Latinoamerički farmer u slamnatom šeširu, tamno sivoj majici dugih rukava i u farmerkama drži gomilu sveže ubranog cveća na pozadini živopisnog cveća u polju u Karlsbadu u Kaliforniji — Imigranti čine 70 odsto američkih radnika na poljoprivrednim farmama, prema istraživanju američkog Ministarstva rada

Imigracija je bila velika tema u kampanji za američke predsedničke izbore, a i republikanski i demokratski kandidat govorili su o potrebi za strožom kontrolom onih koji ulaze u zemlju, naročito na meksičkoj granici.

Donald Tramp je neprestano upozoravao na „invaziju“ migranata i zarekao se da će uvesti masovne deportacije nedokumentovanih pridošlica.

Njegova demokratska rivalka Kamala Haris optužila je Trampa za „raspirivanje straha i podele“ oko imigracije, ali je ipak ponovila podršku međupartijskom predlogu zakona o bezbednosti granice, koji bi podrazumevala stotine miliona dolara za izgradnju zida na granici.

Ali kakvu ulogu igra imigracija u SAD – domu najvećeg svetskog stanovništva rođenog u inostranstvu – i šta bi se desilo da više nema imigranata?

Stanovništvo

Migranti hodaju u SAD pored graničnog zida između SAD i Meksika u Jacumba Hot Springs, Kalifornija, jun 2024. — Rekordan broj ljudi prešao je iz Meksika u SAD krajem 2023. godine, ali su cifre od tada pale na najniži nivo u četiri godine

Bez imigranata, američko stanovništvo bi se značajno smanjilo.

Stanovništvo rođeno u inostranstvu dostiglo je rekordnih 47,8 miliona 2023. godine, što je 14,3 odsto ukupnog broja američkog stanovništva.

Iz Meksika ih je ubedljivo najviše, sa 10,6 miliona, a slede Indija sa 2,8 miliona i Kina sa 2,5 miliona.

Ali iako su brojke migranata rekordno visoke, celokupno stanovništvo SAD-a se smanjuje zbog pada nataliteta.

Između 2010. i 2020. godine, zemlja je doživela najsporiji rast stanovništva iz bilo koje decenije od tridesetih naovamo, kad je natalitet dotakao najdublje dno svih vremena zbog Velike krize.

To znači da se SAD, kao i mnoge druge zemlje, suočavaju sa izazovima ostarelog stanovništva, sa rastom troškova zdravstvene nege i manje radno sposobnog stanovništva.

Prekretnica se očekuje 2040. godine, kad će broj smrti premašiti broj rođenja, prema predviđanjima Kongresne budžetske kancelarije – imigracija će tada činiti sav rast stanovništva

Kao posledica toga, neki ekonomisti i proimigrantske grupe tvrde da bi trebalo dozvoliti povećanje imigracije kako bi se namirile potrebe privrede, naročito u ruralnim krajevima.

Grafika koji prikazuje da je udeo imigranata u stanovništvu SAD najveći od 1910.

Ekonomski uticaj

Prva debata između Kamale Haris i Donalda Trampa prikazana je u skloništu za migrante Huventud 2000 u Tihuani u Meksiku, pored šarenih šatora — Televizijska debata Kamale Haris i Donalda Trampa prikazana je u skloništu za migrante u Tihuani u Meksiku

Bez imigracije, američka privreda bi patila, kaže Tarek Hasan, docent ekonomije na Bostonskom univerzitetu.

„Ako biste u potpunosti uklonili imigrante, govorimo o smanjenju BDP-a po glavi stanovnika od pet do 10 odsto, što znači da bi se smanjilo bogatstvo po osobi, a ukupni BDP bio bi mnogo manji zbog manjeg broja ljudi.“

Hasan dodaje da njegovo istraživanje ukazuje na to da imigracija „povećava inovaciju, što podstiče produktivnost u svim oblastima, tako da ona nije ograničena na samo jedan sektor – ona pojačava ukupni kapacitet za inovacije američke privrede.“

Takođe, verovatnije je da su imigranti radno sposobni.

Iako predstavljaju oko 14 odsto američke populacije, na njih odlazi skoro 19 odsto civilne radne snage – 31 milion radnika – i imaju veću stopu učešća u radnoj snazi od građana rođenih u Americi, prema Birou za radničku statistiku, vladinoj agenciji.

Prema predviđanjima Kongresne budžetske kancelarije, očekuje se da oko 91 odsto imigranata koji imaju 16 ili više godina i pristignu u SAD između 2022. i 2034. godine budu mlađi od 55 godina, za razliku od svega 62 odsto ukupne odrasle populacije.

Određeni sektori privrede, kao što su poljoprivreda, posebno zavise od imigrantske radne snage.

Prema Nacionalnom popisu poljoprivrednih radnika američkog Ministarstva za rad, 70 odsto radnika na farmama useva su imigranti, mada su mnogi od njih nedokumentovani.

Zbog njihovog gubitka bi „mnogo vlasnici farmi imali problema da nađu dovoljno radne snage za uzgoj useva, branje voća i povrća, i pripremu za američke potrošače tokom udarnih sezona“, kaže Nan Vu, direktorka istraživanja pri Američkom imigracionom savetu (AIC), proimigrantskoj zastupničkoj grupi.

Jedan argument koji kritičari imigracije često iznose je da priliv stranih radnika spremnih za rad za nižu nadnicu smanjuje plate za domaće stanovništvo.

Ali pregled 27 studija o ekonomskom uticaju imigracije iz 2014. godine na Kalifornijskom univerzitetu u Dejvisu zaključio je da je prosečni uticaj imigracije na naknade domaćeg stanovništva praktično ništavan.

Skorija studija Univerziteta Istočnog Ilinoisa pokazala je da porast broja imigranata može da čak da ima „pozitivan, ali statistički beznačajan“ uticaj na rast plata.

Pogledajte video: Migranti iz Hondurasa u potrazi za američkim snom

Porez

Ilustracija američke vize, postavljena na pozadini američke zastave — Imigranti bez dokumenata čine 23 odsto ukupne populacije imigranata – otprilike 11 miliona ljudi

Ali šta je sa uticajem na poreske prihode?

Imigrantska domaćinstva doprinela su 2022. godine skoro jednu šestinu od svih poreskih dolara – skoro 580 milijardi dolara, prema analizi AIC-a.

I ne doprinose porezom samo migranti koji su stigli legalno, kaže Vu iz ove organizacije.

Nedokumentovani migranti čine oko 23 odsto ukupne migrantske populacije – otprilike 11 miliona ljudi, sa oko četiri miliona njih iz Meksika, prema analizi ekspertske grupe Istraživački centar Pju.

A studija Instituta za oporezovanje i ekonomsku politiku pokazala je da su 2022. godine nedokumentovani imigranti platili skoro 100 milijardi dolara u federalnom, državnom i lokalnom porezu.

Međutim, Danijel Kosta, direktor imigracionog zakona i istraživanja politike pri Institutu za ekonomsku politiku, stručnoj grupi, kaže da iako je ekonomski uticaj imigracije možda pozitivan nacionalno, on može da bude negativan u nekim pojedinačnim saveznim državama, naročito kratkoročno.

U skorašnjoj studiji, on i njegov tim su naveli primer velikog priliva imigranata koji zarađuju niska primanja, ali imaju prava na socijalna davanja i tako preokreću „fiskalnu ravnotežu prema negativnom uticaju na kratke staze“.

Iz tog razloga, on i njegov tim se zalažu za preraspodelu fondova sa federalnog na državni nivo, dajući oblastima sa višim nivoom imigracije više novca da reaguju na bilo kakve izazove koji mogu da nastanu od toga.

Profesor Đovani Peri, vodeći stručnjak za imigraciju i ekonomista sa Univerziteta u Kaliforniji, ističe da pritisak imigranata na zajednice može biti sličan onome što se desi kad populacija ljudi rođenih u SAD naraste.

On kaže da će to takođe „vršiti pritisak na usluge i stanovanje ako se građevinarstvo ne prilagodi… samo je imigrante statistički lakše izdvojiti.“

Inovacija i preduzetništvo

Stiv Džobs u crnoj rolci tokom prezentacije, sa Epl logom iza sebe — Epl jednu od najvrednijih američkih kompanija, osnovao je Stiv Džobs, sin sirijskog imigranta

Značajni procenat imigranata, ili njihove dece, postali su vodeći preduzetnici.

Oko 45 odsto Forčen 500 – godišnje liste 500 najvećih američkih kompanija prema prihodima – osnovali su imigranti ili njihova deca, a imigranti su osnovali i 55 odsto američkih start-apova čija se vrednost procenjuje na milijardu dolara ili više.

Imigranti takođe igraju ključnu ulogu u globalnom tehnološkom napretku, od kojih su mnogi isprva stigli u SAD kao međunarodni studenti.

U akademskoj 2022-2023. godini, više od milion međunarodnih studenata doprinelo je sa 40 milijardi dolara američkoj privredi i omogućilo više od 368.000 poslova preko školarine i troškova života, prema Udruženju međunarodnih prosvetara.

Javno mnjenje

Stanovnici susedstva i aktivisti protiv migranata okupili su se na 8. protestu protiv korišćenja zatvorene akademije Sent Džon Vila na Stejten Ajlendu u Njujorku kao smeštaja za migrante. Čovek u zelenoj majici drži natpis: „Pošaljite ih nazad! Zatvorite granicu! — Nedavna Galupova anketa pokazala je da više od polovine Amerikanaca želi da se imigracija smanji

Uprkos ulozi koju imigranti igraju u američkoj privredi, skorašnja Galupova anketa je pokazala da 55 odsto Amerikanaca želi da se imigracija smanji.

A postoji i široki politički konsenzus da kontrola migracije treba da bude pooštrena, naročito kad su u pitanju ilegalni prelasci na meksičkoj granici.

Profesor Peri kaže da neki političari i štampa opisuju imigraciju kao ekvivalent „haosa na granici“, usredsređujući se na priče o ilegalnom ulasku, umesto na širi uticaj imigracije.

„Ljudi često slušaju o imigraciji kao o ‘poplavi’ sa južne granice, tako da misle da je ona preterana i štetna“, dodaje on, umesto da se razgovara o ulozi koju imigranti imaju u ekonomiji i ublažavanju demografskog pada.

A prema Tareku Hasanu sa Bostonskog univerziteta: „U poslednjoj deceniji, imigracija je bila posebno visoka, što bi moglo da optereti kapacitet društva za integrisanje novih pridošlica.

„I dok imigracija pozitivno utiče na ekonomsku, socijalnu i kulturnu sferu, mogu da postoje aspekti sa kojima se ljudi ne slažu.“

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Kako bi Amerika izgledala bez imigranata 1