Za neke komentatore, prvi mandat Donalda Trampa je dobar pokazatelj kako će on vladati ovaj put, dok započinje drugi mandat kao američki predsednik.
Oni veruju da će predsednik Tramp nastaviti tamo gde je stao 2020. godine na kraju prvog predsedničkog mandata.
Jedan njegov nezavršeni projekat je zatvaranje južne američke granice – najprepoznatljivija politika njegovog prvog mandata.
On tada nije uspeo da dobije odobrenje Kongresa za njegovo finansiranje, koje mu je bilo potrebno za zid koji je zamislio.
Od njega se očekuje da će ostvariti obećanje iz kampanje i završiti izgradnju zida.
- Izbori u Americi: Tramp proglasio pobedu, najavio ‘zlatno doba’
- Projekat 2025: Desničarski spisak želja za još jedan Trampov mandat
- Donald Tramp: Od hotelijera, preko Bele kuće, do pritvora i atentata
Masovne deportacije
Predsednik Tramp će najverovatnije i tražiti podršku Kongresa za njegov plan masovne deportacije ljudi koji nemaju legalnu dozvolu za boravak u zemlji.
Prema procenama Istraživačkog centra Pju, u Americi je 2022. godine bilo oko 11 miliona nedozvoljenih imigranata, mada su Tramp i njegova kampanja tvrdili da ih je bilo mnogo miliona više.
Eksperti upozoravaju da će masovne deportacije migranata biti skupe i teške za sprovođenje u delo i da bi mogle da imaju negativne posledice po određene delove privrede u kojima nedokumentovana radna snaga igra ključnu ulogu.
Kad je Donald Tramp prihvatio nominaciju Republikanske stranke kao predsedničkog kandidata u julu, on se zarekao da će „momentalno okončati katastrofalnu inflatornu krizu, spustiti kamatne stope i smanjiti troškove energenata“.
On želi da proširi smanjenja poreza koja je sprovodio 2017, a koja bi trebalo da isteknu naredne godine.
To je bila najveća poreska reforma decenijama unazad, sa ciljem da se uprosti poreski zakon i promovišu rast i ulaganja.
Najveća smanjenja poreza su se ticala kompanija i imućnih, koje su demokrate obećale da će preokrenuti.
Od Trampa se takođe očekuje da još više smanji korporativne stope, na 15 odsto, i da ukine poreze na napojnice i socijalna davanja penzionerima.
Još trgovinskog rata?
Tramp želi i da buši više nafte, jer veruje da je njena visoka cena doprinela inflaciji i da će to smanjiti troškove energenata, mada su analitičari skeptični prema toj ideji.
Rekao je i da planira da uvede tarife od 10-20 odsto, dok će najveći teret sa 60 odsto podneti strana roba koja se uvozi iz Kine.
Mnogi ekonomisti su, međutim, upozorili da će takve mere na kraju plaćati američki potrošači putem viših cena.
Tokom njegovog prvog mandata, predsednik Tramp je započeo trgovinski rat sa Pekingom, optuživši Kinu za nefer trgovačku praksu i krađu intelektualne svojine.
Međutim, sastav američkog Kongresa će nesumnjivo uticati na to da li će moći da sprovede politiku u delo onako kako to želi.
Vredi istaći da su od 2017. do 2019. godine republikanci imali kontrolu i nad Senatom i nad Predstavničkim domom.
Ali u to vreme, kao novajlija na Kapitol Hilu, Tramp je doživljen kao nedovoljno upoznat radom Kongresa, što je omelo njegovu sposobnost da iskoristi republikansku prednost boravka u Beloj kući i većine u Kongresu kako bi ostvarivao velike političke pobede, rekli su u to vreme politički analitičari.
Pošto su republikanci na putu da povrate kontrolu nad oba doma, Trampova administracija će najverovatnije tražiti legalizaciju koja podrazumeva finansiranje, između ostalog, granične bezbednosti, dovršavanje graničnog zida i smanjenje poreza.
Zabrane abortusa
Tokom njegovog prvog mandata, Tramp je obezbedio imenovanje troje sudija Vrhovnog suda, ključnih za ukidanje ustavnog prava na abortus, sudsku odluku iz 1973. godine poznatu ka Rou protiv Vejda.
Mnogi se, dakle, pitaju šta bi novo predsednik mogao da uradi tokom njegovog drugog mandata.
On je, međutim, izjavio tokom septembarske televizijske debate sa Kamalom Haris da neće potpisati federalnu zabranu abortusa budući da „nema potrebe da se potpiše zabrana zato što smo ostvarili ono što su svi želeli“, rekao je on.
Pogledajte video o Donaldu Trampu
„Obeležen izolacionizmom“
Što se tiče spoljne politike, drugi mandat predsednika Trampa će najverovatniji ličiti na njegov prvi – izvlačenje Amerike iz sukoba na drugim mestima u svetu.
On je izjavio da će kroz pregovore okončati rat u Ukrajini „u roku od 24 sata“ preko sporazuma sa Rusijom, što je potez za koji demokrate tvrde da će samo osokoliti ruskog predsednika Vladimira Putina.
Tramp predstavlja sebe kao velikog pristalicu Izraela, ali je govorio vrlo malo o tome kako će okončati rat u Gazi.
„Trampov predsednički mandat vidim kao obeležen izolacionizmom i unilateralizmom koji nude vrlo malo mimo produbljivanja globalne nestabilnosti“, kaže Martin Grifits, veteran pregovarač u sukobima, koji je, sve donedavno, bio podsekretar Ujedinjenih nacija za humanitarne poslove i koordinator hitne humanitarne pomoći.
Džejmi Šej, bivši zvaničnik NATO i današnji profesor strategije i bezbednosti na Univerzitetu u Egzeteru, misli da je stil prvog mandata predsednika Trampa bio štetan, „ali što se tiče sadržaja, bilo je mnogo kontinuiteta“.
„Nije se povukao iz NATO-a, nije izvukao američke trupe iz Evrope i bio je prvi američki predsednik koji je poslao smrtonosno oružje Ukrajini.“
Donald Tramp je tek drugi predsednik u istoriji zemlje koji je služio dva nekonsekutivna mandata.
Prethodni je bio Grover Klivlend, koji je bio na vlasti između 1885. i 1889. godine.
Nije uspeo da bude reizabran i četiri godine kasnije obezbedio je novi mandat, služeći između 1893. i 1897. godine.
- Tramp kod Rogana: Sedam ključnih momenata
- Desničarski hrišćani koji veruju da je Trampa poslao Bog
- Stavovi Donalda Trampa o 10 ključnih pitanja američke politike
- Ko je Tim Volc, kandidat demokrata za potpredsednika SAD
- Ilon Mask i Donald Tramp: Neka čudna veza
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
