Kada bismo počeli da prebiramo po kućnim bibliotekama većine domova u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji, velika je verovatnoća da bismo u jednom trenutku nabasali na njegovo visočanstvo „Leksikon stranih reči i izraza“ Milana Vujaklije.

„Sećam se još iz ranog detinjstva da je svaka porodica imala njegov rečnik – ako bi porodica posedovala dve knjige, jedna od njih je bio Vujaklija„, kaže Rajna Dragićević, profesorka Filološkog fakulteta u Beogradu.

Ovo kapitalno delo „najpoznatijeg i najpriznatijeg leksikografa u regionu“, objavila je 1937. godine izdavačka kuća čuvenog beogradskog knjižara Gece Kona.

Rečnik je do danas imao više od 10 izdanja, u tiražima od nekoliko stotina hiljada primeraka.

„To je simbol doma koji drži do pismenosti“, ocenjuje Dragana Stojanović, profesorka srpskog jezika u Prvoj beogradskoj gimnaziji, u kojoj je maturirao i Milan Vujaklija 1913. godine.

‘Osnovna knjiga koju treba imati u kući’

Dragica Anđelković je prvi primerak Vujaklije kupila početkom 1980-ih, nedugo po završetku studija medicine.

„Smatrala sam da je to jedna od osnovnih knjiga koju treba imati u kući“, kaže sedamdesetogodišnja neuropsihijatrica u penziji iz Valjeva.

Motiv za kupovinu bila je i želja za „tačnim saznanjem“ o svakoj reči koju ne zna, bez potrebe da joj neko drugi objašnjava, ili da je sama tumači, kaže Anđelković za BBC na srpskom.

Novu upotrebnu vrednost leksikon je dobio tokom odrastanja njene dece – šta god su je pitali, čak i ako je znala, govorila im je da „uzmu Vujakliju i pogledaju“.

„Kad pročita, onda može da ima sopstveni sažetak značenja, ako je nešto opširnije“, objašnjava Anđelković.

Izdanje Vujaklije iz 1980. danas retko uzima sa police jer mahom koristi Gugl pretraživač gde ukuca željeni nepoznati pojam koji bi da razjasni.

Ipak, smatra da potreba za ovim Leksikonom nije apsolutno zamrla.

„Čini mi se da nije skroz izgubio funkciju, iako je Gugl jednostavniji i brži, u Vujakliji je objašnjeno najpreciznije i najopširnije.“

Tea Lončar i Edi Škovrlj za BBC govore o prilogu koji je danima hit na internetu.

Ko je bio Milan Vujaklija?

Tvorac verovatno najpoznatijeg leksikona stranih reči na Balkanu rođen je 1891. u današnjoj Hrvatskoj.

U Beogradu, tadašnjoj prestonici Kraljevine Srbije, završio je čuvenu Prvu beogradsku gimnaziju u školskoj 1912/1913, pod rednim brojem 45 na spisku od 50 maturanata.

Među njima su bili i kasnije čuveni pesnik Momčilo Nastasijević i književni kritičar Bogdan Popović.

Vujaklija je studirao nemački i srpski jezik i književnost i filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Učestvovao je kao dobrovoljac u Balkanskim ratovima 1912. i 1913, a potom pristupio srpskoj vojsci i u Prvom svetskom ratu.

Nosilac je Albanske spomenice, državnog odlikovanja dodeljivanog srpskim vojnicima koji su usled strateškog povlačenja, usred zime 1915-1916, prelazili preko planina i krševa ove balkanske zemlje.

„Milan Vujaklija pripadao je onoj generaciji mladih naučenjaka koji su u sudbonosnom trenutku pero zamenili puškom boreći se za slobodu i dostojanstvo otadžbine“, kaže Vladan Jovanović, naučni savetnik Instituta za srpski jezik SANU, za BBC na srpskom.

Demobilisan je februara 1919, i pet godina kasnije, završava fakultet.

Tokom studija je radio kao novinar u listu Demokratija. a potom je postavljen za pisara u Ministarstvu prosvete, gde je 1945. okončao karijeru kao savetnik.

Vujaklija se bavio i prevođenjem poznatih filozofskih i književnih dela, među kojima su spisi Artura Šopenhauera, braće Grim i Džejmsa F. Kupera.

Međutim, ostao je upamćen po predanom leksikografskom radu.

Materijal za Leksikon stranih reči i izraza prikupljao je desetak godina, da bi ga od 1934. do 1936. definitivno obradio.

Vujaklija je bio je i jedan od naučnih saradnika na obimnom Rečniku srpsko-hrvatskog književnog i narodnog jezika Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).

Preminuo je 16. decembra 1955. godine u Beogradu.

Značaj dela i preporučena obazrivost struke

Leksikon stranih reči i izraza je „smatran za najuzornije izrađen rečnik srpskog jezika“, pre svega „obimom i iscrpnošću zabeleženih i objašnjenih reči i pojmova, po čemu se razlikovao od većine prethodnih leksikografskih ostvarenja“, kaže Vladan Jovanović.

„Kao i svako delo, beležio je izvesne propuste i manjkavosti, kao i izvesnu meru zastarelosti, imajući u vidu promene koje su zadesile jezik i njegovu semantičku strukturu za poslednjih sto godina“, smatra Jovanović, doktor lingvističkih nauka.

Doprinos ovog rečnika u razvoju leksikografije prvenstveno se ogleda u „njegovoj primeni pri izradi drugih rečnika srpskog jezika i uočavanju zastarelosti, odnosno aktuelnosti određenih leksičkih jedinica“, ocenjuje on.

Profesorka Rajna Dragićević ukazuje da su joj iskusnije kolege govorile da Vujaklijin rečnik treba oprezno koristiti.

Čuveni srpski leksikograf je „ponekad pronalazio potvrdu za neku, na primer, stranu imenicu“ da bi onda, zajedno sa njom, „u rečnik dodao i pridev i glagol“ formiran od te imenice, „iako za njih nije imao potvrdu u građi“.

Ipak, to ne umanjuje ogroman značaj njegovog rečnika i simboličku vrednost koju ima ovo delo, pa i sam Vujaklija, ocenjuje Dragićević, u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

„Simbolika njegovog imena baca u zapećak objektivnu vrednost njegovog dela.“

Leksikon je vremenom posao izuzetno popularan, te je od 1937. do danas imao čak 11 izdanja i više doštampavanja.

U poslednjem, iz 2011. godine, piše da je knjiga prodata u oko 450.000 primeraka.

„On je do danas ostao najtiražniji rečnik srpskog jezika, što samo po sebi govori i o njegovoj sadržini i karakteru“, ocenjuje Jovanović.

Kaže da kod mnogih čitalaca i danas predstavlja „sinonim za uzoran rečnik i leksikografiju srpskog jezika“ jer je „toliko iscrpno beležio sve što se u srpskom jeziku moglo naći od reči stranoga porekla“, pa i „sasvim retke, neadaptirane reči“.

„Te je kao takav predstavljao siguran i pouzdan priručnik za upoznavanje celine srpskog jezičkog leksikona, čiji znatan deo čine reči stranoga porekla“, dodaje.

Vujaklija u školama

Nove generacije učenika Prve beogradske gimnazije upoznaju Milana Vujakliju na časovima srpskog jezika u prvom razredu, kada im profesori, govoreći o gramatici i rečnicima, kažu „da je maturirao u tadašnjoj Prvoj muškoj gimnaziji“. kaže profesorka Dragana Stojanović.

„Obavezno navedemo knjigu bez koje ne bi trebalo da bude ni jedna kuća na ovim prostorima – njegov Leksikon„, ukazuje ona.

Prezime poznatog leksikografa zvuči poznato učenicima, ali ih pre asocira na Vukajliju, šaljivi sajt i „rečnik slenga“, nešto drugačijeg naziva.

„Pored toga što istaknemo ko je Milan Vujaklija, bivši đak Prve, koji je toliko dugo radio na prikupljanju reči za njegov leksikon, obavezno insistiramo na načinu kako se reči traže i koje je značenje neophodno za upotrebu“, dodaje Stojanović.

Današnji udžbenici mahom sadrže objašnjenje nepoznatih reči, što umanjuje potrebu za rečnicima.

„Ali uvek koristimo priliku da naznačimo da kuća koja drži do pismenosti mora imati Vujakliju.

„To je negde i odrednica za poseban odnos prema kulturi i obrazovanju“, ukazuje Stojanović.

Takav pristup je izuzetno važan „naročito u situacijama kada đaci pogrešno koriste određene reči“.

Mitska vrednost

Mimo uticaja na domaću kulturu, jezik i obrazovanje, upotreba Vujaklijinog rečnika može i da poprimi anegdotalni i humoristički karakter.

Rajna Dragićević kao primer navodi govor čelnika jednog privatnog fakulteta i nekadašnjeg visokog državnog funkcionera na prijemu studenata.

On je tada rekao da je „taj fakultet od danas i njihova kuća“, a ako ne znaju šta to znači, mogu da „pročitaju u Vujaklijinom rečniku“, prepričava profesorka.

„Tamo se, naravno, ne može pronaći odgovor na pitanje šta znači reč KUĆA jer je to rečnik stranih, a ne domaćih reči“, ukazuje Dragićević.

Vujaklijin leksikon za čitaoce predstavlja „više od rečnika stranih reči – to je, prosto, riznica reči u kojima se traže odgovori na sva jezička pitanja“, ističe ona.

„Narod veruje da će sve odgovore o rečima pronaći u toj knjizi – zato ona ima gotovo mitsku vrednost.“

Uticaj rečnika u eri interneta

Za profesorku Draganu Stojanović, status Vujaklijinog leksikona „nije kao što je bio“.

Manju prisutnost i uticaj dovodi u direktnu vezu sa „digitalnim medijima sa prilično niskim stepenom pismenosti“, kao i brzim načinom življenja, „koji zahteva neki drugi izvor“.

„Ta neka vrsta redukcije komunikacije, smanjen broj reči i sužen individualni vokabular, upravo dovodi do toga da ponekad, da li učenik ili student, prosto ne zna gde bi potražio ono što ga zanima i poseže za onim što se zove instant rešenje.

„A za Vujakliju treba strpljenje i zainteresovanost, znanje i svest o tome kakvu vrednost ima i koliko znači“, ukazuje Stojanović.

Vladan Jovanović smatra da je uticaj Vujaklijinog leksikona i danas značajan, kako na njegove korisnike, tako i na leksikografiju i domaću lingvistiku.

Leksikon i dalje uživa „veliki ugled među čitaocima i ljubiteljima pisane reči i negovanog govora“.

„Teško je danas, kao i nekad, zamisliti obrazovanog čoveka da u svom domu nema kakav rečnik stranih reči i izraza i da nije čuo za najpoznatijeg autora tih rečnika“, zaključuje Jovanović.