Nekad se uloge zamene.
Britanski glumac Ričard Barton, u partizanskoj uniformi, sa petokrakom na kapi i ranjenom levom rukom, a pored njega Josip Broz Tito, doživotni predsednik socijalističke Jugoslavije, u odelu s kravatom, belim šeširom i naočarima za sunce, poput holivudskog glumca.
Ova pomalo paradoksalna fotografija snimljena u leto 1971, na kojoj su i glumac Hardi Kriger, ali i prva dama Jugoslavije Jovanka Broz i Hamdija Pozderac, predsednik Skupštine Bosne i Hercegovine, jedna je od najupečatljivijih sa snimanja filma Sutjeska u režiji Stipe Delića.
Partizanski film koji važi za jedan od najskupljih u istoriji jugoslovenske kinematografije, doveo je u dolinu reke Sutjeske tadašnje najveće holivudske zvezde – Ričarda Bartona i Elizabet Tejlor.
Barton se uopšte nije ponašao kao svetska zvezda, kaže Predrag Pega Popović, jedan od snimatelja na ovom filmu.
Opisuje ga kao „vrlo šarmantnog“ prema svima u ekipi.
„Barton je bio sjajan za saradnju, iako su pričali da je bio podložan alkoholu, ali u fazi snimanja ovog filma to nije bio slučaj“, kaže Popović za BBC na srpskom.
Gotovo četiri decenije posle njegove smrti, podsećamo na pet detalja iz bogate biografije sina rudara iz Velsa, koji je zahvaljujući raskošnom talentu i baršunastom baritonu dosegao zvezde.
Na tom putu je, zahvaljujući kulturnoj diplomatiji tadašnje Jugoslavije, svratio i na Balkan.
- Vodič za Kirka Daglasa i Jugoslaviju – za rođene u 21. veku
- Drugi svetski rat, antifašizam i revizionizam: „Sutjeska je danas višestruko izdana“
- Koča Popović: Vispren duh nadrealiste u uniformi
U Sutjesci glumio Tita
Tito je insistirao da ga u filmu glumi Barton, a zatim je i lično nadgledao snimanje scene njegovog ranjavanja u istorijski važnoj bici, piše Jugoslovenska kinoteka.
Kada su novinari upitali Bartona kako se osećao kada mu je ponuđena uloga Josipa Broza, rekao je:
„Blago rečeno – uplašio sam se!“, navodi se u publikaciji Jugoslovensko-američki odnosi kroz foto-objektiv Muzeja Jugoslavije.
Savetovao se sa tadašnjom suprugom, glumicom, Elizabet Tejlor, pre nego što je prihvatio ulogu, rekao je novinarima.
Smatrao je Tita najuglednijim državnikom novije istorije, ističući da je oduvek želeo da igra neku tako snažnu ličnost na filmu.
Film je snimljen povodom 30. godišnjice od bitke na Sutjesci, a scenario su pisali Sergej Bondarčuk, Branimir Šćepanović i Miljenko Smoje.
U nepristupačnim planinama Bosne i Hercegovine, u dolini reke Sutjeske, 1943, tokom Drugog svetskog rata, Vrhovni štab Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije je bio opkoljen zajedno sa 20.000 boraca, centralnom bolnicom i ranjenicima.
Iako je pred partizanima bio šestostruko jači neprijatelj, Vrhovni štab je doneo odluku o proboju opsade.
U ofanzivi je učestvovalo 120.000 nemačkih, italijanskih, hrvatskih i bugarskih vojnika i avijacija, koje su partizani zaustavili, ali su pretrpeli teške gubitke, a sam Tito je ranjen.
Barton je u dnevniku zapisao da je želeo da Titova uloga bude značajnija, kako to ne bi bio klasičan partizanski ili holivudski film sa mnogo eksplozija i puškaranja.
Popović, tada 28-godišnji snimatelj druge kamere, prvi put sreće Bartona i Elizabet Tejlor kada su stigli na Žabljak, u Crnoj Gori, na početku rada na filmu.
Boravili su u hotelu u Cavtatu, a doletali su helikopterom na snimanja ili su stizali u tri-četiri automobila, sa šminkerima i garderoberima.
„Za mene je najzanimljivija bila sama proslava 30. godina revolucije, kad je bilo otvaranje spomenika na Tjentištu.
„Tamo su bili Ričard Barton, Liz Tejlor, Tito, Jovanka i okolo dekorisani generali, delimično učesnici, iz jedinica koje su nosile tradiciju bitke na Sutjesci – to je bila malo groteskna scena“, kaže Popović uz osmeh.
Mladi snimatelj, koji je u isto vreme bio na odsluženju vojnog roka, dobro je govorio engleski, što mu je pomoglo da uspostavi ličniji odnos sa slavnim glumcem.
Pratio je u krupnom planu sve glavne likove, ne samo Bartona, već i Ljubu Tadića, koji je igrao partizanskog heroja Savu Kovačevića.
Film je, kaže, sniman na reci Neretvi, jer je tokom letnjih i jesenjih meseci bogatija vodom od Sutjeske.
„Posebna zanimljivost je bila da je Barton tokom snimanja sedeo, čekao pripremu kadra i čitao Dnevnik revolucionara, jer je odmah posle tog filma išao da snima `Ubistvo Trockog`.“
U pomalo nesvakidašnjem angažmanu u jeku Hladnog rata i sveta podeljenog na Zapad i Istok, holivudski glumac je igrao ne samo Broza, već i ruskog revolucionara koji je imao značajnu ulogu u Oktobarskoj revoluciji.
„Trocki i Tito u jednoj nedelji i obojica svetski poznati komunisti“, piše i sam Barton u memoarima, objavljenim posle njegove smrti do smrti 5. avgusta 1984.
Tokom decenijama duge karijere, napisao je više od 400.000 reči u notesima, dnevnicima i na ceduljicama, beležeći gotovo sve što mu se dešavalo.
Snimanje u Jugoslaviji mu je bilo fizički veoma zamorno, posebno u planinama na visini od oko 2.700 metara, ali i dosadno, što se neretko provlači u njegovom dnevniku.
„Naizgled beskrajne eksplozije odjekuju svuda oko nas i na kraju svakog dana sam prekriven prljavštinom, nekom veštačkom koju je stavio Ron, a i nekom najneugodnijom prirodnom koja se sruči na nas u svom tom bombardovanju.
„Do večeri imam silne bolove od upotrebe nenaviknutih mišića. Toliko da sam propustio dva dana u ovom dnevniku„, pisao je Barton 24. septembra 1971.
Titova najava da će doći na filmski set posle otvaranja spomenika na Tjentištu zatekla je ekipu koja je tada bila na odmoru, prepričava Popović.
„Svi su se bili razišli, a ja sam kao vojnik ostao u Foči.
„Onda su javili da `Tito hoće da gleda snimanje` i nastala je frka i jurenje reditelja Stipe Delića, koji je otišao u Zagreb, glumaca, a ja sam čekao tamo“, kaže Popović, kasnije osnivač katedre za filmsku kameru na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu..
Za dan je sve bilo spremno, čak i staza kojom je stigla Titova svita.
Doživotni jugoslovenski predsednik gledao je scenu sopstvenog ranjavanja.
I tada je snimljena fotografija zabeležena slika s početka teksta.
Tito je Bartonu rekao kako mu se posebno sviđa njegov kostim, što je, zapravo, bila Titova partizanska uniforma.
„Snimljena je ta scena gde su čak angažovani i vojni avioni koji su leteli u čuvenom profilu (kao nemačke štuke), nadletali Sutjesku i nas.
„Tito je tad rekao `Bogme, ja njima ni danas ne verujem`“, kaže uz osmeh Popović.
Glumac Petar Banićević dao je glas Bartonu za jugoslovensku verziju filma.
„Angažman je bio veliki i napravljen je film koji je imao i svetsku distribuciju sa engleskim nazivom, mislim da je zanimljivo napravljen.
„Mislim da je i Tito bio zadovoljan, mada sam bio sa strane“, kaže Popović.
Pomalo se dosađivao sa Titom na Brionima
Tokom nekoliko meseci snimanja 1971. godine, Barton je obišao dobar deo Jugoslavije.
Svidele su mu se crnogorske planine, hrvatsko primorje, a trudio se da razume i društvene prilike, piše u dnevniku.
Pominje kako je Tito postao sinonim za predsednika u Jugoslaviji, poput Julija Cezara za imperatora.
Nekoliko letnjih dana su Barton i Tejlor proveli su na tada zatvorenom za javnost ostrvu Brioni sa Titom i Jovankom, u njihovoj letnjoj rezidenciji.
Barton opisuje Jovanku kao „veliku ženu, izgleda kao da je sa sela, šarmantnog i razoružavajućeg osmeha“, a Tita kao „iznenađujuće niskog i nežnog“, kratkih ruku i nogu, a većim stomakom.
Primetio je da žive u „većem luksuzu nego bilo ko“, kao i da je posluga nervozna dok ih opslužuje.
Obišli su vinograd i zoološki vrt, o čemu svedoči i fotografija na kojoj Tito hrani slona, a Tejlor i Barton u prugastim pantalonama posmatraju.
Bili su mu dosadni dugi govori Tita i Jovanke, koji nisu dozvoljavali da ih prekinu prevodioci, pa je razgovor gubio smisao.
Nije mu se posebno dopadalo ni kad mu je Tito pokazivao poklone dobijene iz celog sveta – od naroda Sudana ili iz Makedonije – a primetio je da taj osećaj dele i predsednikovi saradnici.
„Jedino je E (Elizabet) bila izuzetak, ona se baš zabavljala. Dobro je da nisam pio, počeo bi da postavljam nezgodna pitanja„, piše pomalo cinično u dnevniku.
Dok su se vozili u linkoln kabrioletu, pukla je guma, ali je Tito nastavio da vozi uprkos buci koja je Bartonu strašno išla na živce.
Pored Tita je sedela Tejlor, a pozadi su, po protokolu, bili Barton i Jovanka – možda je raspored sedenja razljutio Bartona, imajući u vidu da je glumački par bio poznat po ljubomornim ispadima.
Glamurozna i neobuzdana ljubav s Elizabet Tejlor
Život Ričarda Bartona nemoguće je opisati bez osvrta na neobuzdanu ljubav sa Elizabet Tejlor, holivudskom divom svetskog ranga, Zapisivao je brojne pojedinosti o nestabilnom odnosu sa kojom se venčao i razveo dva puta.
Kad su se upoznali, njihova ljubav pred kamerom i van nje postala je globalna senzacija, pisao je Nik Dermodi, novinar BBC Vels.
Strasti i turbulencije u vezi jednog od najglamuroznijih parova tadašnjeg džet seta ogoljeni su u njegovim dnevnicima, objavljenim pre desetak godina.
- Elizabet Tejlor, glumica čiji je život uzbudio maštu miliona
- Džej Lo i Ben Aflek: Šta čini holivudski moćni par?
Priča o Bartonu i Tejlor počela je 1963. godine kada su se upoznali tokom snimanja Kleopatre, u to vreme najskupljeg filma u istoriji.
Uloge koje su igrali u filmu, Marka Antonija i Kleopatre, svakako su doprinele njihovoj svetskoj slavi.
Barton je obasipao suprugu poklonima, čak joj je kupio i privatni avion, ali su njihovi temperamenti bili u stalnom sukobu sa strašću koju su budili jedno u drugom.
On je bio nadareni Velšanin kome je bekstvo u Oksford pomoglo da postane pronicljivi i refleksivni erudita, ali je, kako sam kaže, ostao probisvet.
U Elizabet je našao partnerku i nekoga koga može da sluša.
Novembra 1968. napisao je:
„Imao sam nesvakidašnju sreću celog života, ali najveća sreća od svih je bila Elizabet. Ona me je pretvorila u uzornog muškarca, ali ne i u cepidlaku, ona je divlje uzbudljiva žena –ljubavnica, ona je stidljiva i duhovita, ali je niko nije mogao prevariti.
„Ona je briljantna glumica, lepša je od pornografskih snova, ume da bude arogantna i samovoljna, umiljata je i puna ljubavi.
„Ona je blago, može da trpi kad sam nemoguć i moje pijanstvo, ona je onaj bol u stomaku kada sam daleko od nje i voli me.„
Sledeće godine je zapisao:
„Probudio sam se jutros oko sedam. Dugo sam zurio u Elizabet. Držao sam je za ruku i ljubio nežno. Verovatno nijedna žena ne spava tako detinjaste lepote kao moja divna, razdražljiva, teška, netolerantna žena“.
Njegova želja da supruzi daruje sve prevazilazila je kupovinu skupih poklona.
Pomogao joj je i da dobije Oskara koji on nikada nije mogao da osvoji, iako je sedam puta nominovan, prema rečima jednog od biografa Melvina Brega.
On je za BBC ispričao da je to očigledno onima koji pažljivo pogledaju kako je Barton podstakao Tejlor u izvedbi za koju je nagrađena Oskarom kada su igrali zajedno u drami iz 1966. Ko se boji Virdžinije Vulf?
Barton i Tejlor su bili u braku prvo od 1964. do 1974. a zatim ponovo od 1975. do 1976.
U braku je bio i sa Sibil Vilijams od 1949. do 1963, pa sa Suzan Hant od 1976. do 1982.
Njegove dnevnike je nasledila Seli Hej, sa kojom se venčao 1983, godinu dana pre nego što je umro u Švajcarskoj.
Holivudska zvezda koja se stidela što je glumac
Glumio je u desetinama filmova, među kojima su 1984, Vagner, Konji, Isterivač đavola 2, Hamlet, Kleopatra i Najduži dan, ali i u Šekspirovim dramama.
U mladosti se posvetio glumačkom poslu, trudeći se da iz govora istrgne velški akcenat.
Ali je ostao ponosan na sopstveno poreklo: „Naši glasovi se rađaju sa prašinom iz rudnika i kišom“, reći će jednom.
U memoarima se često provlači i opaska koja ga je pratila tokom celog života – da je nekako prokockao talenat radeći za velike holivudske novce, iako su mnogi priželjkivali da nastavi da igra u pozorištu, u Londonu, a ne na njujorškom Brodveju.
U avgustu 1971. napisao je:
„Skoro potpuno sam nezainteresovan za sopstvenu karijeru, prošlu, sadašnju ili buduću. Celog života mislim da sam se potajno stideo što sam glumac i, što sam stariji, sve više se stidim.
„I mislim da se to pretvara u čvrsto uverenje da je osoba koja glumi neko drugi.“
Dnevnike je 2012. priredio velški profesor istorije Kris Vilijams, navodeći da mu je to bio jedan od najvrednijih istraživačkih projekata.
„Očekivao sam da će biti pomalo pompezan, pomalo hvalisav, ali zvuči kao neko prizeman.
„Stalno se štipa i kao da kaže ‘kako se sve ovo desilo meni, običnom dečaku iz rudarske doline u južnom Velsu i evo me – oženjen najlepšom ženom na svetu, imam sve ove pare, jahtu, avion i sve ove kuće širom sveta’?“, rekao je Vilijams za BBC.
Iz zapisa se vidi i da je stalno čitao, a baš kao o jugoslovenskim prilikama, zanimale su ga svetska istorija i politika.
Brinuo je o zagađenju prirode, dok to pitanje još nije bilo sveprisutno.
Problem sa pićem
Zanimale su ga i neke štetnije stvari.
Neizostavni deo slike o njemu su godine obojene alkoholizmom.
Umalo nije umro od prekomernog opijanja žestokim pićima 1974, pisao je velški pisac Fil Karadis za BBC.
Čak i pre toga, 1970, lekari su ga upozorili da mu je bubreg uvećan, što će mu stvarati velike probleme u narednim godinama.
Barton je rešio da ignoriše taj savet.
Tvrdio je da je mnogo pio sa 12 godina – i pušio.
Nije ih se odrekao do kraja života.
U jednom trenutku, Barton je pio tri boce votke dnevno i, iako je pokušavao da izbegne, morao je na odvikavanja od alkohola, kao i mnoge druge filmske zvezde.
Tokom rada na filmu The Klansman, mnoge njegove scene su bile snimljene dok je sedeo ili ležao jer nije mogao da stoji.
Činilo se da je Bartona stalno mučilo i zdravlje.
Bolovao je od artritisa, dermatitisa i, gotovo neizbežne, ciroze jetre.
Iako je njegova smrt u 58. godini iznenadila mnoge, Barton se dugo žalio na jake bolove u vratu. Na kraju je podlegao velikom krvarenju u mozgu.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
