Kako Izrael zamišlja novi Bliski istok

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu nedavno je u govoru u Ujedinjenim nacijama upotrebio izraz „novi Bliski istok“.

Promena ravnoteže moći i crtanje nove političke mape regiona nije novi izraelski cilj, ali u Izraelu ima onih koji veruju da je on „sada bliži nego ikad pre“, u svetlu ubrzanog razvoja događaja i tekućih sukoba posle napada Hamasa 7. oktobra 2023.

• Rešenje o dve države: Da li je to ključ za mir na Bliskom istoku
• Dok Bliski istok gori, šta treba da se desi da bi se okončao sukob
• Koji je cilj najnovije izraelske invazije na Liban
• Neprijateljstvo Izraela i Irana: Sve što treba da znate

Kontroverzne izraelske mape

Izraelski zvaničnici se pojavljuju na međunarodnim forumima držeći mape Izraela i upadljivo je da se ni na jednoj ne pojavljuju nikakve palestinske države ili teritorije.

Tokom njegovog skorašnjeg govora na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, izraelski premijer je predstavio dve mape, od kojih je prva sadržala zelene oblasti sa zemljama koje imaju mirovni sporazum sa Izraelom ili su u pregovorima da normalizuju odnose sa njim, među njima Egipat, Sudan, Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija, Bahrein i Jordan.

Na drugoj mapi bile su oblasti obojene u crno, koje je Netanjahu nazvao „prokletim“, i koje su obuhvatale Iran i njegove saveznike u regionu: Siriju, Irak i Jemen, baš kao i Liban.

U skorašnjem govoru, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan upozorio je na, kako je rekao, „omražene izraelske ambicije“.

„Oni će želeti teritoriju naše domovine između Tigra i Eufrata i otvoreno objaviti preko mapa ispred kojih stoje da se neće zadovoljiti samo Gazom“, rekao je Erdogan.

Jezid Sajig, viši naučni saradnik Karnegijevog Centra za Bliski istok, ne veruje da su takve ambicije dobar pokazatelj Netanjahuove neposredne agende ili pravih ciljeva njegove vlade.

„Novi Bliski istok koji Netanjahu želi da nametne u ovom trenutku svodi se na omogućavanje Izraelu da kolonizuje ostatak Palestinskih teritorija“, kaže Sajig.

Izrael ne krije namere da proširi vlastiti projekat naseljavanja, naročito na Zapadnoj obali, i otvoreno najavljuje namere da poveća broj naselja, uprkos arapskim i međunarodnim kritikama.

• Šta predviđa plan Netanjahua za vreme posle rata u Gazi
• Netanjahu: Palestinska država ne dolazi u obzir
• Ko su izraelski religiozni ekstremisti naseljeni u Zapadnoj obali

„Postoji određeni broj ministara u izraelskoj desničarskoj vladi koji ne veruje u rešenje o dve države, a čini se da smo trenutno najudaljeniji od palestinske države još od Sporazuma iz Osla iz 1993. godine, ali mislim da Sjedinjene Američke Države (SAD) neće odobriti te izraelske mape – koje ne obuhvataju Palestinske teritorije“, kaže Dejvid Šenker, viši naučni saradnik Vašingtonskog instituta za politiku Bliskog istoka.

On je prethodno radio kao zamenik državnog sekretara za bliskoistočne poslove.

„Izraelsko viđenje novog Bliskog istoka je region lišen iranske pretnje“, kaže Šenker.

Bliski istok bez „iranske pretnje“

„Izrael ne želi da nametne novi Bliski istok, već se samo stara da režim mula u Iranu ne definiše regionalni poredak“, kaže za BBC Miri Ajsen, stručnjakinja za bezbednost i penzionisana izraelska obaveštajka.

„Netanjahuove reči usmerene su ka okončanju iranskog nuklearnog programa i obnovi njegovog istorijskog položaja nakon što su mu napadi Hamasa od 7. oktobra 2023. godine doneli poniženje u svetu“, kaže Sajig.

Ubistvo generalnog sekretara Hezbolaha Hasana Nasralaha posle masivnog izraelskog napada na središte južnog predgrađa Bejruta, doživljava se kao geopolitička prekretnica u ratu.

Iran je ispalio baražnu vatru balističkih projektila na Izrael, pomoću širokog dijapazona oružja koji odavno brinu Zapad, kao odgovori na ubistvo političkog šefa Hamasa Ismaila Hanijeha na njegovom tlu, dok se Izrael zarekao da će odgovoriti na iranski napad kad on to bude odlučio.

Vojno rešenje nije dovoljno

Sjedinjene Američke Države pružaju značajnu podršku Izraelu da bi osigurale njegovu stratešku nadmoć i pojačavaju vojno prisustvo u regionu u svetlu naraslih tenzija.

Ali ta podrška je uslovljena time da Izrael ne prelazi crvene granice koje Vašington ističe u govorima, konkretno gađanje iranskih nuklearnih postrojenja i rešenje o dve države.

Ajsen kaže: „Izraelska vojno delovanje bori se protiv iranskog izvoza oružja i ideologije njegovim posrednicima u regionu koji ugrožavaju Izrael i druge zemlje, i za cilj ima podrivanje njegovih vojnih sposobnosti.“

Dejvid Šenker, viši naučni saradnik na Vašingtonskom institutu, veruje da je Izrael možda ostvario napredak u nanošenju štete iranskim „posrednicima“ u regionu, ali on ne može da ostvari novi poredak bez podrške arapskih država.

„Hamas se može obnoviti bez Palestinske uprave i arapskih napora i međunarodne diplomatije, baš kao i Hezbolah bez napora libanske zajednice.“

Ajsen veruje da Izrael želi da ojača bezbednosna, ekonomska, pa čak i tehnološka partnerstva sa saveznicima koji dele isto viđenje „iranske pretnje“.

Proteklih godina Vašington je vodio projekat normalizacije u regionu, nudeći ekonomske i vojne podsticaje i promovišući ideju da Izrael nije regionalna pretnja po Arape, već, upravo suprotno, strateški partner u suprotstavljanju Iranu.

Brzina normalizacije regionalnih odnosa sa Izraelom pojačala se u protekle četiri godine – Maroko, Ujedinjeni Arapski Emirati i Bahrein potpisali su Abrahamove sporazume sa Izraelom, ali su oni posustali posle napada 7. oktobra 2023. i naknadnog rata između Izraela i Gaze.

Izrael želi da normalizuje odnose sa Saudijskom Arabijom koja se protivi sve većem učešću i uticaju iranske šiitske većine u regionu i plaši se njene hegemonije na Bliskom istoku.

Međutim, Saudijska Arabija je zvanično objavila u tekstu u Fajnenšel tajmsu da ova zemlja neće uspostaviti diplomatske odnose sa Izraelom dok ne bude osnovana palestinska država.

Pre 7. oktobra 2023. godine, geopolitičke i ekonomske promene igrale su krupnu ulogu u menjanju stavova velikog broja arapskih zemalja kao što su Egipat, Sirija, Liban i Jordan, koje su prethodno odbijale da priznaju Izrael iz protesta zbog podele Palestine nakon njegovog osnivanja 1948.

„Nema nikakve sumnje da ove zemlje saosećaju sa Palestincima, ali su one otkrile da jedini problem nije Izrael, već i palestinski donosioci oduka, i odlučile su da stave vlastite interese ispred vezivanja normalizacije za palestinsko-izraelski sukob“, kaže Šenker.

Ekonomsko partnerstvo

Dogovori i sporazumi najavljeni u sklopu normalizacije pre 7. oktobra 2023. obuhvatali su ulaganja u odbranu, sajber-bezbednost, finansijsku tehnologiju i energetiku.

Rat posle 7. oktobra 2023. možda je usporio obim trgovinske saradnje između Izraela i njegovih novih partnera iz arapskih zemalja, ali zvanični izraelski podaci pokazuju da se trgovina između Izraela i pet arapskih zemalja povećala tokom prve polovine ove fiskalne godine, predvođena Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Egiptom, Bahreinom i Marokom.

Izraelski list Mariv obelodanio je sporazum Ujedinjenih Arapskih Emirata i Izraela za uspostavljanje trgovinske rute između dve zemlje, prolazeći kroz Saudijsku Arabiju i Jordan, i proširujući se i na Egipat.

Izraelski gas je isto tako krupan izvor zaliha za neke egipatske električne mreže.

„Izrael mora da kombinuje diplomatiju, ekonomsko partnerstvo i robusne odbrambene i vojne poteze da bi oblikovao novi regionalni poredak“, kaže Šenker.

„Promene na Bliskom istoku ne mogu da se posmatraju odvojeno od međunarodne situacije, drugih međunarodnih sukoba između SAD, Rusije i Kine, i promena u domaćoj politici u Evropi“, kaže Sajig.

Ovog profesora sa Karnegija brine ubrzanje regionalnih i svetskih promena, koje utiču na ubrzanje kretanja svetskog trenda ka sukobu.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]