Više od 180 ljudi je poginulo, a stotine se vode kao nestale posle nezapamćenih poplava u zapadnoj Nemačkoj i Belgiji, saopštila je policija.
Za stotinama ljudi se i dalje traga u Nemačkoj i Belgiji.
Poplave su pogodile i Luksemburg, Švajcarsku i Holandiju, gde je premijer Mark Rute proglasio stanje prirodne katastrofe u jednoj južnoj provinciji.
U Nemačkoj je poginulo više od 100 ljudi.
Stanovnici regiona Nemačke i Belgije koji su najteže pogođeni katastrofalnim poplavama započeli su ogroman zadatak raščišćavanja naselja, jer vode počinju da se povlače.
Razmere štete postaju jasnije, dok spasilačke ekipe nastavljaju da traže žrtve.
Poplave su ostavile pustoš u delovima Evrope.
- Kad se voda povukla u Nemačkoj: „Moj grad izgleda kao bojno polje“
- Potresni prizori poplava u Nemačkoj i Belgiji
- Smrtonosni tornado opustošio češka sela
U međuvremenu, u Nemačkoj, raste zabrinutost zbog regiona Gornje Bavarske, gde su obilne kiše potopile podrume kuća i puteve.
Vlasti zapadne Nemačke saopštile su da još postoji rizik od pucanja brane Štajnbahtal, a stanovnici su evakuisani iz domova.
Portparolka lokalne vlade rekla je da su mobilne mreže isključene, što onemogućava kontakt sa mnogim ljudima.
Velike poplave pokrenute su kada se izlila reka Ar, koja se uliva u Rajnu.
Oko 15.000 policajaca, vojnika i radnika hitne službe raspoređeno je u Nemačkoj da pomogne u potrazi i spasavanju.
Mnogi faktori su doprineli ovakvoj situaciji, a jedan od glavnih je globalno zagrevanje izazvano klimatski promenama.
Svet se već zagrejao za oko 1,2 stepena Celzijusa otkako je započela industrijska era, a temperature će rasti sve dok vlade širom sveta ne naprave nagli pad emisija štetnih gasova.
Najmanje 156 ljudi stradalo je u poplavama u Nemačkoj, među kojima i četiri vatrogasca.
Najviše su pogođene države Severna Rajna-Vestfalija i Rajna-Palatinat.
Hiljade ljudi je prijavljeno kao nestalo tokom vrhunca poplava, ali mnogi su od tada pronađeni.
U banjskom gradu Bad Nojnar u okrugu Arvejer, Rajna-Palatinat, stanovnici su počeli akciju čišćenja, odnoseći blato sa ulica i raščišćavajući gomile otpada.
Ali zadatak je ogroman, jer su struja i gas i dalje isključeni, a komunikacione linije uništene.
„Sve je potpuno uništeno, mesto ne može da se prepozna“, rekao je vlasnik vinoteke Mihael Lang za Rojters.
Pekar Gregor Degen rekao je agenciji AFP da je okupio grupu komšija kako bi počeli da raščišćavaju blato i otpad.
Bio je spreman da krene na posao dan posle poplava, ali je nivo vode bio previsok, rekao je.
Više od 110 ljudi je poginulo, a 670 povređeno u Arvejeru, saopštila je policija.
U Severnoj Rajni-Vestfaliji počelo je uklanjanje napuštenih automobila sa poplavljenog puta B265.
Portparol vatrogasne službe Elmar Metke rekao je da su proveravali da li u potopljenim automobila ima žrtava.
U međuvremenu, visoki nemački političar kritikovan je zbog smejanja tokom posete pogođenim područjima.
Armina Lašeta, koji je konzervativni kandidat i mogući naslednik odlazeće kancelarke Angele Merkel, kamere su uhvatile kako se očigledno šali sa kolegama dok je predsednik Frank-Valter Štajnmajer izražavao saosećanje sa žrtvama.
aha. pic.twitter.com/XA6rC3uXII
— toto (@josefheynckes) July 17, 2021
Lašet je kasnije na Tviteru napisao da se kaje zbog takvog ponašanja, ali komentatori i političari su ga brzo osudili.
„Lašeet se smeje dok zemlja plače“, navodi list Bild na veb stranici.
Očekuje se da će Angela Merkel u nedelju posetiti selo Šuld, koje je jedan stanovnik opisao kao „ratnu zonu“.
Selo Šuld koje ima 700 stanovnika i nalazi se u oblasti Ajfel, gotovo je potpuno uništeno.
Belgijski premijer Aleksandar De Kro proglasio je 20. jul nacionalnim danom žalosti.
„Još čekamo konačne pokazatelje, ali ovo bi mogla biti najkatastrofalnija poplava u istoriji u našoj zemlji“, rekao je on.
Spasioci iz Francuske, Italije i Austrije poslati su u belgijski grad Lijež, gde su stanovnici evakuisani posle velikih poplava i bujica.
U međuvremenu u Holandiji, hiljade ljudi napustilo je domove u provinciji Limburg dok su vode preplavile gradove i probile nasip.
Voda se u međuvremenu povukla u južnom gradu Mastrihtu i obližnjim mestima, pa su stanovnici mogli da se vrate kućama.
- Nauka je zakazala – nije predvidela poplave i velike vrućine
- Kad vidite tornado u Srbiji – ljudi, bežite
- Vreli talas u Kanadi obara rekorde – prvi put izmereno 46,6 stepeni Celzijusa
- Otkud grom iz vedra neba usred paklene vrućine
U Švajcarskoj su jezera i reke takođe nabujale posle obilnih padavina.
Reka koja prolazi kroz švajcarsku prestonicu Bern u petak se prelila preko bedema..
Jezero Lucern plavi grad i ljudima u Bazelu je rečeno da se drže podalje od reke Rajne.
Hitne ekipe spasile su ljude iz domova u austrijskom regionu Salcburg, gde je voda potopila ulice jednog grada.
Pogođeni su mnogi gradovi
Među varošicama i mestima koja su teško pogođena je i Bad Nojnar-Arvajler u zapadnom delu Nemačke.
Stotine ljudi se vode kao nestali, a automobili i šut se gomilaju na ulicama.
Prevucite mišem da vidite kako je grad Bad Nojnar-Arvajler izgledao pre poplava
U Ehteršauzenu, blizu Bitburga, takođe u zapadnom delu Nemačke, vodena stihija oštetila je mostove i puteve.
Više kuća je uništeno.
U mestu Erfštad-Blesem blizu Kelna poplava je uništila čitav red kuća.
Pogledajte video: Spasavanje ljudi helikopterima
Razmere štete postaju jasne
Analiza Dženi Hil, dopisnice iz Berlina
Sreli smo starijeg čoveka koji je pokušavao da uđe u selo, ali je ono bilo uništeno.
Rekao nam je da su tamo ostali njegovi unuci i unuke, ali nije mogao da pronađe njihove roditelje.
Čak ni nadležni trenutno ne mogu tačno da kažu koliko ljudi se vodi kao nestalo.
Nema signala mobilne telefonije, pa je komunikacija praktično nemoguća.
Očekuje se da broj žrtava raste, a kako vreme prolazi, postaje sve jasnije koliku su štetu poplave napravile.
Maltene sve kuće uz tok reke Ar su poplavljene, mostovi su uništeni, a ponegde se naziru ostaci kampova.
Za mnoge ljude koje smo sreli ovde, raščišćavanje štete i novi početak u ovom trenutku deluju kao gotovo nemoguća misija.
Stručnjaci kažu da se očekuje da će klimatske promene povećati učestalost ekstremnih vremenskih događaja, ali povezivanje bilo kog pojedinačnog događaja sa globalnim zagrevanjem je komplikovano.
Ranije ove nedelje, Evropska unija je objavila opsežne planove za borbu protiv klimatskih promena i postizanje cilja – da do 2050. prestane emisija ugljen-dioksida.
Hana Klok, profesorka hidrologije na Univerzitetu u Redingu, rekla je za BBC da razmere smrtnih slučajeva zabeleženih u evropskim poplavama predstavljaju „monumentalni kvar sistema“.
„Pogled na ljude koji se voze ili prolaze kroz duboke poplavne vode ispunjava me užasom, jer je reč o najopasnijoj stvari koju možete učiniti u poplavi“, rekla je.
„Hidrometeorolozi su mogli da primete ovu obilnu kišu i izdali su upozorenja početkom nedelje, ali ona nisu shvaćena dovoljno ozbiljno i pripreme su bile neadekvatne.“
Profesorka Klok je dodala da bi „ovakve jake, iznenadne letnje bujične kiše“ mogle da postanu češće „u našoj klimi koja se sve brže zagreva“.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
