Skoro 30.000 etničkih Jermena pobeglo je do sada iz Nagorno-Karabaha, što je četvrtina stanovništva enklave koju je Azerbejdžan zauzeo protekle nedelje.
Na jednom od puteva koji vodi u Jermeniju, odredištu onih koji odlaze, stvorena je kolona od stotine automobila.
Iz Azerbejdžena kažu da će stanovnici biti bezbedni, ali premijer Jermenije tvrdi da je počelo „etničko čišćenje“.
Nagorno-Karabah, priznat kao deo Azerbejdžana, tri decenije su vodili etnički Jermeni.
Do najnovijeg sukoba prošle nedelje, koji je brzoi okončan, tamo je živelo oko 120.000 etničkih Jermena.
Planinski region na Južnom Kavkazu podržava Jermenija, ali i njen saveznik Rusija.
- Sukobi u Nagorno-Karabahu trajali 24 sata: Dogovoreno primirje, jermenske snage pristale da polože oružje
- Krvoproliće, redovi za hleb i nepoverenje: Dugi istorijat sukoba u Nagorno-Karabahu
- Nagorno-Karabah: Sve što treba da znate
- Šta se krije iza dugogodišnjeg sukoba Jermenije i Azerbejdžana
Najmanje 200 etničkih Jermena i desetine azerbejdžanskih vojnika ubijeno je u napadu vojske Azerbejdžana prošle nedelje.
Kao dao sporazuma o prekidu vatre, jermenski separatisti su pristali da predaju oružje.
Azerbejdžanci su rekli da žele da tretiraju etničke Jermene kao ravnopravne sugrađane, ali su mnogi Jermeni odlučili da odu.
Dok su prelazili granice, hiljade Jermena je moralo da prođe rigoroznu azerbejdžansku kontrolu.
Vlasti Azerbejdžana tvrde da traže osumnjičene za ratne zločine, a jedan izvor iz vlade rekao je agenciji Frans Pres da „amnestiraju jermenske borce koji su položili oružje u Karabahu“.
„Oni koji su počinili ratne zločine tokom ratova u Karabahu moraju da odgovaraju“, rekli su oni.
Dok su se mnogi Jermeni spremali za odlazak, u glavnom gradu Nagorno-Karabaha u ponedeljak je eksplodiralo veliko skladište goriva.
Poginulo je više od 100 ljudi, a 300 je povređeno. Još 105 se vodi kao nestalo.
Za sada nije poznato šta je izazvalo eksploziju u blizini glavnog grada Kankendi, koji Jermeni nazivaju Stepanakert.
Porodice putuju natrpane u automobile
Sara Rejnsford, BBC, izveštava iz Gorisa u Jermeniji
Stotine automobila i autobusa pokušavaju da dođu do grada Gorisa preko granice.
BBC ekipa je videla porodice natrpane u automobile i krovne nosače prepune stvari.
Ubeđeni da zauvek napuštaju domove, ljudi su spakovali koliko su mogli.
Uske ulice grada Gorisa pune su automobila sa više porodica.
Jedan automobil bio je izlepljen lepljivom trakom, sa rupama od gelera, a prozori su razbijeni.
Vlasnik kaže da ga je pogodila granata kada je Azerbejdžan prošle nedelje pokrenuo napad da preuzme kontrolu nad regionom.
„Ali to nas je ipak dovelo ovde“, rekao je on okružen malom decom.
Priče izbeglica: „Nismo se osećali bezbedno“
Na glavnom gradskom trgu, dobrovoljci dele hranu i ćebad.
Malina i njena porodica gurali su se u podrumu dok je njihovo selo bilo pod vatrom.
Kada su se snage u Karabahu predale, Malina kaže da su im lokalne vlasti rekle da odu u Jermeniju, radi bezbednosti.
Njihovo selo u regionu Martakert u Nagorno-Karabahu je sada prazno.
Malina kaže da je njena porodica otišla, bez obzira na uveravanja da će tamo biti bezbedni.
BBC je razgovarao sa nekim od izbeglica koje su u nedelju stigle u grad Goris.
„Ceo život dao sam mojoj domovini. Bolje da su me ubili nego ovo“, rekao je muškarac.
Veronika je rekla da je ovo drugi put da je izbeglica. Prvi put je to postala tokom sukoba 2020. godine.
U televizijskom obraćanju u nedelju, jermenski premijer Pašinjan rekao je da mnogi u Nagorno-Karabahu „odlazak iz domovine vide kao jedini izlaz“ osim ako Azerbejdžan ne obezbedi „stvarne uslove za život“ i „efikasne mehanizme zaštite od etničkog čišćenja“.
Ponovio je da je njegova vlada spremna da „s ljubavlju dočeka našu braću i sestre“.
Ali David Babajan, savetnik etničkog jermenskog lidera Nagorno-Karabaha Samvela Šahramanjana, rekao je za Rojters da očekuje da će skoro svi otići.
„Naš narod ne želi da živi kao deo Azerbejdžana – 99,9 odsto radije napušta naše istorijske zemlje“, rekao je on.
„Sudbina našeg jadnog naroda ući će u istoriju kao sramota i sramota za jermenski narod i za ceo civilizovani svet
„Odgovorni za našu sudbinu jednog dana će morati da odgovaraju pred Bogom za svoje grehe“, rekao je on za Rojters.
Nagorno-Karabah, planinski region u Južnom Kavkazu, međunarodno je priznat kao deo Azerbejdžana, ali ga već tri decenije kontrolišu Jermeni.
Enklavu podržava jermenska vlada, ali i njihov saveznik Rusija, koja u toj oblasti godinama ima stotine vojnika.
Otkako je azerbejdžanska vojska pokrenula operaciju prošle nedelje, poginulo je petoro pripadnika ruskih mirovnih snaga, najmanje 200 Jermena i desetine azerbejdžanskih vojnika.
Uprkos javnim obećanjima jermenskih zvaničnika, došlo je do straha među stanovnicima Nagorno-Karabaha, a od kada su separatisti prihvatili primirje i predali oružje, dozvoljen je prolaz samo jednog konvoja pomoći sa 70 tona hrane.
Lideri etničkih Jermena tvrde da hiljade ljudi nemaju hranu i krov nad glavom, pa spavaju u podrumima, školskim zgradama ili pod otvorenim nebom.
- Kako žive Jermeni na granici sa Azerbejdžanom
- Novi sukobi na Kavkazu: Šta se zna o borbama na granici Jermenije i Azerbejdžana
- Šta ruski mirotvorci znače za rat u Nagorno-Karabahu
Jermenski premijer je u obraćanju naciji sugerisao i da Rusi nisu pritekli u pomoć tokom najnovijeg konflikta.
Njegove reči izazvale su kritike upućene Moskvi, za koje neki veruju da je zapravo predala Nagorno-Karabah Azerbejdžanu, ali su iz ruskog Ministarstva spoljnih poslova te tvrdnje opisali kao „smešne“.
„Jerevan i Baku su zapravo razrešili ovu situaciju. Došlo je vreme za izgradnju međusobnog poverenja“, rekao je Sergej Lavrov, šef ruske diplomatije, na sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
Pogledajte video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
