Više od sto hiljada ljudi napustilo je region Nagorno-Karabaha, navode vlasti Jermenije.

To znači da je gotovo celokupno jermensko stanovništvo enklave napustilo tu teritoriju otkad je Azerbejdžan preuzeo kontrolu nad regionom prethodne sedmice.

Vlasti Azerbejdžana tvrde da žele da reintegrišu oblast u sastav države i da će tretirati sve stanovnike jednako, ali je portparolka jermenskih vlasti sve to ocenila kao „laž“ i dodala da je broj izbeglica koje su ušli u tu zemlju premašio sto hiljada.

Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) navela je da je izbeglo sto hiljada ljudi, a da su mnogi od njih „gladni, iscrpljeni i da im je potrebna hitna pomoć“.

„Najviše nekoliko stotina ljudi je ostalo, od kojih su većina zvaničnici, radnici hitnih službi, volonteri i ljudi sa posebnim potrebama“, napisao je na društvenim mrežama Artak Belgarjan, nekadašnji vođa separatista.

• Sukobi u Nagorno-Karabahu trajali 24 sata: Dogovoreno primirje, jermenske snage pristale da polože oružje
• Krvoproliće, redovi za hleb i nepoverenje: Dugi istorijat sukoba u Nagorno-Karabahu
• Nagorno-Karabah: Sve što treba da znate
• Šta se krije iza dugogodišnjeg sukoba Jermenije i Azerbejdžana

Lider samoproglašene jermenske republike Nagorno-Karabah rekao je da će ona prestati da postoji od sledeće godine.

Samvel Šahramanjan saopštio je u četvrtak da je potpisao dekret o raspuštanju svih državnih institucija od 1. januara.

On je ohrabrio ljude iz Nagorno-Karabaha, među kojima i one koji trenutno žive van njega, da se „upoznaju sa uslovima reintegracije“ u Azerbejdžan, a tome su počeli razgovori između Bakua i jermenskih vlasti Karabaha.

Region je međunarodno priznat kao deo Azerbejdžana, ali je Jermenija preuzela kontrolu 1990-ih posle raspada Sovjetskog Saveza.

Strahovi od novog nasilja pojavili su se kada je Azerbejdžan pokrenuo efikasnu blokadu vitalnog puta u enklavu u decembru 2022.

Do najnovijeg sukoba 19. septembra, koji je okončan 24 sata kasnije, tamo je živelo oko 120.000 etničkih Jermena.

Zapadne vlade vrše pritisak na Azerbejdžan da dozvoli međunarodnim posmatračima da uđu u Karabah da nadgledaju tretman prema lokalnom stanovništvu, ali pristup još nije dat.

Najmanje 200 etničkih Jermena i desetine azerbejdžanskih vojnika ubijeno je u napadu vojske Azerbejdžana prošle nedelje.

Kao dao sporazuma o prekidu vatre, jermenski separatisti su pristali da predaju oružje.

Dok su prelazili granice, hiljade Jermena je moralo da prođe rigoroznu azerbejdžansku kontrolu.

Vlasti Azerbejdžana tvrde da traže osumnjičene za ratne zločine, a jedan izvor iz vlade rekao je agenciji Frans Pres da „amnestiraju jermenske borce koji su položili oružje u Karabahu“.

„Oni koji su počinili ratne zločine tokom ratova u Karabahu moraju da odgovaraju“, rekli su oni.

Dok su se mnogi Jermeni spremali za odlazak, u glavnom gradu Nagorno-Karabaha u ponedeljak je eksplodiralo veliko skladište goriva.

Poginulo je više od 100 ljudi, a 300 je povređeno. Još 105 se vodi kao nestalo.

Za sada nije poznato šta je izazvalo eksploziju u blizini glavnog grada Kankendi, koji Jermeni nazivaju Stepanakert.

Porodice putuju natrpane u automobile

Sara Rejnsford, BBC, izveštava iz Gorisa u Jermeniji

Stotine automobila i autobusa pokušavaju da dođu do grada Gorisa preko granice.

BBC ekipa je videla porodice natrpane u automobile i krovne nosače prepune stvari.

Ubeđeni da zauvek napuštaju domove, ljudi su spakovali koliko su mogli.

Uske ulice grada Gorisa pune su automobila sa više porodica.

Jedan automobil bio je izlepljen lepljivom trakom, sa rupama od gelera, a prozori su razbijeni.

Vlasnik kaže da ga je pogodila granata kada je Azerbejdžan prošle nedelje pokrenuo napad da preuzme kontrolu nad regionom.

„Ali to nas je ipak dovelo ovde“, rekao je on okružen malom decom.

Priče izbeglica: ‘Nismo se osećali bezbedno’

Na glavnom gradskom trgu, dobrovoljci dele hranu i ćebad.

Malina i njena porodica gurali su se u podrumu dok je njihovo selo bilo pod vatrom.

Kada su se snage u Karabahu predale, Malina kaže da su im lokalne vlasti rekle da odu u Jermeniju, radi bezbednosti.

Njihovo selo u regionu Martakert u Nagorno-Karabahu je sada prazno.

Malina kaže da je njena porodica otišla, bez obzira na uveravanja da će tamo biti bezbedni.

BBC je razgovarao sa nekim od izbeglica koje su u nedelju stigle u grad Goris.

„Ceo život dao sam mojoj domovini. Bolje da su me ubili nego ovo“, rekao je muškarac.

Veronika je rekla da je ovo drugi put da je izbeglica. Prvi put je to postala tokom sukoba 2020. godine.

U televizijskom obraćanju u nedelju, jermenski premijer Pašinjan rekao je da mnogi u Nagorno-Karabahu „odlazak iz domovine vide kao jedini izlaz“ osim ako Azerbejdžan ne obezbedi „stvarne uslove za život“ i „efikasne mehanizme zaštite od etničkog čišćenja“.

Ponovio je da je njegova vlada spremna da „s ljubavlju dočeka našu braću i sestre“.

Ali David Babajan, savetnik etničkog jermenskog lidera Nagorno-Karabaha Samvela Šahramanjana, rekao je za Rojters da očekuje da će skoro svi otići.

„Naš narod ne želi da živi kao deo Azerbejdžana – 99,9 odsto radije napušta naše istorijske zemlje“, rekao je on.

„Sudbina našeg jadnog naroda ući će u istoriju kao sramota i sramota za jermenski narod i za ceo civilizovani svet

„Odgovorni za našu sudbinu jednog dana će morati da odgovaraju pred Bogom za svoje grehe“, rekao je on za Rojters.

Nagorno-Karabah, planinski region u Južnom Kavkazu, međunarodno je priznat kao deo Azerbejdžana, ali ga već tri decenije kontrolišu Jermeni.

Enklavu podržava jermenska vlada, ali i njihov saveznik Rusija, koja u toj oblasti godinama ima stotine vojnika.

• Kako žive Jermeni na granici sa Azerbejdžanom
• Novi sukobi na Kavkazu: Šta se zna o borbama na granici Jermenije i Azerbejdžana
• Šta ruski mirotvorci znače za rat u Nagorno-Karabahu

Jermenski premijer je u obraćanju naciji sugerisao i da Rusi nisu pritekli u pomoć tokom najnovijeg konflikta.

Njegove reči izazvale su kritike upućene Moskvi, za koje neki veruju da je zapravo predala Nagorno-Karabah Azerbejdžanu, ali su iz ruskog Ministarstva spoljnih poslova te tvrdnje opisali kao „smešne“.

„Jerevan i Baku su zapravo razrešili ovu situaciju. Došlo je vreme za izgradnju međusobnog poverenja“, rekao je Sergej Lavrov, šef ruske diplomatije, na sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Pogledajte video:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]