Skoro stotinu vojnika poginulo je u borbama vojski Jermenije i Azerbejdžana, dve bivše sovjetske republike u regionu Kavkaza.
Nikolaj Pašinjan, premijer Jermenije, rekao je da je poginulo 49 pripadnika vojske ove države, dok je azerbejdžansko ministarstvo odbrane saopštilo da je stradalo 50 njihovih vojnika.
Dve zemlje vodile su dva rata i još nekoliko sukoba manjih intenziteta tokom prethodne tri decenije.
Rusija je saopštila da je posredovala u prekidu vatre u ponedeljak, ali iz Jermenije navode da su se borbe samo smirile, ne i okončale.
Kasnije je Azerbejdžan saopštio da je ispunio sopstvene vojne ciljeve, pošto je odgovorio na provokacije suseda.
- Nagorno-Karabah: Sve što treba da znate
- Kako opozicioni aktivisti u Azerbejdžanu ostaju bez posla
- Koji su uzroci sukoba oko Nagorno-Karabaha
U središtu spora je region Nagorno-Karabah.
Prema međunarodno priznatim granicama, ovaj region je deo Azerbejdžana, ali je naseljen etničkim Jermenima.
Kulturna podela se proteže i dalje od politike – do religije.
Jermenija je većinski hrišćanska zemlja, dok u Azerbejdžanu uglavnom žive muslimani.
Spor je doveo do ratova tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, kao i 2020.
Pre dve godine, sukobi su trajali šest nedelja.
Vlasti dve države međusobno se optužuju za najnovije sukobe.
Vlada Jermenije tvrdi da je azerbejdžanska vojska granatirala nekoliko gradova duž granice i da je usledio odgovor na provokaciju.
Zvanični Baku je saopštio da je njegova infrastruktura prva bila napadnuta, a portparol vojske – potpukovnik Anar Ejvazov izjavio je da vojne aktivnosti tokom prošlog meseca „pokazuju da se Jermenija priprema za oružanu provokaciju velikih razmera“.
Sukobi su nastavljeni u ponedeljak uveče pre nego što je Moskva saopštila da je pregovarala o prekidu vatre koji je trebalo da stupi na snagu u utorak rano ujutro.
Pašinjan je izjavio da je „intenzitet neprijateljstava smanjen, ali da se nastavljaju napadi na jednom ili dva fronta u Azerbejdžanu“.
Kasnije u utorak, Azerbejdžan je saopštio da je pogibija njihovih vojnika „rezultat velike provokacije Jermenije“ i optužio Jerevan da je prekršila dogovor o primirju postignut uz posredovanje Rusije.
Strani državnici osudili su nasilje na Kavkazu.
Emanuel Makron, predsednik Francuske, razgovarao je sa Ilhamom Alijevom, prvi, čovekom Azerbejdžana, pozivajući ga da „poštuje primirje“ sa Jermenijom.
Entoni Blinken, američki državni sekretar, razgovarao je sa liderima obe države i pozvao ih da pronađu mirno rešenje i spreče dalje borbe.
Reagovala je i Rusija, istorijski bliska Jermeniji, koja se smatra velikom silom u regionu i održava veze sa obe strane.
Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, rekao je da predsednik Rusije Vladimir Putin lično preuzeo posredničku ulogu.
„Predsednik ulaže sve napore da pomogne u smirivanju napetosti na granici“, rekao je on.
Turska neguje bliske veze sa Azerbejdžanom i čini se da se vlasti u Ankari imaju nešto drugačije tumačenje najnovijeg razvoja događaja.
„Jermenija treba da prestane sa provokacijama i da se usresredi na mirovne pregovore“, rekao je Mevlut Čavušoglu, ministar spoljnih poslova Turske.
Veruje se da su ovonedeljne borbe najžešće od sukoba 2020, u kojem je poginulo više hiljade ljudi.
Taj rat je okončan sporazumom uz posredovanje Rusije, kada je Jermenija povukla trupe iz okupiranih područja oko Nagorno-Karabaha.
Ruske mirovne snage od skoro 2.000 ljudi raspoređene su u tom području, gde se i danas nalaze.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
