Pre kasnih 1970-ih, patike su obično nosili samo ljudi koji se bave sportom.
Sve se promenilo kada su fudbalski navijači iz Engleske počeli da putuju po Evropu kako bi bodrili timove u međunarodnim klupskim takmičenjima.
Kada bi se vratili kući, donosili bi patike i brendiranu odeću koja još nije bila u prodaji u Velikoj Britaniji.
Nova izložba u Liverpulovoj umetničkoj galeriji Voker prikazuje uticaj koji su fudbalski navijači imali na ležerniji način odevanja (casual) i na današnju modu.
- Igor Todorović Zgro i njegova Engleska – kada ljubav prema fudbalu (i panku) pretočiš u knjigu
- Dimitrije Banjac: Panker u sakou starom koji je postao vlasnik AFK Vimbldona
- U jednom zagrebačkom klubu fudbal se vratio korenima kao sport otvoren za sve
The casuals (kežuals – ležerno odeveni) su bili navijači koji su odbacili stilove prethodnih generacija ljubitelja fudbala koji su uglavnom nosili klupske dresove, farmerke zvoncarice i teksas jakne.
Nove generacije fudbalskih navijača – kežualsi – počeli su da nose brendiranu odeću i često su bili povezivani sa nasiljem na i oko stadiona.
Sada se njihovo nasleđe vidi u današnjoj modi.
Bilo da su u pitanju patike koje su nosili (Adidas je bio najcenjeniji) ili brendovi poput Fila, Serđo Takini, Lakost, Slezindžer, Stoun ajland i Fred Peri, trendovi koje su ovi navijači nosili na tribinama fudbalskih stadiona i šire sada su mejnstrim.
Na izložbi Umetnost tribina (Art of the Terraces), bila sam u društvu bivšeg fudbalera Evertona Dereka Mauntfilda, koji je sa klubom iz Liverpula osvojio nekadašnji evropski Kup pobednika kupova 1985. godine.
Ovo takmičenje više ne postoji.Gledajući radove na izložbi, bivšem centralnom odbrambenom fudbaleru – u ranijem fudbalskom rečniku štoperu – počele su da se bude uspomene.
„Navijači bi odlazili u Evropu i kupovali odeću“, rekao mi je dok smo gledali manekene obučene u kultne brendove.
„To je bio deo kulture Mersisajda“, dodaje.
Što se tiče patika, kežualsi su ih učinili modom, rekao je Mauntfild, mada priznaje da nije mogao da učestvuje u opsesiji nemačkog proizvođača sportske opreme Adidas.
Njega je sponzorisao američki Najki i zato je morao da nosi proizvode tog brenda.
Ovaj novi fudbalski pokret u početku nije imao ime.
Bio je usredsređen na tri stvari: praćenje fudbalskog tima, nošenje brendirane odeće na utakmicama, a nekima i za dokazivanje u tučama sa rivalskim navijačkim grupama.
Bila je to uglavnom muška stvar, ali Džeki Mekejsi, koja je 2013. pokrenula projekat Navijačice (Girlfans), rekla je da nasleđe ležernog stila oblačenja ima uticaj i na žene.
U današnje vreme, neke od žena koje fotografišem za moj fudbalski fanzin kažu da na „utakmice gledaju kao na mesta i priliku da se doteraju“, priča Mekejsi.
„Njihov Adidas, Najki, Šanel ili Guči će biti viđeni“, dodaje.
Pre pedesetak godina, u Liverpulu su navijači uključeni u ovaj pokret sebe nazivali scallie (okoreli – slobodan prevod).
U Mančesteru su to bili Peri bojs, po majicama brenda Fred Peri koje su nosili.
Kada je pokret stigao u London, njegovi članovi su sebe opisivali kao dressers.
Do ranih 1980-ih, u upotrebu je ušao termin kežuals ili ležerni, opušteni (casuals).
- „Željo ti je, ba, institucija“: Vek fudbala sarajevskog Željezničara – priča o ljubavi, gradu i ratu
- ‘Kude je taj Niš’: Istorija Reala sa Nišave
- Kako je sviran kraj za Velež na Stadionu pod Bijelim brijegom u Mostaru
- Nada, uzbuđenje, tuga i ponos: Liverpul nikad ne hoda sam u Srbiji
Navijač Liverpula Dejv Hjuitson, autor Dečaci iz Liverpula su u gradu, jedan je od koautora izložbe Umetnost tribina.
Seća se kako je 1982. sa prijateljima otišao u Nemačku da gleda meč birmingemske Aston Vile samo minhenskim Bajernom samo da bi kupili trenerke.
„Donosili bismo kući patike kakve nikada ranije nismo videli i tako je sve počelo da se širi. Od Liverpula, Mančestera, Lidsa, razvilo se u subkulturu kakvu danas poznajemo.“
„Eto dokle je otišla subkultura, od nekoliko momaka koji su otišli u Evropu i nekoliko patika, do ove izložbe“, dodaje.
Na izložbi je prikazan veliki broj takvih stvari, kao i umetnička dela koja odražavaju kulturu dana utakmice.
U galerijama su radovi dobitnika Tarnerove nagrade Marka Lekija i Marka Volindžera, i vintidž (vintage) odeća i obuća iz onog vremena.
- Sent Pauli: Kultni nemački klub koji želi da za sva vremena izmeni fudbal
- Red Star i Pari Sen Žermen – lice i naličje fudbala u Parizu
- Three Lions – pesma koja je postala navijačka fudbalska himna Engleske
Može se videti i sako od tvida Pitera Hutona, čiju pesmu All Together Now (Hajmo svi zajedno) pevaju mnogi fudbalski navijači.
Huton, pokretač fanzina The End u Liverpulu, koji je povezao fudbal i širu kulturu tog vremena, rekao je da su 1980-ih prodavci tradicionalna džentlmenske odeče u gradu počeli da shvataju da mogu da zarade na fudbalskim navijačima koji su tražili odeću koju nisu imali gde da kupe.
„Zaposleni u tim prodavnicama su bili u čudu: ‘Ko su ova deca koja dolaze po ove stvari?’.Nisu razumeli šta se dešava“, rekao je on.
Izložba definiše epohu čije se nasleđe vidi u odeći koju svi danas nose.
Cena karte za izložbu nije određena – od psetilaca se traži da plate onoliko koliko misle da vredi.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
