Jelena iz Beograda je pre 19 meseci dobila dete sa suprugom Dejanom. Neposredno pre toga su se venčali i napravili malo slavlje.

Jedino što ih razlikuje od drugih bračnih parova sa decom je što su oboje gej.

Najbolji su prijatelji, a venčali su se samo zbog deteta. Da mogu da se prijave za veštačku oplodnju.

„Oboje smo godinama želeli decu sa svojim partnerima. Onda smo postali svesni da to u Srbiji nećemo moći da izvedemo“, kaže Jelena.

Za većinu gej ljudi u Srbiji roditeljstvo je nedostižno – neudate žene ne mogu na veštačku oplodnju, surogat majčinstvo je zabranjeno, a onima koje nisu u braku skoro je nemoguće da usvoje dete.

Prvo što je Jeleni palo na pamet kada je čula da je premijerka Srbije Ana Brnabić dobila dete sa partnerkom Milicom Đurđić bilo je da je „roditeljstvo divna stvar.“

Jer, kaže da „niko ne bi trebalo da izgubi priliku da se ostvari kao roditelj“.

• Porodila se partnerka srpske premijerke

„Kao majka, potpuno saosećam sa premijerkom. Znam koliko sam ja želela dete i koliko mi je bilo teško da nađem način da ga dobijem. Sigurno je i ona imala slične unutrašnje borbe.

„Ipak, kao lezbejka sam ljuta na nju. Jer, kao predsednica Vlade, Ana Brnabić je na poziciji moći. Da nešto i promeni.“

Promene koje žele Jelena i njen najbolji prijatelj, sticajem okolnosti i muž, jesu ona prava koja svi – sem LGBT ljudi – u Srbiji imaju.

Neudata gej žena ili supruga koja pravi dom – šta bolje zvuči

Jovanka Todorović iz Centra za promociju LGBT prava Gejten za BBC na srpskom objašnjava da žene koje nisu u braku, nisu u vezi ili su lezbejke ne mogu da idu na vantelesnu oplodnju u Srbiji, jer se za ovu proceduru mogu prijaviti samo venčani parovi.

„Bitno je čestitati predsednici Vlade rođenje deteta. Ali ovo je, na žalost, samo još jedan primer u kojem vidimo da je roditeljstvo pravo koje nemaju svi“, kaže Todorović.

Isto je za usvojenje, dodaje Todorović – „zakonom postoji mogućnost da se podnese zahtev za usvojenje, ali nisam sigurna da postoji i jedan slučaj da je osoba koja je sama dobila dete na usvajanje.“

„Samim tim što istopolni brakovi nisu dozvoljeni, sve gej osobe u Srbiji se vode kao same, po zakonu.“

Jelena kaže da ju je pitanje „kako postati majka“ opsedalo godinama.

„Bila sam neudata. Tako da sam morala da odbacim mogućnost da mi država plati vantelesnu oplodnju.

„Nisam imala ni 3.000 evra da odem i to uradim u Makedoniji, a tek ne ni 5.000 evra za prvi pokušaj u Češkoj. Za ceo podvig mi je u startu trebalo između 10.000 i 20.000 evra, zbog čestih neuspeha, pa sam i to odmah prebrisala.“

Srbija nema ni banku sperme, tako da bi bez donora bilo nemoguće da zatrudni.

• Parada ponosa u Beogradu: Protest, a ne slavlje
• Odnos policije i LGBT zajednice: „ponižavajući“
• Šta legalizacija istopolnih brakova može da znači za Crnogorce

Zato su Jelena i Dejan jedan dan u njenom stanu napravili listu svih mogućnosti i shvatili da im je potreban samo jedan jedini papir – venčani list.

„Čim smo se venčali, za državu više nisam bila neudata gej žena, već supruga koja pokušava da napravi dom“, kaže Jelena.

I njeno i Dejanovo ime je izmišljeno i promenjeno da bi im se sačuvali identiteti. Jelena kaže da ne brine za sebe, već za ljude oko nje.

Roditeljska prava predsednice Vlade – ali i svih drugih gej osoba

Rođenje sina premijerke i njene partnerke potvrđuje činjenicu da „u Srbiji postoje istopolne porodice, kako sa decom, tako i bez, koje su potpuno pravno nevidljive“, kažu iz Labrisa, organizacije za lezbejska ljudska prava.

„Srbija tako ostaje zemlja u kojoj premijerka, mada dobija čestitke predstavnika vlasti, ne može biti upisana kao roditeljka u izvod iz matične knjige rođenih svog sina, ne može ga upisati u vrtić, odvesti na odmor preko granice, niti ga posetiti u bolnici kao članica porodice“, navodi se u saopštenju Labrisa.

Osuda govora mržnje

Iz Labrisa kažu da je neetičko i senzacionalističko izveštavanje pojedinih medija dovelo je do zabrinjavajuće količine govora mržnje, pretnji, lezbofobije i mizoginije izraženih u komentarima na vest o porođaju premijerkine partnerke.

„Reakcije javnosti nastavile su se na društvenim mrežama kojim kruže uvredljive fotomontaže na račun premijerke, njene partnerke i novorođenčeta.

„Oštro osuđujemo ovakvo postupanje i zahtevamo od nadležnih institucija reakciju prema odgovornim medijima, ali i prema osobama odgovornim za izazivanje mržnje i pretnji bezbednosti premijerkinoj porodici.“

Donošenje zakona o registrovanim istopolnim partnerstvima jedan je od zahteva prošlogodišnje Nedelje ponosa, kao prvog koraka ka poboljšanju položaja LGBT parova.

Ovim zakonom istopolni parovi dobili bi neka od prava koja uživaju drugi građani Srbije, između ostalog da posete svoje partnere u bolnici, naslede imovinu ili uživaju zaštitu od nasilja u porodici. Oko nacrta zakona sve LGBT organizacije usaglasile su se 2013. godine.

Iako se država obavezala Akcionim planom da će do kraja 2017. razmotriti usvajanje nekog modela registrovanja istopolnih partnerstava, ništa se nije dogodilo.

Brnabić je u septembru prošle godine rekla da Srbija „ima drugih, jako važnih otvorenih pitanja koja moramo da rešimo u bliskoj budućnosti, u korist svih građanki i građana Srbije.“

„Sigurna sam da će u jednom trenutku i ova tema doći na dnevni red, ali sada je trenutak da se fokusiramo na pitanja od, pre svega, nacionalnog značaja“, rekla je Brnabić za magazin Ponos.

Jovan Ilić iz Prajd info centra kaže za BBC da je vest da je Brnabić dobila dete „divna, ali da prema zakonu Republike Srbije Ana Brnabić nije majka tom detetu“:

„Žalosno je što se svi ponašaju kao da postoje dve stvarnosti. Stvarnost u kojoj je ona majka tom detetu i stvarnost u kojoj je ona premijerka i neće ništa uraditi da poveća prava.

„Iako to može na svojoj koži da oseti.“

Oko 56 odsto LGBT ljudi koji su učestvovali u istraživanju Labrisa 2018. godine bi želelo da ima decu. Oko 29 odsto je reklo da nisu sigurni da li bi želeli decu, jer se plaše sistema. U istraživanju je učestvovalo 500 ispitanika.

I Jelena kaže da je brinula – „da će nas neko prijaviti, da će dete sutra trpeti zbog naše odluke.“

Ni u jednom trenutku se nije pokajala što je dobila dete sa najboljim prijateljem:

„Mi smo postali porodica za sebe. Ali i Dejanu i sebi želim da se nekada ostvarimo i kao roditelji sa osobama sa kojima smo u emotivnoj vezi.

„Da nas takvo roditeljstvo ne košta kao pola stana i da to možemo da uradimo u Srbiji. Jednostavno.“

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]