Jugoslavija, muzika i Paket aranžman: Četiri decenije, „svetog grala“ novotalasnog Beograda

Početak je dvehiljaditih – gramofoni završavaju u kontejnerima, ploče na tavanima i podrumima, dok kompakt-diskovi lagano, ali sigurno preuzimaju primat nad kasetama.

Đaku osnovcu i pankeru koji obećava iz provincije, željnom nove muzike i bendova, najednom pada šaka upravo narezani disk, sa kompilacijom Paket aranžman.

Tatine kasete su me još pre polaska u školu upoznale sa Električnim orgazmom, spotove Šarla akrobate na glomaznom ekranu starog televizora takođe pamtim iz najranijeg detinjstva, dok se Idola, čini mi se, sećam sa nekih rođendana.

Međutim, bilo je tu dosta nekih meni nepoznatih pesama, pa sam, vođen znatiželjom i avanturističkim duhom, dopustio ovom izdanju – koje sam na jedvite jade nabavio, u nepopularnom mp3 formatu, da okupira moje sobne zvučnike, ušne školjke, ali i pažnju.

• Paraf: Bend koji je naučio da svira pank čitajući novine
• Kako su četiri momka iz Pule probila kulturni embargo u Srbiji
• Kako je Jugoslavija slušala rokenrol

Idoli su me kao mlađanog pankera sa krestom na glavi, martinkama na nogama i ziherndlama i bedževima po majici, dobili numerom Plastika jer je, pored nespornog kvaliteta, mogla da posluži i za šutku sa drugarima.

Pesma koja joj je žanrovski bila najbliža – Zlatni papagaj, ipak nije bila moj prvi izbor kod Električnog orgazma – prevagu je odnela Krokodili dolaze i njena jedinstvena linija na sintisajzeru, koja me je tada, sećam se, iznenadila, ali i kupila.

I naposletku, Šarlo akrobata, meni tada, a verovatno i sada, prvi pik kompilacije.

Oduvek sam imao gard prema najpoznatijim pesmama bendova koje volim, tako da su Niko kao ja i Ona se budi automatski otpale, baš kao i Maljčiki od Idola, dok je u prvi plan, bez premca, izbio Mali čovek.

Šarenilo zvuka koje oslikava ovo izdanje bilo mi je na trenutke interesantno, ponekad zbunjujuće, ali pre svega drugačije, a sama kompilacija, kao i mnogim klincima u periodu pankerskog odrastanja i stasavanja, sigurno poslužila kao lektira i uvertira u svet pank muzike.

Iako se moje omiljene pesme Šarlo akrobate – Fenomen i Električnog orgazma – Nebo, ne nalaze na Paket aranžmanu, uvek joj se rado vraćam, a kako vreme odmiče – sa novim adutima.

I dok danas zavaljen u fotelju gledam u njen crveni omot na kome, tačno po sredini, sivim tonovima odiše fotografija Beograđanke, a i iz gornjeg, levog ugla me iskošeno posmatra ćirilični natpis robne kuće „Beograd“, igla klizi po vinilu, a sa zvučnika odzvanjaju Amerika, Oko moje glave i Vi.

„Jedna od najznačajnijih ploča jugoslovenskog rokenrola“

Paket aranžman je objavljen pre tačno 40 godina – 18. februara 1981. godine, za zagrebačku diskografsku kuću Jugoton.

Siniša Škarica, tadašnji urednik Jugotona, zahvaljujući kome se ovo izdanje zavrtelo na gramofonima širom Jugoslavije, kaže da je to „prva autentična muzika jugoslovenskih sastava, imena i autora“.

„Mladi na prostoru bivše države prvi put su zapravo dobili svoje stvarne idole na maternjem jeziku koje su mogli slušati, uz koje su mogli plesati i zabavljati se, a i ponešto naučiti“, objašnjava Škarica za BBC na srpskom.

Međutim, mladi beogradski muzičari sa kompilacije nisu bili svesni njenog budućeg uspeha, pa je tada nisu ni slavili.

„Niko od nas nije želeo da bude na toj zajedničkoj kompilaciji – svi smo mi bili spremni za svoje solo albume i vukli smo u tu stranu.

„Ubrzo nam je postalo jasno da ćemo ipak morati da napravimo kompromis i gledajući iz današnjeg ugla, mislim da je baš super što je to tako ispalo“, kaže za BBC na srpskom Srđan Gojković Gile, pevač i gitarista Električnog orgazma.

On smatra da je Paket aranžman danas, četiri decenije od objavljivanja – „jedna od najznačajnijih ploča jugoslovenskog rokenrola“, a da je po samom uticaju koji je izvršio na buduće generacije muzičara i bendova ovog prostora – na prvom mestu.

Veliku važnost samom izdanju pridaje i rok kritičar Petar Janjatović koji je na konkursu za saradnike na radiju Studija B, na kome nije prošao, odabrao da priča upravo o Paket aranžmanu.

„Meni je u tom trenutku to bila najznajnija stvar koja se dešavala u jugoslovenskom rokenrolu“, kaže Janjatović za BBC na srpskom, koji je tada radio u časopisu Džuboksu, čiji su novinari i urednici tadašnja zbivanja na gitarskoj sceni u Beogradu pomno pratili.

U susret novoj deceniji – novi talasi i nova gibanja

Jugoslaviju su posle smrti predsednika Josipa Broza Tita, maja 1980. godine, počeli da pogađaju politički i ekonomski potresi.

Ipak, kultura i umetnost su nekako odolevali zemljotresu, dok je omladinu, poput cunamija, zapljunuo neki novi talas.

„Političari su odmah krenuli da se bore za vlast i da se otimaju oko političkih resursa, pa je fokus na omladinsku kulturu i na potencijalne subverzivne elemente u rokenrolu potpuno pao.

„Tako da su se bendovi našli u prilici da mogu taj novi jezik sa minimalnim oštećenjem da iznose pred publiku“, objašnjava Janjatović.

Umiveni zvucima ovog muzičkog pravca na raskrsnici panka, regea i rokenrola, mladi širom Jugoslavije hvataju instrumente u ruke i počinju da kreiraju scenu koja će poprimiti oblik društvenog pokreta, o kome će se, u godinama koje slede, pisati knjige, sociološke studije i snimati filmovi.

Novi talas je krenuo da se razvija krajem sedamdesetih, a njegovi prvaci bili su pank bendovi Prljavo kazalište iz Zagreba, Pankrti iz Ljubljane, riječki Paraf i novosadska Pekinška patka.

Korak sa ovim bastionima pokreta polako je početkom osamdesetih hvatao i glavni grad Jugoslavije.

Druga maca, prva šansa

Beograd je tih godina važio za jedan „veseli grad“, mesto puno koncerata i žurki koje su se održavale gotovo na dnevnom nivou.

Takva atmosfera dočekala je i splitskog producenta i kompozitora Enca Lesića koji je krajem 1979. u Beogradu otvorio prvi privatni studio – „Druga maca“, a već naredne godine, na istom mestu, producirao prva izdanja pojedinih beogradskih rok bendova.

Na jednoj od mnogobrojnih žurki leta 1980, na koje se uglavnom pozivalo na ulici, Lesić je zapazio Električni orgazam i Šarlo akrobatu dok su svirali.

„Pozvao nas je da dođemo kod njega u studio i snimimo neke pesme bez obaveze da mu to platimo, što je nama bilo super jer smo bili klinci i nismo imali lovu“, priseća se Gojković.

Treći bend sa buduće kompilacije – Idoli, već su ranije ostvarili saradnju sa njim, kada je maja iste godine producirao njihove pesme Pomoć, pomoć i Retko te viđam sa devojkama, sa prve singl ploče grupe koja je išla uz časopis Vidici.

Pošto je doveo u studio sve tri benda, kako ih je kritika krstila – „beogradske alternativne scene“, snimanje pesama za Paket aranžman moglo je da počne.

U studiju „Druga maca“, te jeseni 1980. godine bio je i Miroslav Cvetković Cvele – basista Bajaginih Instruktora, koji se tada kao početnik, našao na mestu tonskog snimatelja.

Njega je Lesić tokom jednog razgovora u kafani Šumatovac kod Radio Beograda – poznatom stecištu muzičara i menadžera, pitao da li bi hteo da radi u njegovom studiju, što je Cvetković odmah prihvatio.

„Kada sam došao ujutru, dočekalo me je stotine metara magnetofonske trake rasute svuda po studiju, i njegove reči – namotaj mi to. Bio je to test da li imam živce i strpljenja za taj posao“, osmehujući se prepričava Cvetković za BBC na srpskom.

• Bajaga za BBC: Za koga peva „Moje drugove“, ali i o politici u Srbiji, poeziji i prvom iskislom koncertu
• Četiri banke Hita 202: Nikada nećemo ukinuti glasanje telefonom
• Intervju petkom – Darko Rundek i Ekipa

Kada je krenulo snimanje Paket aranžmana, pored pozicije ton majstora, nenadano mu je dodeljena i ulogu medijatora između Enca i članova bendova, prvenstveno zbog toga što je već poznavao neke od njih.

Atmosfera u studiju je bila veoma vesela, a mladi muzičari oduševljeni što im se ukazala prilika da snime materijal.

„Svi oni zajedno su izgledali potpuno svetski – da ih uzmeš i staviš na bilo koju binu u Ameriku ili Englesku, bili bi možda i bolji od ovih originala, na koje su se ugledali“, ističe Cvetković.

Međutim, kaže da je bilo „nekih sitnih nesuglasica i nerazumevanja“ posebno oko zvuka koji su želeli da dobiju.

„Hteli su da taj zvuk bude sirov i autentičan kao što je onaj uživo, a mi pošto smo imali jako siromašnu tehniku u studiju, trudili smo se da izvučemo maksimalan kvalitet, odnosno da imitiramo ono što se radilo u svetu sa mnogo skupljom opremom.“

Naposletku je ipak sve ispalo kako treba.

„Ja kad slušam te snimke iz tog vremena ja tu ništa ne bih ni oduzimao, niti dodavao, to je vrlo autentično zabeleženo“, dodaje Cvetković.

Zdenko Kolar, jedan od muzičara koji je tih jesenjih dana snimao u Drugoj maci, takođe pamti da je sve proticalo u pozitivnom duhu.

„Mi smo uz šalu, zezanje i zavitlavanje snimili te pesme“, govori za BBC na srpskom Kolar, tada basista grupe Idoli.

Kaže da je „sve teklo kao po loju“ i da su u svega dva termina snimili materijal, osim za pesmu Amerika koju su naknadno snimili na samo „dva kanala na magnetofonu“, zbog čega ova pesma drugačije zvuči.

Deo zahvalnosti duguju i Encu Lesiću, za koga kaže da je bio „jedan divan čovek“.

„Imao je taj mediteranski duh, umeo je da priđe, da pristupi, bio je fenomenalan tip i umeo je sa mladima, a mi nismo ni bili svesni kolika je on veličina bio, kakve je pesme komponovao i gde je sve svirao“, priseća se Kolar.

Pojedine starije kolege muzičare je zbunila, a neke čak i naljutila, pojava mladih novotalasnih snaga.

„Mnogi su grešili kada su govorili da nisu znali da sviraju. Oni su imali mnogo važniju vrednost nego to i odsvirali su upravo onako kako je ta muzika trebalo da zvuči“, kaže Cvetković.

Ipak, u Drugu macu su tokom snimanja Paket aranžmana navraćali brojni beogradski muzičari, a jedan od njih je bio Bora Đorđević, pevač Riblje čorbe.

Tako se Đorđevićev glas našao u horu koji je otpevao refren pesme Zlatni papagaj Električnog orgazma.

„Nigde nije potpisan i to malo ljudi zna“, dodaje Gojković.

• Devet muzičkih zvezda koje su mrzele vlastite albume
• Dejv Grol: Sanjao sam da sam upucan u leđa
• „U bendu Kleš, uglavnom, ništa nismo razbijali“

U Beogradu jadac, u Zagrebu gladac

Oktobra 1980. u Beogradu je povodom snimanja albuma Bijelog dugmeta Doživjeti stotu, boravio Siniša Škarica – urednik rok redakcije u zagrebačkoj diskografskoj kući Jugoton.

Pošto su se snimanja na Radio Beogradu odvijala noću, Škarica je preko dana šetao gradom, obilazio predstavništvo i redovno posećivao prijatelja Lesića, koji mu je puštao bendove koji su snimali kod njega.

„Između ostalog, pokazao mi je snimke novih beogradskih bendova koji su zazvučali drugačije, sveže, novo i stilski različito“, kaže Škarica i dodaje da se odmah potom bacio na razmišljanje – kako ih predstaviti.

Prvo je čuo Električni orgazam, pesme Zlatni papagaj i Krokodili dolaze.

Kaže da su svi bendovi „hteli da imaju samostalno izdanje“, ali da je u tom trenutku „bilo prerano“ za tako nešto, pa je prelomio da se tri beogradska benda nađu na zajedničkom izdanju, koje još uvek nije imalo ni ime.

Škarica je u novembru odneo snimke komisiji Jugotona, gde su ih preslušavali i posle čega je doneta konačna odluka.

„Nije bilo većih problema, osim komentara poput ,koji čudni naziv Električni orgazam’ i malo na pesmu Maljčiki – da to je neka zafrkancija na socijalizam, ali uglavnom je to u redu prošlo“, priseća se Škarica.

• Deni Bojl režira seriju o Seks pistolsima
• Priča o panseksualnoj pank himni Bazkoksa
• Svađa svih svađa: Priča o „viktorijanskom pesničenju“ braće Galager tokom snimanja čuvenog albuma

Radni naziv kompilacije bio je „Produkcija Druga maca“, po studiju gde je nastao.

Lesićeva zamisao je bila da se na izdanju nađu još neki bendovi koji su se stilski razlikovali.

„Sećam se da je Enco hteo grupu Tunel, rok bend Vlade Džeta i Ljube Ninkovića, i trebalo je da uđe jedna Bajagina stvar koju je snimio i koja se našla u emisiji Rokenroler – Pustite me druže, koja je stilski nekako i prolazila“, priseća se Gojković.

Iako je materijal bio snimljen već krajem godine, na izlazak Paket aranžmana sačekalo se još dva meseca.

Namera je bila da se kompilacija objavi „u najfrekventnije vreme“, uoči Nove godine, kada su se ploče najbolje prodavale, ali su prednost ipak dobila „jača imena i tiražnija izdanja“ – Bijelo dugme, Novi fosili, Mišo Kovač, Zdravko Čolić i drugi.

Drugi problem je bio u nedostatku vinila – plastične mase za izradu gramofonskih ploča.

Paket aranžman je konačno izašao 18. februara 1981. godine.

Prodato je oko 20.000 primeraka što je bilo na nivou takozvane „srebrne ploče“.

„Što je za takav profil bendova i rok uopšteno, bio pristojan tiraž, ne veliki jer su se veliki tiraži prodavali i za pola miliona – kao na primer debi album Srebrnih krila“, navodi Škarica.

U to vreme je, kaže, diskografska industrija bila veoma jaka i godišnje se prodavalo oko 20 miliona ploča i kaseta, što je bio odnos – jedan nosač zvuka po glavi stanovnika.

Prepreke koje je Jugoton uspešno preskakao ispostavile su se kao nepremostive za Produkciju gramosfonskih ploča Radio-televizije Beograd (PGP RTB).

Gojković iz Električnog orgazma kaže da su na prvu barikadu tamo naišli kod imena grupe, a da su im problematični bili i stihovi pesama Krokodili dolaze i Nebo.

„Tada su urednici u PGP-u bili zainteresovani ili za narodnu muziku, ili za džez“, kaže Petar Janjatović.

Šarlo akrobata je materijal za prvi album Bistriji ili tuplji čovek biva kad… snimao u čuvenom studiju 5 PGP RTB-a na proleće 1981.

„Kad su obavili snimanje ustanovilo se da su urednici PGP-a dobili nešto što nisu očekivali, nisu hteli i što im se nije svidelo, pa je onda došlo do tog aranžmana da smo mi otkupili snimke“, govori Škarica.

Jugoton je tada, smatra Aleksandar Dragaš – rok kritičar iz Zagreba, bio najveća i najprofesionalnije vođena diskografska kuća po uzoru na englesku muzičku kompaniju EMI.

„Fudbalskim rečnikom rečeno – nije isto kao da ste potpisali za Real, Bajern i Liverpul ili za neki nižerazredni klub – potpisati ugovor za Jugoton značilo je da zaista nešto vrediš“, objašnjava Dragaš za BBC na srpskom.

Jugoton je posle Paket aranžmana, tokom 1981. godine objavio prve albume sva tri beogradska benda sa kompilacije, dok su sa Idolima i Električnim orgazmom nastavili saranju i na kasnijim izdanjima.

„Onka, dosta priče, ovo je odličan omot i ovo ide“

Snimanje, dogovori i rad na samom izdanju pratile su brojne nesuglasice oslikane u mladalačkoj sujeti i prkosu.

„Svaki bend je vukao na svoju stranu jer smo svi bili arogantni klinci na ego tripu prepuni naših ideja, svako je mislio da je najpametniji i nikako nismo mogli da napravimo taj kompromis između sebe, čija će ideja biti najbolja“, kaže Gojković.

Tako je bilo i sa omotom izdanja, pa je Enco Lesić angažovao tadašnjeg grafičkog urednika Džuboksa – Branka Gavrića, koji je ujedno i kumovao nazivu kompilacije.

Projekat je nekoliko puta u razgovoru sa producentom nazvao „paketom“, misleći na tri grupe sa budućeg izdanja, koje „međusobno nisu bile previše slične“.

• Panker koji se vratio iz mrtvih i predao policiji
• Igi Pop: „Napokon sam dobio glas kakav je oduvek trebalo da imam“
• Intervju – Boris Miljković: O Jugoslovenima, nostalgiji i Marini Abramović

Ideja za omot je takođe naišla „spontano“.

„Zapad malo zna o nama, trpa nas iza Gvozdene zavese, a u tom trenutku muzika u Jugoslaviji ne zaostaje za Evropom i Amerikom, pa ju je samo trebalo predstaviti tom Zapadu, dovesti ga u Beograd na obilazak. I to bez ikakvih ulepšavanja“, objašnjava Gavrić za BBC na srpskom.

Na prednjoj strani omota, na crvenoj pozadini, nalazi se „musava i voljena slika Beograđanke“, pokojnog fotografa Milinka Stefanovića, koja je „koketirala sa pesmom Maljčiki“.

„I tako je Paket postao turističko-muzički Paket aranžman“, dodaje.

Muzičarima je koncept za omot predstavio u Kolarcu, gde su se neretko okupljali posle snimanja u Drugoj maci.

Svi su bili protiv tog rešenja, kaže Gavrić, jer je „svako video projekat kao lični i imao sopstvene ideje o omotu“.

Prelomio je Enco Lesić rečima: „Onka, dosta priče, ovo je odličan omot i ovo ide“.

Sa time se saglasio i Siniša Škarica.

Paket angažman

Tih situacija se seća i Goran Vejvoda, koji je takođe imao ideju kako bi omot trebalo da igleda, pa ga je, kaže, „pomalo frustrirala“ činjenica da mu nije dodeljena uloga dizajnera.

„Ali me je onda Branko prihvatio, pa smo odlučili da napravimo kompromis i da to zajedno uradimo. I tako sam se našao u Paket aranžmanu„, govori Vejvoda za BBC na srpskom.

Unutrašnju deo izdanja krase fotografije u obliku razglednica, na čijim se navodnim poleđinama nalaze tekstovi pesama.

Ove fotografije su uslikane na beogradskim ulicama i Kalemegdanu, ali i u studiju Radio-televizije Beograd gde su bendovi sa Paket aranžmana snimali spotove za novogodišnje izdanje emisije Rokenroler koju su režirali mladi reditelji u usponu Boris Miljković i Branimir Dimitrijević-Tucko.

Vejvoda se seća da je tokom foto sesije, iako je bio tmuran i hladan dan u Beogradu, vladala izuzetno pozitivna atmosfera.

Ideja je bila da muzičari, u skladu sa nazivom albuma, glume turiste.

„Mi smo bili taj paket aranžman, mi smo u stvari turisti, baš kao u pesmi At Home He’s A Tourist grupe Gang of Four“, objašnjava Vejvoda koji danas živi u Americi.

Kaže da je bio srećan i zadovoljan, kako je sve ispalo kada je izašao Paket aranžman.

„U Beogradu se dešavala ista stvar što se dešavala u zemlji, ta mešavina svih tih ljudi, pokret ljudi, od žurki i koncerata do turneja i izložbi, sve je to bilo u povoju i u zajedničkom pokretu, a Paket aranžman je, na žalost ili na sreću, ostatak tog mešanja i zato je ta ploča interesantna“, dodaje Vejvoda.

Ono što mu je falilo na ovoj post-pank, novotalaskoj kompilaciji je „što nije bilo više ženske energije i raznolikosti“.

„Bio sam jako srećan što je Marina bila u Električnom orgazmu, ali uvek mi je falilo više ženske energije i raznolikosti koja je elementima fanka, regea, folka i soula, ipak donekle zadovoljena, ali po mojoj želji ne dovoljno.“

Krokodili dolaze

Bendovi su sami birali koje pesme će se naći na kompilaciji.

Električni orgazam je predstavljen sa tri numere – Krokodili dolaze, Zlatni papagaj i Vi.

„Nismo hteli da ispucamo odmah sve adute, pa smo Nebo čuvali da snimimo za naš solo album“, ističe Gojković, jedan od osnivača grupe koja je 13. januara napunila 41. rođendan.

Šarlo akrobata i Električni orgazam su još pre Paket aranžmana bili prijateljski bendovi, dok su se sa Idolima zbližili tek posle snimanja materijala za kompilaciju.

„Šarlo i mi smo zapravo bili deo te neke gradske ekipe koja je gravitirala ka Studentskom kulturnom centru (SKC) i nekako smo odatle iznikli“, objašnjava Gojković.

Kaže da su od muzičkog kritičara Momčila Mome Rajina dobili i zajedničku prostoriju za probe u podrumu SKC-a.

„Mislim da smo Milan i ja pitali da li možemo tu da vežbamo i rekli su nam da ako ga očistimo da možemo, pa smo Šarlo i mi zasukli rukave i napravili prostoriju gde smo godinama vežbali“, priseća se Gojković.

• Proizvedeno u Srbiji: Ručke iz Trstenika stižu do skupocenih gramofona
• Kako je Srbija dobila prvi „rep bukvar“
• „Trojanski konj u boci“: Kako je poznati roker doneo srpsku rakiju u Ameriku

Sva tri benda sa Paket aranžmana su se tek dva puta našli na bini zajedno – u junu 1980. godine kada su podrška grupi Vruć vetar u SKC-u i još jednom posle toga na splavu Laguna.

Električni orgazam i Šarlo akrobata su imali više zajedničkih koncerata, a mnogi pamet njihove nastupe na zagrebačkom Bijenalu u Domu sportova u maju 1981. godine.

Tada je Električni orgazam nastupio prvog dana ispred engleske novotalasne grupe Classix Nouveaux, dok je Šarlo akrobata sutradan svirao kao pregrupa njihovim uzorima, post-pank bendu Gang of Four iz Lidsa.

Mali čovek želi preko crte

Šarlo akrobata je nastao na temeljima prvog benda Milana Mladenović – Limunovo drvo, odmah nakon poslednjeg koncerta grupe, u aprilu 1980. godine kada su u beogradskom SKC-u nastupili sa ljubljanskim Pankrtima.

U toj postavi su svirali i Dušan Kojić – Koja i Ivan Vdović – Ivica Vd, pa je bend po napuštanju gitariste Dragomira Mihailovića, nastavio da radi pod novim imenom i sa potpuno drugačijim zvukom.

Šarlo akrobata je brzo postao miljenik publike, a pored Beograda, najviše su svirali u Ljubljani i Zagrebu.

„Oni su bili odlični uživo, rasturali su, bila je to ludačka energija“, govori za BBC na srpskom Nenad Krasavac, nekadašnji menadžer Šarlo akrobate.

Kaže da se na tom mestu našao jer je pre svega bio prijatelj sa članovima benda i ljubitelj njihove muzike, pa kada su krenule turneje i nastupi, on je sa te „neformalne pozicije“, razgovarao telefonom sa organizatorima i ugovarao koncerte.

• Fernando Kolunga – požarevački bend poznatiji u Meksiku nego kod kuće
• Igor Paspalj: Od nekoliko akorda u Prijedoru do najboljeg gitariste na svetu

Na Paket aranžmanu se nalaze četiri pesme Šarlo akrobate – post-pankerske Mali čovek i Oko moje glave, ska numera Niko kao ja i, po mnogima prva dab pesma u Jugoslaviji – Ona se budi, koja se navodno isprva zvala Kina se budi.

Iako je, smatra Krasavac, Šarlo akrobata bio „najmanje komercijalan bend na kompilaciji“, poslednje dve numere su ukazivale na njihov „komercijalni potencijal“.

„Album je pak otišao u potpuno drugom pravcu jer su želeli da se sklone od toga – nisam siguran da li ceo bend, ali definitivno nisu išli na to da budu mejnstrim“, objašnjava Krasavac.

Kaže da je bend imao „manifesto i misiju“ da uradi nešto jedinstveno i autentično, pa su se stoga vodili novotalasnim-pank pristupom – da je pravilo da nema pravila.

„Svako je vukao na svoju stranu, bilo je dosta trenja i postojale su nesuglasice, ali su u nekom momentu našli zajednički interes i uz dobru hemiju između njih trojice išli u dobrom pravcu.

„Oni kao bend nisi bili jedan plus jedan plus jedan su tri, nego jedan plus jedan plus jedan je 10″, ističe Krasavac koji je sa Kojom po raspadu Šarlo akrobate oformio Disciplinu kičme.

Aleksandar Dragaš, rok kritičar iz Zagreba je posle izlaska Paket aranžmana, „jedva čekao“ da se pojave samostalni albumi sva tri benda i uredno ih kupio, a najviše ga je obradovao upravo prvenac Šarlo akrobate.

„Znam da će se mnogi uvrediti, ali moje lično mišljenje da je Milan Mladenović najbolje što je napravio, napravio na albumu Šarlo akrobate, bez obzira što je EKV posle bio popularniji“, objašnjava Dragaš.

„Za moj ukus je njihov prvi i jedini album bio avangarda post-panka, ne samo u našim relacijama, nego i u svetskim. Kao što možemo govoriti i o Paket aranžmanu kao o jednom od najboljih novotalasnih post-pank, pank kompilacija koje su bile tada objavljivane u bilo kom delu sveta“, dodaje.

Krasavac kaže da je album Bistriji ili tuplji čovek biva kad… koji je izašao leta 1981. godine za Jugoton – „hrabra slobodarska priča“, kako ga je nazivao i Milan Mladenović, koji je posle oformio Katarinu II, a potom i EKV.

Poslednji nastup su održali u Ljubljani u oktobru 1981, koji je, kaže Krasavac, bio i najveći njihov koncert.

Plamene zore

Idoli su nastali na zgarištu benda Zvuk ulice gde su Vlada Divljan i Zdenko Kolar, inače prijatelji iz detinjstva, zajedno svirali i Dečaka – umetničkog projekta Dragana Papića, gde su bili uključeni Divljan, Srđan Šaper i Nebojša Krstić.

Prvi put su zasvirali zajedno – 1. marta 1980, na probi održanoj je u podrumu zgrade u kojoj su živeli Vlada Divljan, Zdenko Kolar i prvi bubnjar Idola Boža Jovanović.

Tada se prvi put čula i Plastika, pesma koja je uz Ameriku, Omorinu nad Evropom (Schwüle Über Europa) i Maljčiki, predstavljala Idole na Paket aranžmanu.

„Amerika je u neku ruku moje čedo – bas linija je moja, Vlada je izrecitovao samo i ono sviranje gitare, mada je i to genijalno.

„Ali ako moram da biram omiljenu – onda je to Maljčiki.

„Koliko sam samo tu puta padao na bini – kad krenemo da je sviramo publika nagrne i pomeri binu pola metra, metar i ozvučenje. To je uvek bio haos“, kaže Kolar.

Paket aranžman im doneo veliki broj nastupa.

Seća se koncerta na Fakultetu dramskih umetnosti odmah po izlasku ploče.

„Bila je abnormalna gužva, svirali smo u nekom hodniku, a zgrada tada još nije bila ni završena, još je bila u radovima. Imali smo repertoar od 40, 50 minuta i kad smo krenuli sa bine videli smo da je sve bilo u srči, porazbijano i da nema staklenog zida koji tu pre bio“, priseća se Kolar.

Ipak, najveća euforija publike pratila ih je u Sloveniji i Hrvatskoj, posebno u zagrebačkim klubovima Lapidarij i Kulušić.

Često su svirali i sa zagrebačkom grupom Film, sa kojom su se našli na zajedničkoj kaseti pod imenom Zajedno! koja je, kaže Škarica, prodata u više od 100.000 primeraka, što je bilo iznenađujuće dobro za novotalasne bendove.

• Najbolje od „desetih“: Muzička scena u Srbiji u prethodnih deset godina
• Folk muzika na filmu: Komedija ili teška depresija
• Muzika u Srbiji i korona virus: Umesto da sviraju, rade na građevinama, u kafićima…

A ja kažem E – gde je Engleska?

Fotograf Branislav Rašić je iz Londona, gde se preselio krajem sedamdesetih, pratio zbivanja u Beogradu i ono što se dešavalo sa Paket aranžmanom.

„Da budem malo kontroverzan – iskreno, nije mi se to specijalno dojmilo tada. Svi su oni bili super, ali nisam u početku to baš najbolje kapirao jer mi je zvučalo kao neke blede kopije nečeg što znam kao bolje.

„Međutim vremenom je i meni postalo to drago i deo mog života i naravno da volim, poštujem i cenim“, kaže Branislav Brajan Rašić za BBC na srpskom.

On je u Londonu započeo fotografsku karijeru, da bi potom saradnju sa beogradskim Džuboksom ostvario prilikom „potrage za dozvolom“ za fotografisanje koncerta Led Cepelina.

Po dolasku u Beograd 1981. godine, redakcija mu je ponudila da fotografiše bendove sa Paket aranžmana koji se tada uveliko prodavao širom Jugoslavije.

Tako su nastale kultne fotografije ovih bendova, od kojih su neke, poput Šarlo akrobate ispred palate Albanija na početku Knez Mihailove, završile na naslovnici Džuboksa.

„Tražio sam da beogradske grupe budu ufotkane u Beogradu, kao što sam domaće bendove koji su dolazili u London, vodio na trg Pikadili cirkus (Piccadilly Circus)“, dodaje Rašić koji danas živi na relaciji London – Beograd.

Kaže da je posle tih „prvih zvaničnih fotografija beogradskih grupa“, nastalo dugotrajno prijateljstvo koje traje do danas.

U Londonu su ga posećivali Srđan Gojković i Milan Mladenović, a kaže da je bio prisutan i kada su Idoli tamo snimali materijal za album „Čokolada“.

Na tom albumu se kao gostujući vokal pojavljuje i Vivijen Goldman – novinarka čuvenog i uglednog muzičkog nedeljnika New Musical Express (NME).

Goldman je godinu dana ranije boravila u Beogradu gde je prikupljala materijal o jugoslovenskoj rok sceni za reportažu koja je objavljena početkom 1982, u dva broja.

Tada je upoznala Idole, koji su uz Džonija Štulića iz Azre, bili glavni junaci njene priče.

Manji deo teksta Goldman je posvetila i Električnom orgazmu koje je slušala u zagrebačkom klubu Kulušić.

Njima je to bilo drugo pojavljivanje u ovom časopisu.

Zahvaljujući Giletovoj odvažnosti da odnese njihov prvi album u redakciju NME dok je boravio u Londonu, izdanje je avgusta 1981. dobilo recenziju poznatog kritičara Krisa Bona, u kojoj je grupa proglašena „jednim od najuzbudljivijih nebritanskih bendova u Evropi“.

Ovaj rok kritičar je 1980. godine posetio Sloveniju i napisao kritički članak o jugoslovenskom panku koji je tada rastao u okviru novog talasa, za drugi važan britanski muzički časopis – Melody Maker.

Aleksandar Dragaš smatra da upravo činjenica da su novinari časopisa NME i Melody Maker dolazili i pisali o sceni, govori da je reč o nepobitnom kvalitetu jugoslovenskog novog talasa.

„Kao o nečemu vrlo zanimljivom i važnom, bez obzira koliko to njima bilo egzotično jer se odvijalo iza ,gvozdene zavese’ – iako Jugoslavija nije bila iza gvozdene zaveze kao što znamo mi koji smo tada odrastali u tom prostoru“, kaže Dragaš.

Mit i romantika Paket aranžmana i novog talasa

Iako se o novotalasnom periodu u jugoslovenskoj muzici s kraja sedamdesetih i početka osamdesetih govori uglavnom u superlativu, neki rok kritičari smatraju da je posredi „mitologizacija, mistifikacija i romantizacija“ tog doba.

Petar Janjatović kaže da su muzička kritika i publika dobro dočekali Paket aranžman, ali da je to bio mali broj ljudi.

Tada se, dodaje, sviralo uglavnom po klubovima, a koncertni vrhunac bio je nastup u bašti SKC-a i Domu omladine čiji su kapaciteti bili do 1.500, odnosno 800 ljudi.

Toliko publike je, pored Beograda, bilo samo u velikim gradovima – Ljubljani, Zagrebu i Novo Sadu, tvrdi Janjatović.

„Danas kad prelistate Džuboks i novine koje su to pratile, čini se kao da je to bio centralni događaj u jugoslovenskoj kulturi – nije, ali je bilo očigledno značajno čim mi danas pričamo o tome“, dodaje.

Kaže da su veliki tiraži tada bili rezervisani za mejnstrim rokenrol i narodnjake.

Saglasan je i Aleksandar Dragaš iz Zagreba koji kaže da su od gitarskih bendova zapravo Bijelo dugme, Riblja čorba i Parni valjak imali najveće tiraže, a ne novotalasni bendovi.

„Najprodavaniji singl je tih godina bio Džuli od Danijela Popovića zbog Evrovizije, a sa druge strane – najprodavaniji album, koliko ja znam, imala je Vesna Zmijanac, a ne niti jedan rok bend“, govori Dragaš.

Takođe, seća se da su i u Zagrebu novotalasni bendovi, uključujući i beogradske sa Paket aranžmana uglavnom svirali u klubovima koji su primali nekoliko stotina ljudi, a tek po neki je uspevao da zasvira u većim dvoranama poput Doma sportova.

„Nije trebalo kupovati mesecima ranije karte, eventualno dan dva ranije, na blagajni kluba ili knjižari ili na veče koncerta“, dodaje.

Uprkos fami o novom talasu koja se među državama bivše Jugoslavije raširila poslednjih decenija, Dragaš smatra da je „kulturološki gledano“ to bio jedan od „najvažnijih pokreta u bivšoj Jugoslaviji“ koji je „daleko nadmašivao neke granice rok muzike i bio mnogo više od toga“.

„U kratkom vremenskom periodu se stvorio veliki broj kvalitetnih izvođača pa zato pamtimo novi talas kao neki kulturološki, a ne samo muzički talas. Ali zaista kao talas jer nam se činilo da nas je u kratkom vremenu zapljusnula velika količina kvalitetnih bendova“, dodaje Dragaš.

Neobjavljena fotografija Gorana Vejvode na kojoj se nalazi njegov blizak prijatelj Ivan Vdović Vd, bubnjar Šarlo akrobate

Niko, niko kao 40 godina Paket aranžmana

Croatia Records – nekadašnji Jugoton, objavila je reizdanje Paket aranžmana povodom četiri decenije od izlaska ploče.

Prva serija od nekoliko stotina primeraka je rasprodata, ali je su iz ove izdavačke kuće za BBC na srpskom potvrdili da se sprema drugi tiraž i da će biti dostupan i u Srbiji.

„Drago mi je da je to tako sada objavljeno sa tom velikom knjigom koje svi vinili imaju, a koja nije postojala u originalno vreme i mislim da je to sada predstavljeno kako zaslužuje“, priča Srđan Gojković koji i dalje čuva ploču Paket aranžman iz 1981. godine.

Zdenko Kolar kaže da je „neverovatno da se ovako nešto događa“ – 40 godina od izlaska ploče.

„Ne kažem da toga nije bilo u svetu, ali jako retko.“

Sa druge strane, Nenad Krasavac smatra da je Paket aranžman bio neka vrsta „labudove pesme“, odnosno prerani, poslednji trzaj jugoslovenstva.

• Buč Kesidi za BBC: O frizurama, bermudama, kućnim žurkama i Areni
• Božo Vrećo: „Volim mačevanje i alpinizam“

Ispostavilo se da je kompilacija ostavila neizbrisiv trag u popularnoj kulturi ovih prostora, u svega nekoliko godina novotalasnog lelujanja jugoslovenskom, gitarskom scenom i da četiri decenije kasnije, nije izgubila na kvalitetu i važnosti.

„Činjenica da se o tome govori 40 godina posle, da se reizdaje, da se rade intervjui, govori samo po sebi da je reč i o značajnom i izdanju i značajnom razdoblju u istoriji popularne muzike na prostorima bivše države, bez sumnje“, zaključuje Siniša Škarica.

Vrednost Paket aranžmana, Miroslav Cvetković je shvatio pre desetak godina kada se u Zagrebu našao u društvu ljudi „koji se bave velikim poslovima“.

„Kad je čovek čuo da sam ja snimao ploču, ustao je i poklonio mi se. Tek sam tada shvatio koliko je ljudima bilo važno i koliko je to uticalo na njih.“

Goran Vejvoda smatra da je „nasleđe tih ploča i muzičko, i kulturno“, ali da postoji i „antropološki, sociološki i koliko god čudno zvučalo čak ekološki angažman.“

„Ja bih ga stoga čak nazvao Paket angažmanom.“

Na pitanje – kako danas gleda na Paket aranžman četiri decenije kasnije, Petar Janjatović odgovara:

„Hvala na pitanju – dobro joj je i vrlo lepo stari.“

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]