Južna Koreja i Kina: Svađa zbog jela od kiselog kupusa i pet drugih slavnih sukoba oko hrane

U poslednjih nekoliko decenija bilo je mnogo razloga za zategnute diplomatske odnose Južne Koreje i Kine.

Ali mnogi će se iznenaditi kad čuju da je najskorija čarka nastala zbog – kiselog kupusa.

Jeste, dobro ste pročitali.

Spor Seula i Pekinga izbio je početkom decembra prošle godine pošto je Kina dodelila međunarodni sertifikat za pao čai, jelo iz pokrajine Sečuan veoma slično južnokorejskom kimčiju – jednom od najpoznatijih proizvoda ove zemlje.

Kineski državni list Internešenel tajms izvestio je da je Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO), multinacionalna agencija, priznala pao čai kao „međunarodni standard za industriju kimčija, koju predvodi Kina“.

Iako je ISO negirala ovu tvrdnju, razjasnivši da sertifikat važi samo za pao čai, ali ne i za kimči, usledio je zvanični protest južnokorejskog Ministarstva za poljoprivredu.

I tako je izbio rat rečima na društvenim mrežama između fanatičnih patriotskih ljubitelja kupusa s obe strane.

• Kroz tri države i 130 godina do odgovora – šta je „pravi“ ajvar
• Da li je vegetarijanska kobasica zaista kobasica, pita se EU
• Kolonijalizam i gojaznost: kako je politika uticala na mit o savršenom telu

Ali ovo nije prvi put da se zemljama širom sveta otvorio apetit za „ratovanje oko hrane“.

Evo još pet drugih užarenih rasprava povodom porekla slavnih jela ili proizvoda.

„Vruć krompir“ u Južnoj Americi

Krompir, jedna od najpoznatijih osnovnih namirnica na svetu, potekao je iz Južne Amerike, odakle je donet u Evropu posle španske invazije ove oblasti 1530-tih.

Ali kad su Evropljani prvi put postali svesni postojanja krompira, za njih više nisu postojale nacionalne granice u Južnoj Americi, naravno.

Što je navelo i Peru i Čile, dve susedne zemlje sa dugim istorijatom zategnutih odnosa (pa čak i ratom u 19. veku), da se proglase „postojbinom krompira“.

Čileanci su ostrašćeno iskoristili i umetnost i nauku u svrhu dokazivanja svog argumenta: baš kao i pesma laureata Nobelove nagrade Pabla Nerude („Oda krompiru“), Ministarstvo poljoprivrede ove zemlje 2008. godine je saopštilo da „99 odsto svetskog krompira ima neku vrstu genetske veze sa krompirom iz Čilea“.

Razgnevljene peruanske vlasti, koje se često hvale da su usevi iz njihove zemlje „spasli Evropu od gladi“, priložile su izveštaje vlastitih stručnjaka u kojima se navodi da je prapredak svih krompira, vrsta poznata kao Solanum brevikuale, potekao sa severne obale jezera Titikaka, na peruanskoj teritoriji.

Santjago i Lima su se još pokoškali i oko upotrebe imena „pisko“ za slavno piće koje proizvode obe zemlje.

• Ishrana uzrok jedne od pet smrti u svetu
• Losos opasan po zdravlje – od hladnjača u Srbiji do pijace u Kini
• Može da vam skrati život i naškodi zdravlju: Šta je ultra-prerađena hrana

Humus – još jedna tačka žarišta na Bliskom Istoku

Mnoge zemlje sa Bliskog Istoka tvrde da su one izmislile humus – slavni namaz od leblebija.

Ali Izrael i Liban izdigli su taj spor na sasvim novi nivo.

Obe zemlje tvrde da je humus sastavni deo njihovog nasleđa – izraelski stručnjaci, na primer, tvrde da se on pominje u religijskim jevrejskim spisima starim više od 2.000 godina.

Proizvođači u Libanu su 2008. godine tužili Izrael, tvrdeći da ova zemlja nezakonito reklamira humus kao svoj.

Libanska vlada je poslala i peticiju Evropskoj uniji sa zahtevom da prizna humus kao libanski.

Obe inicijative su propale – vlasti EU su saopštile da je humus hrana koja pripada čitavom Bliskom Istoku, tako i Izraelu.

I tako je novi front u „ratovima za humus“ postao Ginisova knjiga svetskih rekorda: Izrael i Liban su se smenjivali kao nosioci titule tvorca najveće porcije humusa – aktuelni rekord iznosi 10.450 kilograma, postavljen u Libanu u maju 2010. godine.

Pogledajte video: Zaboravljena balkanska jela

Tarapana oko pirinča džolof u Africi

Pirinač džolof izuzetno je popularan u zemljama Zapadne Afrike kao što su Senegal, Gana, Nigerija, Gambija, Sijera Leone, Liberija i Kamerun.

Recepti za ovo jelo variraju od zemlje do zemlje – koje sve smatraju da je njihova verzija najbolja.

To je veoma osetljiva tema, a nigerijski ministar za informacije i kulturu Lai Muhamed našao se u nebranom grožđu 2017. godine kad je greškom shvaćeno da on hvali senegalski džolof.

U intervjuu za CNN, Muhamed nije dobro čuo pitanje koja zemlja pravi najbolje jelo i izazvao spor oko pirinča koji je pretio da se prenese i na druge sfere.

Misleći da ga pitaju za originalno poreklo jela, ministar je odgovorio „Senegal“ – pozivajući se na činjenicu da se smatra kako je pirinač džolof izum naroda Volof – etničke grupe najbrojnije među stanovništvom Senegala.

Usledili su izlivi ogromnog nezadovoljstva Nigerijaca na društvenim mrežama, što je nateralo potpredsednika Jemija Osinbadžoa da krene da brani ministra – ali Osinbadžo nije propustio priliku da javno izjavi kako je nigerijski džolof najbolji.

• Vodič za put oko sveta preko doručka
• Ni miris, ni ukus, ali može da pomogne: Mikroalge kao superhrana budućnosti
• Singapur odobrio prodaju „piletine“ iz laboratorije

Kad je Obama izazvao sukob Turske i Grčke oko deserta

Dobitnik Nobelove nagrade za mir, bivši američki predsednik Barak Obama jednom je nesvesno izazvao kulinarsku krizu između Turske i Grčke.

Pored velikog broja ozbiljnih političkih neslaganja, ove dve zemlje su se sukobile i oko porekla jela uobičajenih u obe nacionalne kuhinje.

To uključuje i baklavu, desert napravljen od kora za pitu, oraha i meda.

Obama je 2012. godine organizovao večeru u Beloj kući u čast grčkog Dana nezavisnosti.

Večeru je spremila grčka kuvarka Marija Loi.

Loi je kasnije izjavila da se Obami „jako dopala baklava“, što su pojedini turski mediji doživeli kao priznanje njenog grčkog porekla i tako uvalila predsednika u diplomatsku gužvu.

Nekoliko godina kasnije, proizvođači turske baklave ogorčeno su reagovali na kampanju Evropske unije koja je ovu poslasticu predstavila kao nacionalno jelo Kipra.

Pogledajte video: Reklama za krompir iz Severne Koreje

Uzavreli spor Indije i Pakistana

Između Indije i Pakistana ne manjka sporova, ali najskoriji se ticao – pirinča.

Konkretno, basmati pirinča, aromatične verzije duguljastog zrna ove namirnice.

U oktobru prošle godine, Indija, zaslužna za dve trećine uvoza basmati pirinča u Evropskoj uniji, podnela je zahtev da joj ovaj blok dodeli status ekskluzivne geografske lokacije.

To bi značilo da samo pirinač iz Indije može da se zove basmati u okviru EU – što smo viđali da se desilo sa proizvodima kao što su šampanjac i parma šunka.

Problem je u tome što Pakistan obezbeđuje preostalu trećinu uvoza basmatija u EU, prema podacima Evropske komisije, a vlasti ove zemlje nisu bile preterano impresionirane inicijativom iz Delhija.

Evropska komisija tek treba da donese odluku po ovom pitanju.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]