava Azerbejdžan u sukobu, kaže da želi rešenje, ali da ono bude trajno.

„Naporno smo radili da bismo došli do mirnog rešenja. Sada je potrebno da ovo rešimo u korenu“, izjavio je šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu posle razgovora u Ambasadi Azerbejdžana u utorak.

Potpredsednik vladajuće partije Turske Numan Kurtulmuš, koji je bio sa Čavašogluom, dodao je da Turska gleda na „napad na Azerbejdžan“ kao na napad na njenu teritoriju.

Čavušoglu kaže da je ova zemlja spremna da podrži Azerbejdžan ne samo diplomatski, nego i na bojnom polju, prenosi ruska informativna agencija RIA Novosti.

„Zajedno sa Jermenijom i Azerbejdžanom podržavamo teritorijalnu celovitost Ukrajine i Gruzije. Ali, Azerbejdžan porede sa Jermenijom, koja je okupirala njihovu teritoriju, a to je nedopustivo“, izjavio je Čavušoglu.

Turska će uvek i svuda podržavati Azerbejdžan, izjavio je Čavušoglu u odgovoru na pitanje da li će Turska pružiti vojnu pomoć Azerbejdžanu, prenosi agencija Anadolija.

On je naglasio i da „Azerbejdžan ima dovoljno snage da oslobodi teritoriju koja je okupirana“.

Kurtulmuš, zamenik predsednika vladajuće turske Partije pravde i razvoja, koju vodi predsednik Redžep Tajip Erdogan, optužio je Jermeniju za provokacije, dodajući da „napade na Azerbejdžan smatramo napadima na Tursku“.

Šef diplomatije Evropske unije (EU) Đuzep Borelj prethodno u ponedeljak izjavio kako EU smatra da je bilo kakvo inostrano mešanje u sukobe u Nagorno Karabahu „neprihvatljivo“.

Sukob se širi i van granica Nagorno Karabaha.

Sukob u Nagorno-Karabahu počeo je u februaru 1988. godine, kada je ova autonomna oblast objavila otcepljenje od Azerbejdžanske ŠR. Posle oružanog sukoba 1992-1994, Baku je izgubio kontrolu nad Nagorno-Karabahom i sedam susednih regiona.

Od 1992. godine vode se pregovori o mirnom rešavanju sukoba u okviru Minske grupe OEBS-a, na čijem su čelu tri kopredsedavajuća – Rusija, SAD i Francuska. Azerbejdžan insistira na očuvanju svog teritorijalnog integriteta, a Jermenija štiti interese nepriznate republike, s obzirom da Nagorno-Karabah nije strana u pregovorima.

Dve bivše sovjetske republike započele su pre više od tri decenije oružane sukobe oko oblasti koja je međunarodno priznata kao deo Azerbejdžana, ali je kontrolišu etnički Jermeni.

Desetine hiljada ljudi izgubilo je živote a milioni su napustili domove tokom rata koji je zvanično okončan 1994. godine. Međutim, spor do danas nije rešen niti je sukob ikada u potpunost zaustavljen.

Ovo su najžešće borbe od 2016, kada je najmanje 200 ljudi izgubilo život u sukobima.

Okolne zemlje su zabrinute da će se oružani sukobi proširiti na region i uvući sile poput Turske, Rusije i Irana.

Mnogi strahuju da će nestabilna situacija u ovog oblasti ugroziti transport gasa i nafte kroz gasovode u ovog oblasti.

Poruka Emanuela Makrona Turskoj

Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je u sredu da „ratoborna“ turska retorika potpiruje ofanzivne akcije Azerbejdžana u Nagorno-Karabahu, što je, kako je naveo, nedopustivo.

Ali dodao je i da u ovom trenutku nema dokaza da se Turska umešala u sukob.

„Video sam saopštenje Turske o podršci Azerbejdžanu. Mislim da je to netaktično i opasno“, rekao je Makron na konferenciji za novinare u Estoniji.

Dodao je i da će o konfliktu Jermenije i Azerbejdžana u četvrtak razgovarati sa ruskim i američkim predsednikom, Vladimirom Putinom i Donaldom Trampom.

Rusija, koja ima vojne baze u Jermeniji ali i prijateljske odnose sa Bakuom, pozvala je na trenutni prekid vatre.

„Pozivamo sve strane, naročito naše partnere kao što je Turska, da učine sve kako bi ubedile zarađene strane da obustave vatru i vrate se mirnom rešavanju spora“, rekao je portparol predsednika Rusije Dmitri Peskov na konferenciji u utorak.

Rusija je pozvala obe strane da se vrate za pregovarački sto u okviru Minske grupe OEBS-a, kojom predsedava zajedno sa Francuskom i SAD-om.

Jermenija je u ponedeljak optužila Tursku da pruža direktnu vojnu pomoć Azerbejdžanu da bi preuzeo kontrolu nad teritorijom, Baku je demantovao ove tvrdnje.

Stepanakert, Nagornый Karabah, žiteli prяčutsя ot vozmožnыh obstrelov i naletov v podvale — Žitelji najvećeg grada u Nagorno-Karabahu Stepanakerta

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan pozvao je Jermeniju da odmah prekine „okupaciju“ ove oblasti i povuče trupe, tvrdeći da je takav razvoj događaja jedini način da se obezbedi mir.

Erdoganov glavni savetnik Ilnur Čevik je rekao da Turska podržava saveznika Azerbejdžan da ide „koliko god daleko želi“.

Premijer Velike Britanije Boris Džonson je u telefonskom razgovoru sa Erdoganom razgovarao o sukobima između Jermenije i Azerbejdžana i pozvao na deeskalaciju nasilja, javlja Rojters.

Evropska unija smatra da je bilo kakvo inostrano mešanje u sukobe u Nagorno Karabahu „neprihvatljivo“, saopštio je u ponedeljak šef evropske diplomatije Đozep Borel.

Nagorno-Karabakh troops near the border (file pic) — The dispute has been going on for four decades

I Jermenija i Azerbejdžan bile su deo Sovjetskog saveza pre nego što se raspao 1991. godine.

U sukobima na granici u julu stradalo je najmanje 16 osoba, što je dovelo najvećih demonstracija u azerbejdžanskom glavnom gradu Bakuu.

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) već dugo pokušava da posreduje u rešavanju sukoba, sa diplomatama iz Francuske, Rusije i SAD-a, koji pokušavaju da postignu dogovor oko prekida vatre.

Kako je sukob počeo?

Ministar odbrane Jermenije kaže da je artiljerijski i vazdušni napad na mesta u kojima žive civili, uključujući i regionalnu prestonicu Stepanakert počeo u nedelju 27. septembra u 8.10 po lokalnom vremenu.

„Naš odgovor će biti proporcionalan i vojno-političko rukovodstvo Azerbejdžana snosi punu odgovornost za situaciju „, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane Jermenije.

Azerbejdžanska vlada saopštila je da su napadi odgovor na granatiranje duž celog fronta.

Pomoćnik predsednika Azerbejdžana Hikmet Gadžijev u ponedeljak je situaciju opisao kao „primoravanje Jermenije na mir“.

„Sukobi traju na liniji fronta. Sprovodimo odbrambene operacije u cilju zaštite civila i primoravanja Jermenije na mir“, rekao je Gadžijev.

Kakva je uloga Turske?

„Turska je neposredno prisutna na frontu, sa Azerbejdžancima su turski vojni stručnjaci, a koristi se tehnika turske proizvodnje, kao što su avioni i bespilotne letelice“, saopšteno je iz jermenskog Ministarstva spoljnih poslova.

Ministar spoljnih poslova Azerbejdžana Džejhum Bajramov je na ove navode odgovorio da „Turska nije umešana u sukobe“.

Ali „kada je u pitanju vojno-tehnička saradnja, Azerbejdžan ostvaruje takvu saradnju sa nizom zemalja, a ponajviše sa Rusijom“, dodao je on, tvrdeći da većinu azerbejdžanske vojne tehnike čini „ruska proizvodnja“.

Predsednik Erdogan pružio je podršku Azerbejdžanu nazvavši Jermeniju „najvećom pretnjom miru i stabilnosti u regionu“ i ocenio da „Jermenija treba da napusti azerbejdžansku zemlju koju je okupirala“.

Ova zemlja ima bliske veze sa Azerbejdžanom, dok sa Jermenijom nema diplomatske odnose zbog spora oko masovnih ubistava Jermena tokom Otomanske vladavine.

Ministarstvo odbrane Turske izrazilo je podršku Bakuu i ocenilo da Jermenija treba da „obustavi napade“.

„Turska i Azerbejdžan su jedna nacija u dve zemlje. Ankara i Baku su zajedno i u dobru i u zlu“, rekao je turski ministar odbrane Hulusi Akar, prenosi Anadolu, informativna agencija te zemlje.

Jermenija tvrdi da je tada sproveden genocid, ali Turska to već decenijama oštro negira.