Josip Broz Tito i Jugoslavija: Šta stranci misle i znaju o Titu

Celokupna petočlana norveško-švedska porodica Šjetila Rongsvaga iz Osla okupila se oko pitanja koje nalikuje nekom iz kviza – ko je bio Tito?

Njihovi odgovori su direktno proporcionalni sa godinama života.

Da nikada nije čuo za njega rekao je Šjetilu 13-godišnji sin, a isto odgovara i 16-godišnja ćerka.

Njihova 26-godišnja sestra, kaže Šjetil, čula je za Tita i zna da je bio lider države. Ipak, smestila ga je na pogrešan kontinent – „negde u Africi“.

• Pet stvari koje treba da znate o Titu
• Šta je sve posedovao Tito: „Sve je bilo Brozovo i ništa nije bilo njegovo”
• Šta Tito predstavlja mladim levičarima danas u Srbiji

Šjetil, Norvežanin od 54 godine znao je za Tita, a pogodio je i zemlju. Bukvalno iste reči je upotrebila i njegova žena i vršnjakinja Šveđanka da opiše ko je on i bio.

„Znam da je bio lider Jugoslavije dugo vremena. O njemu mislim slično kao i o drugim liderima Istočne Evrope tog vremena, da je bio neka vrsta diktatora, ali i da je održavao Jugoslaviju skupa“, kaže Šjetil za BBC,

Ova porodica samo je deo istraživanja koje je pokušala da uradi redakcija BBC-ija na srpskom da bi otkrila – koliko stranci znaju o Titu i šta danas misle o njemu.

Sarajevo – atentat i Olimpijada

Na drugo pitanje iz kviza – šta znate o Jugoslaviji – Šjetilova žena i najstarija ćerka su prvo pomislile na Sarajevo, ali iz drugačijeg ugla.

Seća se Jugoslavije pre raspada i blede uspomene o zimskoj Olimpijadi u Sarajevu 1984. godine. Tu je i mala kolekcija poštanskih marki koje je skupljala.

Ćerka se takođe setila Sarajeva, ali iz drugog perioda. Ona i njena sestra i brat imaju dosta prijatelja u Norveškoj koji su poreklom iz Bosne, a preselili su se u periodu ratova na području bivše Jugoslavije otkom 90-ih.

Sarajevo zna po atentatu koji je vodio do Prvog svetskog rata – ali misli da je to ipak bilo pre Titove Jugoslavije.

Šjetil misli da je Tito ipak bio „mekši“ lider nego drugi komunistički predsednici.

„Znam da nije bio toliko rigorozan kao Erik Honeker, predsednik Istočne Nemačke“, kaže Šjetil.

„Jugoslaviju i Mađarsku sam uvek percipirao kao više otvorene zemlje od drugih u istočnoj Evropi“.

Šjetil kaže da je poslednjih godina dolazio u Crnu Goru, Hrvatsku, Sloveniju i Srbiju zbog posla i da se jako dobro proveo.

• Jugoslavija i dalje postoji – na Tviteru: „Sve zemljaci, sve naši ljudi“
• Upoznajte Lenjina: Kako je oblikovao Tita i Jugoslaviju
• Tito i njegova grobnica: Stalni okršaji sa Kućom cveća

„Osetio sam da se zemlje jako menjaju od moje prethodne posete 1990. godine“, kaže on.

„Primetio sam i brojne kulturološke razlike između nekada Jugoslovena i nas Skandinavaca“.

Šjetil misli da njegova deca znaju malo o Titu i Jugoslaviji jer dosta uče o Hladnom ratu „ali prevashodno je fokus na odnosu Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Američkih Država i NATO-a“.

Zar se on ne zove Tito?

Alvaro Korbeta kaže da živi u „svetskoj prestonici Kovida-19″ – u Milanu.

Već nekoliko godina oženjen je Srpkinjom Tamarom, pa je toliko vremena imao da vara na kvizu i malo se više informiše o Titu i bivšoj Jugoslaviji.

„S obzirom da je Tito umro pre nego što sam se rodio, sve što sam naučio o njemu stoji je u mojoj školskoj knjizi iz 1992-1994″, kaže Alvaro.

„Znam da je Tito bio lider Jugoslavije, a dugi niz godina posle toga sam mislio da mu je zaista ime Tito“.

Alvaro nije mnogo više naučio ni na fakultetu o Jugoslaviji i Josipu Brozu, ali je to poslednjih godina nadoknadio kada je počeo da dolazi u Srbiju.

„Oduvek sam mislio da je Jugoslavija, ili bar sam tako učio, bila pod gvozdenom zavesom Sovjetskog Saveza“, kaže Alvaro.

„Barem je tako izgledalo iz perspektive Italije i mišljenja o zemljama poput Rumunije, Mađarske, Ukrajine…

„Zapravo sam tek pre nekoliko godina od Tamare saznao sam da je zapravo Jugoslavija bila neka vrsta neutralne zemlje između zapadnog i istočnog bloka“.

Jugosloveni – „fantastični ljudi koji zaslužuju bolje puteve“

Alvaro je prvi put bio u Jugoslaviji 1990 godine, kao desetogodišnjak, a prvo što je video bila je – komunistička arhitektura.

„Tada su roditelji prvi put odlučili da ne letujemo na jugu Italije već u Hrvatskoj“, kaže on.

„Prvi grad koji sam video je bila Rijeka, a putovali smo automobilom. Nije me impresionirala arhitektura, visoke zgrade jasnih linija pored autoputa“.

Ipak, sa autoputa su do Zadra morali „uskim putevima među brdima iza sporih kamiona“.

„Na moru je bilo super i svi su bili prijateljski raspoloženi, pa je moj utisak u jednoj rečenici o Jugoslovenima bio – fantastični ljudi koji zaslužuju bolje puteve i arhitekturu“.

Jugoslavija samo u vestima

Lina Jorgensen živi u Evropi, ali je poreklom iz zemlje u kojoj su, navodno, svi znali za Sarajevo. Ali zbog Valtera, odnosno Bate Živoinovića, koji ga brani.

Lina je rođena u Landžau, kineskom gradu na severu zemlje, koji je u Srbiji postao poznat po tome što su u njemu pre nekoliko godina razmatrali da pokrenu projekat pomeranja planina.

Na pomen Tita kaže da jako malo zna o njemu jer nije entuzijasta za istoriju.

„Pretpostavlja da je to bolje pitanje za moje roditelje i tu generaciju“, kaže Lina.

„Za Jugoslaviju sam poslednji put čula pre 22 godine u školi“.

• Titova atomska bomba: politička želja protiv nauke
• Kako je Tito vodio bitku sa variolom verom
• Titova „Jadranka“ drugi put na prodaju

Ipak, kao Kineskinja, ono što pamti jeste bombardovanje kineske ambasade u Beogradu, kao i to da su stradali neki njeni sunarodnici.

Zna i da Tito ima veze sa Hladnim ratom, ali ne zna mnogo detalja.

„Jugoslavija je pominjana mnogo puta u vestima kada sam ja bila mala“, opisuje Lina period tokom rata 90-ih.

Lekcije iz Juge za „srećnu stranu sveta“

Alvaro kaže da od kada je rođen uče ga „da je odrastao na bogatoj strani sveta gde vam doktrina kapitalizma pruža sve što vam je potrebno“.

„Učili su me da na drugom kraju sveta ‘žive nesrećni kojima vladaju zle komunističke diktature'“, kaže Alvaro.

„Odrastajući i putujući po svetu, shvatio sam da zemlje koje su označene kao ‘komunističke i siromašne’ nisu mnogo drugačije od zapadnih zemalja.

„Na obe strane postoje jednostavni ljudi koji samo pokušavaju da najlakše dođu do hrane, odeće, letovanja, provoda sa prijateljima, hobija, tržnih centara, bioskopa….“

Kaže da je odgajan misleći da ima sreće, jer „ima sve zahvaljujući kapitalizmu, dok se ljudi koji žive u komunističkim zemljama svakodnevno bore za hranu, odeću i uvek su nezadovoljni“ .

„Kada sam odrastao vidim društveni život, solidarnost, osećaj zajednice i ljubaznost na ovim prostorima – sve ovo bih voleo da imamo više na ‘srećnoj strani sveta“, misli on.

„Srbija je savršen primer za to“.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]