Znate više nego što mislite.
Ovo nije motivaciona poruka influensera sa društvenih mreža, već krilatica programa „Pasoš kompetencija“, osmišljenog u Nemačkoj 2000-ih godina.
Program koji se od tada primenjuje u više država Evrope, među kojima je i Srbija je „karijerno savetovanje tokom koga ljudi otkrivaju šta sve znaju i mogu da rade vraćajući se u sopstvenu prošlost sve do osnovne škole“.
„Možda je neko proveo detinjstvo u radionici pored dede stolara i tako naučio šta su osnovni alati, kako se njima rukuje, kako se koje drvo obrađuje.
„Kasnije je to znanje potisnuto pod naslagom drugih informacija i formalnog obrazovanja. Naš zadatak je da ga izvučemo na površinu, tako da čovek sam postane svestan šta sve može da radi“, kaže Miroslav Jović iz Nacionalne službe za zapošljavanje (NZS) za BBC na srpskom.
- Zašto žene u petoj deceniji života postaju nevidljive na tržištu rada u Srbiji
- Zašto radni dan treba da traje kraće
- Poslovi koje nam veštačka inteligencija neće preoteti (još)
Na kraju programa, koji traje oko mesec dana, dobija se potvrda, u kojoj su između ostalog znanja, navedene i veštine uočene tokom savetovanja.
Jović veruje da su poslodavci koji traže deficitarna zanimanja spremni da uzmu u obzir ovakav dokument i znanja do kojih se nije došlo kroz obrazovanje i radni staž.
„Sve što ste u životu stekli, ima cenu na tržištu rada“, kaže.
Program će od septembra biti dostupan u devet gradova u Srbiji u okviru migracionih centara NZS-a.
Do sada su ovo savetovanje vodile nevladine organizacije, okupljene u Mreži aktivista za Pasoš kompetencija u Srbiji (MAPS).
„Radili smo sa više od 1.000 ljudi, od kojih je najmanje jedna trećina posle savetovanja napravila ozbiljnu promenu – nastavili su školovanje, promenili ili pronašli posao“, kaže Ivana Stefanović iz MAPS-a.
Ova projektna menadžerka sažima cilj programa u dve reči – „osvešćivanje i osnaživanje“.
Prepoznajući sopstvene veštine i znanja, raste naše samopouzdanje i postajemo mnogo spremniji da uspešno predstavimo sebe poslodavcima, dodaje.
Kako izgleda ‘Pasoš kompetencija‘?
Tokom tri do pet susreta, koji traju najmanje 90 minuta, polaznik zajedno sa savetnikom prolazi ceo život.
Razgovara se o formalnom, školskom i fakultetskom obrazovanju, ali i o hobijima, volonterskom radu, porodičnom životu.
Višnja Nežić, koja je prošla program u 50-im godinama, kaže da se prisetila mnogih zaboravljenih veština.
„Nalazim se u životnom dobu kada iza sebe imam dosta iskustva.
„Otkrila sam šta sam sve mogla i kakve sam veštine imala kada sam u 20. godinama volontirala. Ostalo je to u nekom ćošku mozga, a radi se o stvarima u kojima sam uživala“, kaže Višnja, master omladinska radnica.
Ivana Stefanović objašnjava da se pored veština stečenih obrazovanjem, otkrivaju i meke veštine (soft skills) poput sposobnosti za timski rad, koja se često može traži u oglasima za posao.
„Razgovarajući sa savetnikom, neko će otkriti da uživa da radi sa drugim ljudima.
„Može vam reći, na primer: ‘Za svaki dečiji rođendan organizujem se sa drugim roditeljima da zajedno napravimo poklon'“.
Ima ljudi koji više vole da rade sve sami, a cilj savetovanja je da ljudi otkriju kakvi im poslovi odgovaraju.
Ovaj program, iako podrazumeva razgovor o različitim poljima života, nije „psihoterapija, niti lajfkoučing“.
„Savetnici ne govore ljudima šta treba da rade. Oni sami dolaze do toga“, kaže Stefanović.
Kome je namenjen?
Prethodnih godina su u program bili uključeni, pre svega, ljudi koje teže dolaze do posla jer su iz marginalizovanih zajednica, poput Roma, osoba sa invaliditetom, ili onih u srednjem životnom dobu.
„Ponekad se neko ne snađe na tržištu rada, a neko nekad ima znanje i veštine, ali ne uspe da se dobro predstavi na intervjuu za posao.
„Zato ovakvo savetovanje može da bude veoma korisno“, kaže Ivana Stefanović.
Program nije namenjen samo nezaposlenima, već i onima koji razmišljaju o promeni karijere.
Da bi postala savetnica, Ivana je sama prošla program za koje kaže da je donekle usmerilo u drugom pravcu.
„Posle određenog vremena posao koji radite postaje monoton i potrebno vam je da pronađete druge stvari koje bi vas ispunile“, kaže ona.
Kakva je korist od ‘Pasoša kompentencija’?
Od kada se program ProfilPass primenjuje u Nemačkoj, kroz savetovanje je prošlo više od 200.000 ljudi, među kojima je polovina mladih.
Program je proširen i na druge države EU, kao i susedne zemlje, poput Bosne i Hercegovine.
Višnja kaže da je zahvaljujući savetovanju postala svesna veština koje ima, ali joj je donelo i mogućnost da napravi plan kako bi želela da teče njena karijera.
„U vremenima kada se sve menja, promene u karijeri su neminovne. Sad sam u životnoj dobi kada mi je potreban manje stresan posao, sa više slobodnog vremena“, kaže ona.
Tokom savetovanja, otkrila je i želje koje nisu bile vezane samo za posao.
„Napisala sam da bih želela sopstvenu baštu.
„Mogu da kažem da sam danas pravila ručak od tikvica koje sam sama uzgajila“, završava razgovor sa osmehom.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
Karijera: Šta je ‘Pasoš kompetencija’ i kako pomaže u poslovnom životu
Znate više nego što mislite.
Ovo nije motivaciona poruka influensera sa društvenih mreža, već krilatica programa „Pasoš kompetencija“, osmišljenog u Nemačkoj 2000-ih godina.
Program koji se od tada primenjuje u više država Evrope, među kojima je i Srbija je „karijerno savetovanje tokom koga ljudi otkrivaju šta sve znaju i mogu da rade vraćajući se u sopstvenu prošlost sve do osnovne škole“.
„Možda je neko proveo detinjstvo u radionici pored dede stolara i tako naučio šta su osnovni alati, kako se njima rukuje, kako se koje drvo obrađuje.
„Kasnije je to znanje potisnuto pod naslagom drugih informacija i formalnog obrazovanja. Naš zadatak je da ga izvučemo na površinu, tako da čovek sam postane svestan šta sve može da radi“, kaže Miroslav Jović iz Nacionalne službe za zapošljavanje (NZS) za BBC na srpskom.
- Zašto žene u petoj deceniji života postaju nevidljive na tržištu rada u Srbiji
- Zašto radni dan treba da traje kraće
- Poslovi koje nam veštačka inteligencija neće preoteti (još)
Na kraju programa, koji traje oko mesec dana, dobija se potvrda, u kojoj su između ostalog znanja, navedene i veštine uočene tokom savetovanja.
Jović veruje da su poslodavci koji traže deficitarna zanimanja spremni da uzmu u obzir ovakav dokument i znanja do kojih se nije došlo kroz obrazovanje i radni staž.
„Sve što ste u životu stekli, ima cenu na tržištu rada“, kaže.
Program će od septembra biti dostupan u devet gradova u Srbiji u okviru migracionih centara NZS-a.
Do sada su ovo savetovanje vodile nevladine organizacije, okupljene u Mreži aktivista za Pasoš kompetencija u Srbiji (MAPS).
„Radili smo sa više od 1.000 ljudi, od kojih je najmanje jedna trećina posle savetovanja napravila ozbiljnu promenu – nastavili su školovanje, promenili ili pronašli posao“, kaže Ivana Stefanović iz MAPS-a.
Ova projektna menadžerka sažima cilj programa u dve reči – „osvešćivanje i osnaživanje“.
Prepoznajući sopstvene veštine i znanja, raste naše samopouzdanje i postajemo mnogo spremniji da uspešno predstavimo sebe poslodavcima, dodaje.
Kako izgleda ‘Pasoš kompetencija‘?
Tokom tri do pet susreta, koji traju najmanje 90 minuta, polaznik zajedno sa savetnikom prolazi ceo život.
Razgovara se o formalnom, školskom i fakultetskom obrazovanju, ali i o hobijima, volonterskom radu, porodičnom životu.
Višnja Nežić, koja je prošla program u 50-im godinama, kaže da se prisetila mnogih zaboravljenih veština.
„Nalazim se u životnom dobu kada iza sebe imam dosta iskustva.
„Otkrila sam šta sam sve mogla i kakve sam veštine imala kada sam u 20. godinama volontirala. Ostalo je to u nekom ćošku mozga, a radi se o stvarima u kojima sam uživala“, kaže Višnja, master omladinska radnica.
Ivana Stefanović objašnjava da se pored veština stečenih obrazovanjem, otkrivaju i meke veštine (soft skills) poput sposobnosti za timski rad, koja se često može traži u oglasima za posao.
„Razgovarajući sa savetnikom, neko će otkriti da uživa da radi sa drugim ljudima.
„Može vam reći, na primer: ‘Za svaki dečiji rođendan organizujem se sa drugim roditeljima da zajedno napravimo poklon'“.
Ima ljudi koji više vole da rade sve sami, a cilj savetovanja je da ljudi otkriju kakvi im poslovi odgovaraju.
Ovaj program, iako podrazumeva razgovor o različitim poljima života, nije „psihoterapija, niti lajfkoučing“.
„Savetnici ne govore ljudima šta treba da rade. Oni sami dolaze do toga“, kaže Stefanović.
Kome je namenjen?
Prethodnih godina su u program bili uključeni, pre svega, ljudi koje teže dolaze do posla jer su iz marginalizovanih zajednica, poput Roma, osoba sa invaliditetom, ili onih u srednjem životnom dobu.
„Ponekad se neko ne snađe na tržištu rada, a neko nekad ima znanje i veštine, ali ne uspe da se dobro predstavi na intervjuu za posao.
„Zato ovakvo savetovanje može da bude veoma korisno“, kaže Ivana Stefanović.
Program nije namenjen samo nezaposlenima, već i onima koji razmišljaju o promeni karijere.
Da bi postala savetnica, Ivana je sama prošla program za koje kaže da je donekle usmerilo u drugom pravcu.
„Posle određenog vremena posao koji radite postaje monoton i potrebno vam je da pronađete druge stvari koje bi vas ispunile“, kaže ona.
Kakva je korist od ‘Pasoša kompentencija’?
Od kada se program ProfilPass primenjuje u Nemačkoj, kroz savetovanje je prošlo više od 200.000 ljudi, među kojima je polovina mladih.
Program je proširen i na druge države EU, kao i susedne zemlje, poput Bosne i Hercegovine.
Višnja kaže da je zahvaljujući savetovanju postala svesna veština koje ima, ali joj je donelo i mogućnost da napravi plan kako bi želela da teče njena karijera.
„U vremenima kada se sve menja, promene u karijeri su neminovne. Sad sam u životnoj dobi kada mi je potreban manje stresan posao, sa više slobodnog vremena“, kaže ona.
Tokom savetovanja, otkrila je i želje koje nisu bile vezane samo za posao.
„Napisala sam da bih želela sopstvenu baštu.
„Mogu da kažem da sam danas pravila ručak od tikvica koje sam sama uzgajila“, završava razgovor sa osmehom.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.