Gradovi bi trebalo da su građeni za sve nas.
Ipak, sve gradove na svetu su osmislile i izgradile generacije muškaraca. Šta bi bilo kad bi žene dobile istu priliku?
Odgovor na to pitanje možda će stići iz Barselone.
- Žene i nazivi ulica: Da li je Beograd „muški grad“
- „Pukni puško, da ne bude muško“: Šta muškarci koji prave pitu govore o Balkanu
- Sveta gora i mesta gde je ženama zabranjen ulaz
Poslednje četiri godine, ovaj grad ima gradonačelnicu s izrazito feminističkim ciljevima.
Pričali smo sa feministkinjama u gradskom urbanističkom zavodu o tome šta one misle da treba da bi trebalo da se promeni kako bi gradovi bili bolji za žene.
Uklonite automobile
Dženet Sanz je savetnica za urbanizam u Barseloni i žena koja stoji iza inicijative o uvođenju blokova u kojima je saobraćaj sveden na minimum. Ovo je sve sastavni deo mnogo većeg i mnogo ambicioznijeg projekta.
„Razmislite samo“, kaže Dženet dok nas vodi sredinom živopisno okrečene ulice.
„U Barseloni, oko 60 odsto javnog prostora zauzimaju automobili. Istog trenutka kad reorganizujete taj prostor… iskazujete podršku grupama koje do sada nisu imale pristup tom prostoru.
„Mi moramo da sprečimo situaciju u kojoj najjači zauzimaju najviše mesta. A automobil je radio upravo to“, kaže ona.
Planom koji se zove Superilles na katalonskom, ili Superblok, predviđeno je da se ulice vrate pešacima, biciklistima ili jednostavno ljudima koji žele na njima da provode vreme.
Plan je da se devet blokova iz jedinstvenog mrežnog nacrta Barselone spoje u jedan veliki superblok koji će biti zatvoren za saobraćaj – u njega će moći da ulaze samo ona vozila koja to moraju, a brzina kretanja biće ograničena na 10 kilometara na čas. Garaže za parkiranje biće ispod zemlje.
Umesto prometnih raskrsnica, superblok će imati parkove, izletničke klupe i igrališta.
Ovaj projekat je osmislio Salvador Rueda – muškarac – a njegova ideja bila je da izađe na kraj sa zagađenjem vazduha i da se stvore javni prostori.
Ali Dženet Sanz i njen tim su njegovoj ideji dali feministički obrt, postavivši u središte svega učešće lokalne zajednice.
Barselona je do sada organizovala šest takvih prostora svuda po gradu, a nadaju se da će šemu proširiti na još 500 blokova.
Reci „ne“ vulgarnostima
Ljudi iz Barselone vole dobar provod, a gradsko veće smara da svi imaju pravo da se dobro provedu u javnosti – bilo danju ili noću.
Dakle, gdegod postoji neki festival ili mesto na kom se mladi provode, naći ćete „punt lila“ iliti „ljubičasti punkt“: informacioni centar na kom žene – i muškarci – mogu da dođu po savet o tome kako zaustaviti seksualno zlostavljanje ili mačističko ponašanje.
Pripadnici informativne službe kao što je Laura Marti Martorel šetaju po krajevima sa bogatim noćnim životom, paze na mlade i govore im da je pomoć pri ruci ako se nađu u nevolji.
Gradsko veće je pokrenulo i aplikaciju po imenu „No es No“, uz čiju pomoć možete „anonimno da prijavite seksualnu agresiju koju ste doživeli ili kojoj ste prisustvovali, a za koju policija možda ne zna“, kaže Laura.
Više toaleta
Strašna je nepravda i činjenica koju mogu da potvrde žene iz svih krajeva sveta da su redovi pred ženskim toaletom gotovo uvek duži nego pred muškim. Postoji nekoliko prostih razloga za to.
Žene moraju da sednu na šolju da bi piškile dok muškarci to mogu da obave i stojeći, što znači da ženama obično treba triput više vremena.
Takođe, žene u toalet moraju češće od muškaraca – iz drugih razloga, kao što su menstruacija ili trudnoća. A u skoro svakom društvu, žene su i dalje u velikoj većini slučajeva primarni negovatelji, tako da moraju da isprate i druge osobe do toaleta.
- TKV i Jana Adamović o umetnosti, aktivizmu i viteškom ordenu
- Kako je biti žena u vojsci Severne Koreje
- Žene treba da znaju koliko zarađuju muškarci sa kojima rade
„Gomila mama nam je rekla da ne mogu da koriste javne toalete jer moraju da uđu sa dečjim kolicima, a ne mogu da ih uguraju“, kaže Blanka Valdivija iz dizajnerskog kolektiva Punt 6.
„I onda one ne koriste toalet!“
Uz to, kabina toaleta zauzima dva do tri puta više mesta od pisoara.
Dakle, u teoriji, ženski toaleti bi trebalo da budu najmanje tri puta veći i trebalo bi da ih je više. Ali nacrtni planovi zgrada retko to uzimaju u obzir.
Igrališta
Bilo da smo toga svesni ili ne, od veoma malog uzrasta prostori koje koristimo su izdeljeni – pa čak i igrališta.
„Ako ne promislite o nacrtu kako treba, najčešće imate jedan veliki uniformni prostor u sredini“, kaže arhitekta Dafne Saldana iz Equal Saree, kolektiva urbanih dizajnera koji žele da igra postane malo više fer.
A tim prostorom obično dominira jedna aktivnost: fudbal.
„Kad ima lopti ili fizički aktivnijih igara, one zauzmu velik prostor i ne ostave mesta za druge aktivnosti“, kaže Dafne.
Equal Saree je nedavno uzeo jedno sumorno, zapušteno dvorište u radničkom predgrađu nadomak Barselone i pretvorio ga u igralište. Razdvojili su prostor uz pomoć farbe, različitih tipova podloge i nameštaja za eksterijer.
Sada staze presecaju park iz svih uglova, podelivši prostor u „sobe na otvorenom“ koje podstiču na raznolike aktivnosti – igralištem više ne dominira samo jedna grupa ili jedan sport.
Jedan drugi feministički princip bio je ključan za ovaj proces – slušanje drugih. Pitali su svakoga u zajednici, i mlado i staro, i muško i žensko, šta žele od tog prostora.
A jedan od ubedljivo najčešćih odgovora bio je…
Klupe
One su poseban predmet opsesije za feminističke kolektive kao što su Equal Saree i Punt 6.
„To nije samo društvena stvar“, kaže Blanka Valdivija iz Punt 6.
„To je osnovna potreba mobilnosti za ljude koji su bolesni, imaju neki invaliditet ili za negovatelje ili staratelje dece. Postoji ozbiljna oskudica klupa, a to ljude sprečava da koriste javni prostor.“
Vlasti Barselone postavile su 500 novih klupa samo u jednom kvartu Barselone.
Šta je u imenu (ulice)
A da bi jedan grad postao istinski ravnopravniji mora da se desi mnogo više nego samo da se učini da se žene osećaju bezbedno, suština je i u tome da se žene osećaju primećeno.
Jer, ako malo bolje razmislite, baš kao i u našim istorijskim čitankama, naši gradovi su prepuni prizora koji veličaju uglavnom samo dostignuća muškaraca.
Studija sprovedena na sedam najvećih svetskih gradova pokazala je da samo 27,5 odsto ulica nosi imena žena.
Barselona se trudi da to ispravi. Poslednja gradska vlada posvetila je polovinu novih imena ulica ženama.
- „Nema ulice, bb“ – odlazi u istoriju, sa zakašnjenjem
- Beogradske ulice: Od Puškina do Bahtijara Vagabzadea
A gradsko veće pokušava da progura to na još više – a 60 odsto.
Uveriti se u to kako bi izgledao grad koji su izgradile žene još uvek je fantazija.
Ali u Barseloni bismo mogli da vidimo naznake toga kako bi budućnost mogla da izgleda.
Dodatno izveštavanje: Kamelija Sadegzadeh i Eva Ontiveros.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
