Kad jaganjci utihnu i Hanibal Lektor: Kako film i tri decenije kasnije izaziva jezu

Zidovi Državne bolnice za kriminalce sa psihičkim poremećajima u Baltimoru, napravljeni su od kamenih ploča, kao u zamku.

A mlada Klaris Sterling upravo silazi u podrum, najtamniju tamnicu tog zamka.

Kosa joj je smeđa, na sebi ima braon sako, oko levog ramena torbu, na ušima minđuše, a na licu strah.

„Zdravo“, reče joj sa leve strane muškarac lica pribijenog uz rešetke. Izgleda kao dobri dedica i smeši joj se, ali je daleko od dobrog.

• Mira Furlan – „heroina, krhka i snažna“
• Džejms Din: Intimni portret
• Da li je došao kraj eri holivudskih blokbastera?

U tim ćelijama nalaze se najozloglašeniji od najozloglašenijih i iz njihove tame, dok Klaris uplašenim koracima prolazi pored, vrebaju najstrašnije stvari.

Polako stiže na kraj tog hodnika gde je, ispred ćelije odvojene staklom, ne rešetkama, čeka drvena, neudobna stolica.

„Dobro jutro“, kaže joj uljudno muškarac u plavom zatvorskom kombinezonu, gledajući je pravo u oči.

„Studentkinja sam, došla sam da učim od vas“, kaže Sterling.

On, najgori od svih, treba da joj pomogne da uhvate serijskog ubicu zvanog Bafalo Bil.

„Šta mislite zašto im skida kožu, agente Sterling? Oduševite me“.

„Uzbuđuje ga. Većina serijskih ubica zadržava neku vrstu trofeja od svojih žrtava“, odgovara ona.

„Ja nisam“, kaže smireno.

„Ne, vi ste pojeli vaše.“

https://www.youtube.com/watch?v=V5dA92wqmME

Tri decenije kasnije

Ovom scenom, pre tačno tri decenije, u filmu Kad jaganjci utihnu bioskopskoj publici predstavio se Hanibal Lektor u izvedbi Entonija Hopkinsa.

Za 24 minuta i 52 sekunde, koliko se pojavljuje u filmu, Lektor je postao jedan od najpoznatijih likova i negativaca u istoriji kinematografije.

Kad jaganjci utihnu je ubrzo prestravio ljude širom sveta, postavši poslednji film koji je Oskare osvojio u pet najvažnijih kategorija – najbolji film, glumac, glumica, režija, scenario – što je do sada uspelo samo Letu iznad kukavičjeg gnezda (1975) i Dogodilo se jedne noći (1934).

„Visoka pozicija na listama najboljih filmova svih vremena je i više nego opravdana“, kaže za BBC na srpskom Vladimir Vojvodić, filmofil i pisac.

• O „ocu epske fantastike“: Zašto su Tolkinove priče i dalje tako popularne širom sveta
• „Kraljica zločina“: Misterija stogodišnje popularnosti priča Agate Kristi
• Šta se krije ispod peska „Dine“ – priča koja je promenila svet

I posle nekoliko decenija film isporučuje visoku klasu, dodaje.

„Što je svedočanstvo o dugotrajnom kvalitetu i jedan je od uticajnijih u domenu pop kulture“, zaključuje Vojvodić.

Utihnuli jaganjci su te 1991. godine zaradili 272 miliona dolara širom sveta, a na snimanje je potrošeno samo 19, što znači da je zarada bila pozamašna.

Miljan Tanić, urednik digitalnog časopisa Serije plus, kaže za BBC da je film Kad jaganjci utihnu „izrodio celu generaciju filmova i serije koji su se bavili serijskim ubicama“.

„I kao što je Hopkinsov prikaz Lektora postao primer za rečničku ilustraciju kanibala visoko razvijene svesti i obrazovanja, tako je i Džodi Foster kao Klaris Sterling uticala na pojave poput Dajane Skali u Dosijeu Iks i niza drugih jakih ženskih likova.

„A pored toga film je fenomenalan i strašan triler koji će retko moći da bude nadmašen“, navodi Tanić.

Zašto je film tako dobar?

Priča koja se žanrovski vodi kao psihološki horor triler, prati mladu Klaris Sterling, koja malo pokušava da sakrije naglasak iz Zapadne Virdžinije, a malo da uz pomoć Lektora – pomalo psihijatra, pomalo kanibala – pronađe serijskog ubicu.

Režiju potpisuje Džonatan Demi, autor scenarija je Ted Teli, a po romanu Kad jaganjci utihnu Tomasa Herisa iz 1988. godine.

Vojvodić kaže da je film uspešan zbog nekoliko ključnih faktora.

„Dobar izvorni materijal, odmerena i sigurna režija, koja paralelno gradi likove i atmosferu, kao i očigledna inspirisanost glumačke postave.

„Svi su odlični – Hopkins i Foster su uvek u prvom planu, ali meni je Ted Levin kao Bafalo Bil ubedljivo najbolja glumačka slika u tom sastavu“, ističe on.

Vojvodić smatra i da sam zaplet filma „nije toliko snažan i spektakularan“, koliko način na koji je priča ispričana, uz autentičnost likova.

„To je odličan pokazatelj filmske veštine koja stoji iza filma – pamtljiv je po likovima i tenziji“, ističe on.

• Dragan Maksimović – filozof u telu glumca koji je voleo slobodu
• Folk muzika na filmu: Komedija ili teška depresija
• Milena Dravić – glumica koja je očarala Hičkoka, Formana, Džeka Nikolsona

Posle Jaganjaca objavljeno je i nekoliko nastavaka sa istim likovima, ali u nešto drugačijoj glumačkoj postavi i sa novim rediteljima.

U Hanibalu iz 2001. godine Džulijen mur je zamenila Džodi Foster, a onda su usledili i Crveni zmaj i Uzdizanje Hanibala, kao i televizijska serija Hanibal, ali nijedan od tih filmova nije doživeo uspeh Jaganjaca.

„Njih isključivo pamtim po gotovo karikiranim ubistvima i kasapljenjima“, kaže Vojvodić.

Nedavno je na internet je stigla i serija Klaris, koja prati ličnu priču mlade agentkinje, a koju ovog puta glumi Rebeka Brids.

Vladimir Vujinović, pisac i ljubitelj filma Kad jaganjci utihnu, smatra da su za njegov uspeh zaslužni „ozbiljnost reditelja, scenarista i čitave ekipe“, kao i „osećaj jeze“.

„Film Kad jaganjci utihnu je trilere digao na veći nivo.

„To je i dalje triler sa elementima horora, ali je u isto vreme i ozbiljna priča, ozbiljna drama. Promenio je žanr i postavio standarde koji i danas važe“, ističe on.

Krhka devojčica

Jelena Maksimović, BBC novinarka

Trileri namenjeni širokoj potrošnji imaju kratak vek trajanja – kad saznamo ko je ubica, zašto bismo ponovo gledali film?

To nije slučaj sa filmom „Kad jaganjci utihnu“ jer priča o potrazi za masovnim ubicom u kojoj je glavni pomagač/manipulator utamničeni psihijatar s kanibalskim sklonostima i nije običan triler.

Silni Oskari govore u prilog tome, ali i činjenica da kad god bi se emitovao na televiziji ljubitelji ovog filma ostavljaju sve i gledaju film do kraja i svaki put utisak je drugačiji.

Bez obzira da li posmatrate film kao napetu potragu za duševno poremećenim ubicom, toliko gnusnim da u filmu najčešće vidite samo delove njegovog lica i tela, tezu o nemoći psihijatrije i zakona pred iskonskim zlom ili priču o usamljenoj ženi u muškom svetu koja prevazilazi prepreke i rešava zločin, uživaćete u hladnoj i preciznoj režiji Džonatana Demija i vrhunskoj glumi Džodi Foster i Entonija Hopkinsa.

Feministička analiza filma meni je najbliža – Klaris Starling deluje kao alat u rukama Džeka Kroforda, šefa Jedinice za istraživanje ponašanja u FBI i neiskusna školarka kojoj će Lektor postavljati zagonetke i time diktirati tok istrage.

Demi ističe njen položaj u kadrovima u kojima muški likovi zure u nju, ne samo Lektor i Kroford, već i kolege u punom liftu u sedištu FBI, lokalni policajci nenaviknuti na ženu u federalnom birou.

Ona je sama, krhka, ista ona devojčica koja nije spasila jaganjce.

Ali i dovoljno pametna i spretna da uhvati ubicu i to uz pomoć empatije.

https://www.youtube.com/watch?v=OLBotH5Bki8

Lektor i Klaris

Jedan od najvećih kvaliteta filma su svakako likovi, na čelu sa Hanibalom Lektorom, lica umrljanog krvlju (tuđom, razume se).

Njegova maska, citati, ono jezivo siktanje, Chianti vino, držanje, govor… Sve što ima veze sa Lektorom steklo je tokom godina kultni status.

Vojvodić kaže da je Hanibal tako popularan zato što „publika kod negativaca voli ekscentričnost, samouverenost i kontrast“.

„Hopkins to isporučuje u ogromnim količinama za relativno kratko vreme koje provodi u kadru.

„Govor mu je disciplinovan, misli proračunate i agenda apsolutno sebična – u isto vreme je dostojanstveni džentlmen i jezivi sociopata“, navodi.

Kako kaže, sigurno da je upravo ova uloga definisala način na koji glumci pristupaju tumačenju sličnih negativaca.

https://www.youtube.com/watch?v=99Ptctl5_qQ

Vujinović smatra da je Lektor tako strašan i tako uspešan zbog „jeze na koju publika ne može da bude indiferentna“.

„Popularan je zbog toga što su mu uneli dozu ljudskosti, humanizovali su ga, kao što ubice u stvarnom životu imaju osobine kao i svi drugi.

„On u isto vreme ima i ljudsku i čudovišnu stranu, što je tipično za ljude poput njega – u stanju su da odglume sve, pa čak i empatiju, ali je ne osećaju“, navodi.

Tu je, naravno, i odlična Džodi Foster, za koju Vujinović kaže da mu je posle Jaganjaca dugo bila jedna od omiljenih glumica.

„Ta njena nevinost joj je tako dobro legla, a to Džulijen Mur nema“, kaže on.

• Četiri razloga zašto treba gledati „Paklenu pomorandžu“ (i jedan zašto ne)
• Žan-Klod van Dam napunio 60: Šest filmova koje morate da pogledate
• Bitka na Neretvi: Film koji je doveo Holivud u SFRJ

Jedan novinar je u razgovoru sa Hopkinsom konstatovao da bi Lektor ubio Klaris da ona do samog kraja nije želela da ga uhapsi.

„Verovatno bi je kaznio da mu se nije suprotstavila“, kaže Hopkins.

„U jednom trenutku je zarobi i pita je ‘da li će ikada biti šanse između nas’. Ona mu odgovori ‘ne ni za hiljadu godina’.

„That’ my girl…„

Vojvodić se tu ponovo vraća na Toda Levina i Bafalo Bila.

„Sve vezano za njega je autentično bizarno i pokazuje Levinov veliki raspon“, ističe.

Inače, Bufalo Bil je kombinacija trojice serijskih ubica – Eda Geina koji je žrtvama drao kožu, Teda Bandija koji je gips na ruci i navodnu povredu koristio da ubedi devojke da uđu u njegov kombi i Gerija Hajdnika koji je žrtve držao u rupi u podrumu.

https://www.youtube.com/watch?v=yNeQm5aqrHo

Hopkins i Foster

Svaka okrugla godišnjica znači i viđanje sa starim prijateljima iz prošlosti, priče o glupostima iz škole i poneko setno sećanje.

Zašto bi se filmski svet razlikovao od toga.

Entoni Hopkins i Džodi Foster nedavno su imali internet druženje povodom 30-godišnjice priče o ukusu jetre osobe koja je njega pokušala da testira.

Hopkins se tu prisetio da je scenario dobio 1989. u Londonu.

„’Šta je to’, pitao sam agenta“, kaže Hopkins.

„’Kad jaganjci utihnu‘, odgovorio je“.

„Da li je to knjiga za decu?“

Kako kaže, jednog vrućeg letnjeg popodneva počeo je da čita scenario i već posle deset stranica je pozvao agenta.

„Ne želim više da čitam, ovo je najbolja uloga koju sam ikada dobio“, rekao je.

Ubrzo je sa rediteljem Džonatanom Demijem otišao na večeru, razgovarali su i prihvatio je ulogu.

A onda je počelo snimanje, Hopkins je brzo pronašao svog Lektora, njegov glas – kombinacija Hal 9000 iz Odiseje u svemiru 2001, glumice Ketrin Hepbern i pisca Trumana Kapotea, kaže on – držanje i onaj pogled, tako da ne čudi poznata priča da ga je Foster izbegavala tokom snimanja.

„Da li je istina da nikada nisi pričala sa Entonijem Hopkinsom“, pitao ju je pre nekoliko godina britanski voditelj Graham Norton.

„Noup, nikada nisam pričala s njim. Prvog dana imali smo čitanje scenarija. Stigla sam ranije, otišla sam u toalet, vratila se, svi su seli, imali smo probu teksta i do kraja toga nikada više nisam želela da pričam sa njim“, rekla je.

„Završili smo ceo film, on je uvek bio iza stakla u svojoj ćeliji… Scene su bile tako dugačke da bi ga zaključali na početku dana.

• Hičkok: Kontroverzni život oca psiholoških trilera
• Dejvid Finčer: holivudski najprovokativniji reditelj
• Upoznajte tajanstvenog autora kultnih sovjetskih crtanih filmova

„Sledećeg bih došla, a on je već bio tamo, sa druge strane… Završili smo film, a da nikada nismo pričali“, dodala je.

„Nikada nisi čak ni prošla pored njega na setu?“

„Ne, izbegavala sam ga. Zaista sam ga izbegavala“.

When you see Silence of the Lambs for the first time pic.twitter.com/cKadNxRGfY

— Willie Beamen (@joshbaum33) March 29, 2017

Ipak, kako kaže, na poslednjeg dana Hopkins joj je prišao dok je jela sendvič sa tunjevinom.

„Rekla sam mu ‘baš sam vas se plašila’, odgovorio je ‘i ja sam bio uplašen tebe’. To je smešno, zašto bi neko bio uplašen mene“, rekla je Foster uz osmeh.

O tome je Hopkins pričao i prilikom ponovnog okupljanja.

„Plašio sam se da pričam sa tobom, pre toga si osvojila Oskara“, rekao je Hopkins.

Foster je prvog Oskara osvojila 1988. za film Optužena, a drugog i za Kad jaganjnci utihnu – tada je imala tek 29 godina.

• Zašto u filmu „Kazablanka“ ima toliko slavnih citata
• Preminuo Šon Koneri: Devet njegovih filmova koje morate pogledati barem deset puta
• O ljudskosti u dubokom, mračnom svemiru: Zašto su Zvezdane staze i dalje tako popularne

Hopkins se tu prisetio i dogovora sa Demijem šta će raditi u njegovoj prvoj sceni, kada upoznaje mladu Klaris.

„Pitao me je kako želim da budem prikazan, da ležim na krevetu, da slikam… ‘Ne’, rekao sam, ‘želim da stojim i gledam u staklo’.

„’Zašto’, pitao me je“.

„Zato što mogu da je namirišem da dolazi“.

Demi se samo stresao, kaže Hopkins.

Crtice sa snimanja

• Hanibal u prvoj sceni sa Klaris sve vreme gleda pravo u kameru. Demi kaže da je to zato da bismo ga videli iz njenog ugla i uplašimo se koliko i ona
• Kada su Lektora selili iz Baltimora trebalo da je bude u žutom ili narandžastom zatvorskom odelu, ali je Hopkins ubedio Demija i kostimografe da će biti mnogo neprijatnije ako bude samo u belom. Tu ideju je, kako kaže, dobio zbog svog straha od zubara
• Aktivisti za prava LGBT populacije kritikovali su film zbog prikazivanja Bafalo Bila kao biseksualca i transeksualca. Neki i dalje optužuju film za transfobiju
• Muziku je radio Hauard Šor, snimljena je u Minhenu 1990, a veliki deo je izveo Minhenski simfonijski orkestar
• Bruk Smit, glumica koja je igrala otetu devojku, tokom snimanja bila veoma bliska sa Levinom – njenim otmičarem. Džodi Foster se šalila da je ona kao Patriša Herst, žena poznata po tome što se zaljubila u svog kidnapera.
• Smit je u rupu u kojoj je njen lik bio zatočen ulazila kroz mala vrata koja su potom zatrpavali zemljom da se ne vide.
• Demi nije bio zadovoljan snimanjem kroz rešetke, zato je Lektor iza stakla, a kasnije su šipke razdvojenije nego inače, kako bi kamera mogla da mu uhvati celo lice
• Kada Klaris Hanibalu priča kako je spasla jagnje, ukoliko pažljivo slušate, nakon što kaže „mislila sam da mogu da spasem barem jedno“ u pozadini se čuje kako je nekome nešto ispalo
• Džodi Foster navodi da je Hopkinsova imitacija njenog naglaska bila u potpunosti improvizovana, kao i da je njena užasnuta reakcija bila prava

Istorijat

A kao i u mnogim velikim stvarima, malo je falilo da sve bude potpuno drugačije.

Priča Hanibala Lektora počela je 1981, romanom Crveni zmaj Tomasa Harisa, koji sedam godina kasnije objavljuje i Kad jaganjci utihnu.

Prava na film otkupili su producentska kuća Orajon pikčrs i čuveni Džin Hekman, s tim da u to nije spadao i sam lik Hanibala Lektora.

Njega je posedovao producent Dino de Laurentis zato što se Hanibal na filmskom platnu prvo pojavljuje u filmu Lovac na ljude iz 1986. godine.

Reč je o adaptaciji Crvenog zmaja u kojem Lektora igra Brajan Koks, a FBI agenta Vilijam Patersen, poznat po ulozi Gila Grisoma u CSI: Las Vegas.

Uglavnom taj film je doživeo veliki neuspeh – iako je tokom godina donekle stekao kultni status kod dela publike, pa se Laurentis besplatno odrekao prava na Lektora.

Hekman se potom povlači iz projekta, Teli nekako završava scenario, a studio potrebni novac i nalaze Džonatana Demija, ali kome dati uloge?

• Komedijom protiv Hitlera – 80 godina od Čaplinovog „Velikog diktatora“
• „Vodeni svet“ posle 25 godina: Novo gledanje najvećeg filmskog promašaja
• Zašto je Kum 3 bio toliko omražen

Džodi Foster je odmah po čitanju knjige bila veoma zainteresovana za ulogu Klaris Sterling, ali nije bila baš prva, a možda ni druga opcija.

Demi je prvo želeo Mišel Fajfer, koja je odbila zbog količine nasilja – a pominje se i problem oko novca – dok su u opticaju bile i Meg Rajan i Laura Dern.

Slično je bilo i sa Lektorom – Demi je prvo otišao kod Šona Konerija, koju ga je odbio, pa tek onda kod Hopkinsa.

Hopkins kaže da je u opticaj za ulogu Hanibala ušao jer ga je Demi gledao u filmu Čovek slon.

„Igrao sam doktora Trivsa, veoma humanog, brižnog i dobrog čoveka… Dosadnjikava uloga, mislio sam, ali njemu se svidelo“, kaže Hopkins, ističući da mu nije bilo jasno kako je Demi povezao Trivsa i Lektora.

„Ali doktor Trivs je bio dobar čovek“, rekao je Demiju.

„I Lektor je, on je takođe dobar čovek. Samo što je zarobljen u bolesnom umu“, odgovorio mu je reditelj.

Večera

Polako se bliži i kraj ovog okupljanja.

Pića su popijena, hrana – ne ljudska – je pojedena, ostale su samo uspomene.

„Prvi put sam Jaganjce gledao kao dete, na VHS kaseti, u vreme kada su još postojali video klubovi“, kaže uz Vujinović uz osmeh.

„Bio sam vrlo uplašen, ostavio je baš dubok utisak na mene“, dodaje.

Vojvodić kaže da je Hanibala i Klaris prvi put upoznao sa deset godina, u drugoj polovini devedesetih.

„Od malena sam bio prilično aktivan i intenzivan filmofil, koji je pritom imao sreću da su mu roditelji dozvoljavali da pogleda filmove sa motivima nasilja i horora“, navodi.

Kako kaže, prvi doživljaj Jaganjaca mu nije bio previše strašan.

„Umesto toga pamtim ga po čudnoj vrsti napetosti – to je film koji ne žuri, koji se koristi agresivnu kinetiku.

„Zato mi se moljac istog trenutka utisnuo u sećanje“, ističe.

A sve je počelo onog trenutka kada je mlada Klaris sišla u mračni podrum i umesto čudovišta, zatekla ćeliju punu naslikanih motiva iz Firence.

„Prvih 15 ili 20 minuta svi Džodi Foster opisuju to čudovište“, izjavio je Hopkins u jednom intervjuu.

„Onda ona ode u zatvor i tamo direktor kaže ‘oh, on je čudovište’… Sve je priprema za to da sam ja čudovište u nekom kavezu.

„Treba uraditi suprotno. Igraj suprotno. Ne budi čudovište. Budi neko ko je tip koji kaže ‘dobro jutro, vi niste pravi agent FBI, zar ne, Klaris'“.

Kako kaže, cilj je bio ne pomerati se puno i „plašiti ljude mirnoćom“.

„Neko mi je jednom rekao da bi bilo zabavno ići na ručak sa njim (Lektorom)“, navodi Hopkins.

„Sve dok ti nisi taj ručak“.

https://www.youtube.com/watch?v=sbJ89LFheTs

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]