Prve slike novorođenčeta koje su se pojavile u porodičnom razgovoru prikazivale su šarmantno, iznenađeno lice sa širokim, tamnosivim očima – sličnog oblika smeđim očima njegovog oca, ali bliže majčinim zelenim.

Međutim, do drugog rođendana, slike su otkrile da je postao srećan mališan sa očima iste tamnosmeđe nijanse kao i očeve, bez sivih tragova tamnosive boje sa onih ranih fotografija.

Boju očiju možemo smatrati jednom od fizičkih osobina koja nas definiše, jednako ličnom kao što je oblik nosa ili koliko nam uši štrče.

To je osobina koja često može ostaviti trajan utisak i na nas – boja očiju može čak da utiče na to koliko nekoga smatramo pouzdanim.

Ali, iznenađujuće, naša boja očiju ne ostaje uvek konstantna tokom celog života – u stvari, širok spektar spoljašnjih uticaja može da je promeni, od povreda do infekcije i oštećenja od sunca.

Ponekad se čini da se promena dešava spontano.

Da li se boja očiju bebe menja ili ne zavisi mnogo od same boje, sugerišu dokazi.

Studija koju je vodila Kesi Ludvig, oftalmološkinja sa Instituta za oči Bajers na Univerzitetu Stanford, pratila je 148 beba rođenih u dečijoj bolnici Lusil Pakard u Kaliforniji, beležeći njihovu boju šarenice pri rođenju.

Skoro dve trećine beba rođeno je sa smeđim očima, a petina sa plavim očima.

Dve godine kasnije, Ludvig i njene kolege su otkrili da je od 40 plavookih beba u studiji, 11 imalo smeđe oči do druge godine, tri su imale boju lešnika, a dve zelene.

Od 77 novorođenčadi smeđih očiju, skoro sva (73) su i dalje imala smeđe oči u dobi od dve godine.

Čini se, dakle, da je veća verovatnoća da će se plave oči promeniti nego smeđe oči u ranim fazama života.

Ali zašto?

Jedan od tragova leži u činjenici da kada bebine oči promene boju, one imaju tendenciju da postanu tamnije, a ne svetlije.

U Ludvigovoj studiji, jedna trećina očiju beba promenila je boju u prve dve godine, a najčešća promena je da oči postaju tamnije.

Samo pet od 148 dece u studiji (3,4 odsto) imalo je oči koje su sa godinama postajale svetlije.

Trend zatamnjenja može biti posledica nakupljanja zaštitnog pigmenta u šarenicama, ali o tome malo kasnije.

Takva relativno uobičajena, zdrava promena boje uglavnom je ograničena na rano detinjstvo.

U drugoj studiji u SAD-u, koja je pratila više od 1.300 blizanaca od detinjstva do odraslog doba, boja očiju je obično prestala da se menja do šeste godine, mada je u nekim slučajevima (10-20 odsto ispitanih) nastavila da se menja tokom adolescencije i u odraslo doba.

Među dvojajčanim blizancima verovatnije je da će se boja očiju razlikovati u kasnijem životu nego kod jednojajčanih blizanaca.

To sugeriše genetski element sklonosti ka promeni boje očiju, primećuje Dejvid Meki, profesor oftalmologije na Institutu za oči Lajons na Univerzitetu Zapadne Australije.

Nakon što je postao znatiželjan o fenomenu promene boje očiju, Meki je otkrio da su ove dve studije manje-više sva istraživanja koja su rađena o promeni boje očiju u detinjstvu.

Anegdotski, otkrio je da nije neuobičajeno da roditelji očekuju da će oči njihove bebe promeniti boju.

„Čuo sam roditelje i njihove prijatelje kako govore: ‘O, da, beba je rođena sa plavim očima, ali to će se promeniti u narednih nekoliko godina'“, kaže on.

„Tamo sam i razmišljam, samo ne mogu da pronađem nikakve podatke o bilo čemu od ovoga. Našao sam ta dva rada i to su prilično male studije, ali pokazuju da se boja očiju menja.“

Iako su podaci ograničeni i sprovedeni samo u jednoj zemlji, SAD-u, čini se da su promene u boji očiju najčešće među ljudima severnoevropskog, pacifičkog ili mešovitog nasleđa.

Postoje paralele sa promenama koje se ponekad vide u boji kose u tim populacijama tokom detinjstva.

„Videćete fotografije neke dece koja su plava kao bebe, ali imaju prilično tamnosmeđu kosu kada postanu starije“, kaže Meki.

„Pigment u vašoj kosi može se postepeno povećavati tokom vremena, a to je verovatno zato što ćelije koje prave pigment zapravo grade svoj broj i migriraju u to područje.“

irvas — Irvasi prolaze kroz izuzetnu promenu boje očiju sezonski, u delu oka koji ljudi ne poseduju

Možda je slična priča i za boju očiju, sugeriše on, sa većom količinom pigmenta koji se nakuplja u mesecima ili godinama posle rođenja.

„Glavni pigment u očima je melanin i način na koji se melanin distribuira daje različite boje očiju“, kaže on.

„Jednostavno da ih klasifikujemo: imate plave oči, neki ljudi pričaju i o sivoj, ali zaista je to varijanta plave, onda imate kombinacije boje lešnika i zelene, a onda imate braon, a to može biti blago smeđe ili izuzetno smeđe. Sve je to povezano sa količinom melanina.“

Plavooki irvasi

Ljudi nisu jedini čije oči menjaju boju.

Možda je najdramatičnija promena sezonske varijacije u očima irvasa, od zlatnotirkiznih leti do tamnoplavih zimi.

Ta promena se ne dešava u šarenici, već u strukturi nalik ogledalu iza mrežnjače zvanoj tapetum lucidum, koja reflektuje svetlost da bi mrežnjači dala drugu šansu da je uhvati. (Ljudima nedostaje tapetum lucidum, jer se najčešće nalazi kod životinja koje su aktivne noću i moraju da vide u mraku).

Kako se šarenica irvasa širi u zimskoj tami Arktika, to podiže pritisak u oku.

Ovaj pritisak zbližava vlakna kolagena u tapetum lucidum, što ih čini da reflektuju plaviju svetlost.

Sakupljanje više arktičke duboko zasićene plave svetlosti pomaže irvasima da vide kroz mračne zimske mesece.

„Mnoge životinje imaju tapetum lucidum“, kaže Glen Džefri, profesor neuronauke na Institutu za oftalmologiju Univerzitetskog koledža u Londonu.

„Irvas je jedina životinja koja ima sposobnost da napravi tu promenu u tamnoplavu.“

Viši nivoi melanina mogu imati korisnu funkciju na intenzivnoj sunčevoj svetlosti – kao i na koži, pigment nudi zaštitu od oštećenja od sunca.

Kod šarenica sa malo melanina, plava boja dolazi od načina na koji vlakna kolagena na zadnjoj strani šarenice raspršuju svetlost, na isti način na koji nebo izgleda plavo zbog načina na koji se svetlost raspršuje u atmosferi.

Ostaje misterija zašto oči neke dece pokazuju više melanina tokom vremena, kaže Meki.

„Mi zapravo ne znamo šta utiče na te promene boje“, kaže Meki, ali bi u igri mogao biti faktor životne.

„Skoro se može reći da za sve postoji interakcija genetike i životne sredine, čak i za stvari za koje smatramo da su potpuno genetske ili potpuno ekološke“, kaže Meki.

„Ali koji faktori životne sredine bi mogli da utiču na to? Zapravo nemamo te podatke za opšte stanovništvo.“

Iako su mnoge promene u boji očiju bezopasne, one takođe mogu biti povezane sa nečim ozbiljnijim – kao što su povrede, infekcije ili oštećenja od sunca.

Jedna od najpoznatijih promena oka posle povrede je levo oko čuvenog muzičara Dejvida Bouvija.

Upadljiva razlika između njegovog tamnog levog oka i bledoplavog desnog oka bila je rezultat udarca u glavu gde mu se leva zenica trajno proširila, stanje poznato kao anizokorija.

Međutim, udarac nije promenio plavu boju Bouvijevih šarenica, već je zbog uvećane zenice njegovo levo oko izgledalo tamnije.

Međutim, moguće je da povreda promeni boju šarenice, kaže Meki.

„To se može desiti – ako u oko uđe puno krvi koja može da zamrlja delove oka. Ili možete jednostavno da pomešate sav pigment i onda se nataloži.“

Češće, infekcija je osnovni uzrok. Čuveni slučaj prave heterohromije, gde se boja šarenice razlikuje, je glumica Mila Kunis, čije je desno oko smeđe, a levo zeleno.

Kunisina heterohromija je rezultat infekcije šarenice, koja je uništila deo pigmenta u njenom levom oku.

„Neke zarazne bolesti mogu da uzrokuju da pigment nestane“, kaže Meki.

Jedan je Fušov heterohromni ciklitis, koji je uzrokovan virusnom infekcijom – često rubeolom, takođe poznatom kao nemačke boginje.

„Virus voli da živi u oku, a to može da se razbukta u kasnijem životu i da izazove da tamo izgubite pigmentaciju.“

I drugi virusi takođe mogu da napreduju u unutrašnjosti oka i ponekad utiču na pigmentaciju.

U jednom izuzetno retkom slučaju, preživeli od ebole je doživeo promenu boje očiju iz plave u zelenu kada je otkriveno da virus perzistira u očnoj tečnosti nakon što je uklonjen sa drugih mesta u njegovom telu.

Dejvid Bouvi je imao čuvene asimetrične oči, kao rezultat udarca u glavu kao adolescent

Ponekad promena boje očiju ne utiče na celu šarenicu, već na male fleke.

Pojava bledih mrlja poznatih kao Brušfildove mrlje mogu se pojaviti na šarenicama ljudi sa Daunovim sindromom, dok su smeđe fleke koje se nazivaju Lišni noduli uobičajeni znak genetskog stanja neurofibromatoze tipa 1.

I baš kao i na koži, pege i mladeži se mogu pojaviti u šarenici i na drugim mestima u oku.

„Možda imate pegu koja nije opasna“, kaže Meki.

„Ali za neke ljude one mogu prerasti u tumore i mogu biti ozbiljan problem.“

Zaista, iako je većina promena boje očiju benigni izvor fascinacije za one koji joj svedoče, Meki upozorava da uvek vredi pažljivo paziti na manje dobrodošle promene.

Možda će vas zanimati i ovaj video: