Kad je Kelvin Kiptum, nova maratonska ikona Kenije, stao 2018. u red za prvo značajno lokalno takmičenje, učinio je to u pozajmljenim patikama, zato što nije mogao da priušti svoje.
Na ovomesečnom Čikaškom maratonu, kad je postavio zaista zadivljujući svetski rekord od dva sata i 35 sekundi, situacija je znatno drugačija – nosio je najnoviju Najkovu liniju „super-patika“, za koje neki kažu da su mu pomogle da ostvari taj podvig.
I dok 23-godišnjak leti preko najtežih svetskih staza, priča o njegovom usponu u maratonskom trčanju jednako je neverovatna kao i njegove trke.
„Bilo je to dugo putovanje u mojoj karijeri“, kaže za BBC sport Afrika Kiptum, inače nominovan za muškog sportistu godine, nagradu koju dodeljuje Međunarodna asocijacija atletskih federacija.
„Mnogo sam se trudio da ostvarim san o postizanju svetskog rekorda… On je ostvaren i veoma sam srećan. Moj život se sada promenio.“
- Kako sam prvi put istrčala maraton: „Noge su bolele, ali glava je izgleda bila spremna“
- Zašto ljudi trče maratone
- ,,Kada vas policija zaustavi, morate da budete veoma ljubazni“: Tajna trka kroz američku Dolinu smrti
- Trči kao ratnik, oporavljaj se kao kralj – najluksuzniji ultramaraton na svetu
Kiptumov doček po povratku u Keniju svedoči o njegovom novonastalom statusu zvezde.
Doček heroja pokrenuo je dva dana slavlja, preselivši se iz prestonice Najrobija u njegov dom na jugozapadu zemlje.
Šampion Londonskog maratona, koji je na momente delovao kao da mu je neprijatno od pažnje porodice, prijatelja, vladinih zvaničnika i medija, kaže da je skoro otkazao put u Čikago, poprište jednog od najvećih svetskih maratona.
„Tokom poslednjih stadijuma mojih priprema, bio sam malo bolestan – pretrpeo sam povredu prepona i osećao sam malo posledice malarije“, objasnio je.
„Osećao sam se kao da ne mogu da se takmičim zato što nisam trenirao dva-tri dana, ali nedelju dana pred trku malo sam se oporavio. Znao sam da sam dobro trenirao oko četiri meseca.“
Trener Žervez Hakizimana – penzionisani ruandanski trkač – ubedio je Kiptuma da ne odustaje, rekavši mu da „uzme nekoliko dana oporavka i da se onda vrati na treninge“.
Njih dvojica počeli su saradnju 2018. godine, ali su se prvi put upoznali kad je svetski rekorder bio mnogo mlađi.
„Znao sam ga još kao malog dečaka, dok je bosonog čuvao stoku“, priseća se Hakizima.
„Bilo je to 2009. godine, trenirao sam blizu farme njegovog oca, on bi došao da mi trči za petama, a ja bih ga terao.“
„Sada sam mu zahvalan na njegovom postignuću.“
Put do neverovatnih rezultata
Kiptum ima jedan svetski rekord, dve od šest najbržih trka ikada i tri pobede u samo tri učešća na maratonskim trkama.
A pre samo godinu dana on nikad nije trčao maraton.
Ovaj otac dvoje dece je među novim izdancima kenijskih sportista koju su započeli karijeru na putevima, prekinuvši tradiciju sportista koju su trčali na atletskoj stazi pre prelaska na duže distance.
Kiptum kaže da je njegov neobični izbor bio prosto uslovljen nedostatkom resursa.
„Nisam imao novca da putujem na treninge na atletskoj stazi“, objašnjava on.
„Moje mesto treninga je daleko do staze, tako da sam počeo da treniram sa momcima koji su trčali po putu – i tako sam ušao u svet maratona.“
- Legendarni atletičar Mo Farah: „Bio sam žrtva trgovine ljudima, radio sam kao sluga“
- Svetski rekord – istrčala 100 maratona za 100 dana
- Neverovatna priča čoveka koji je trčao maraton u svakoj zemlji na svetu
Prema rečima Hakizimane, Kiptumu je trebalo vremena da se zagreje za ideju trčanja maratona, za koji je ispočetka mislio da je pretežak.
„Sve do 2022. je osećao izvestan strah i više je voleo kraći polumaraton, ali je tada konačno pristao na maraton“, kaže Hakizimana.
Iako je bio pristojan polumaratonac, nesumnjivo je duža deonica od 42 kilometra bila ta koja je katapultirala Kiptuma do svetske slave, zahvaljujući trijumfu u Valensiji, Londonu i Čikagu, od kojih su svi postignuti posle decembra.
Kenija je dom nekih od najvećih svetskih trkača maratona, sa bivšim svetskim rekorderom i dvostrukim olimpijskim šampionom Eliudom Kipčogeom kao najslavnijim među njima, ali Kiptum poseduje kvalitete koji ga čine posebnim, kaže komentator za atletiku Martin Keino.
„Nivo neustrašivosti koji Kiptum iskazuje u trci je ono što je potrebno da biste izbili na vrh“, rekao je Keino za BBC sport Afrika.
„On se maltene suzdržava u prvoj polovini maratona i onda počne da napada u drugoj polovini kao niko pre njega – takva vrsta trčanja je velika retkost.“
Rađanje sna
Kao posledica ovog pristupa, Kiptum je od opskurnosti stigao do svetskog rekordera za svega pet godina, kao nagradom za neodustajanje od sna čak i kad drugi nisu delili njegovu viziju.
Kiptumova ljubav prema trčanju rodila se dok je posmatrao rođaka, sportistu koji je često trčao sa etiopskim velikanom Hajleom Gebralasijem, ali je morao da ubedi ljude oko sebe da može da uspe u atletici.
Za početak, njegov otac je bio odlučan da mora da ide na koledž umesto toga.
„On je želeo da učim da bih stekao diplomu za električara, ali sam mu ja rekao da moram da budem sportista – imao sam tu strast“, priseća se Kiptum.
„Taj period je bio veoma težak za mene, zato što sam trenirao četiri godine, ali nije bilo nikakvog uspeha i bili su razočarani u mene. Ali sam ja nastavio da guram.“
Na kraju se njegov otac predomislio, čak mu povremeno pomažući da stigne na ranojutarnji trening na vreme.
Nakon što je Kiptum oborio svetski rekord, njegov otac ga je hvalio na sav glas kao „poslušnog sina koji je ostao veran svom odgoju“.
Može li Kiptum da istrči maraton za manje od dva sata
Dok trči u budućnost, postoji jedna velika briga – da će Kiptumova munjevita brzina dovesti do povreda.
„Trenira mnogo i ovim tempom, u opasnosti je da se slomi“, kaže za novinske agencije njegov trener Hakizimana.
„Predložio sam mu da malo uspori ritam, ali on to ne želi. I zato sam mu rekao da će za pet godina biti svršeno s njim – i da mora malo da se smiri da bi istrajao u atletici.“
Međutim, Kiptum ima druge ideje, rekavši da ga svetski rekord motiviše da pokuša da bude prvi čovek koji je istrčao maraton za manje od dva sata.
Kipčoge je 2019. godine – a njega naširoko smatraju za najvećeg maratonca svih vremena – istrčao maraton za manje od dva sata, ali njegov rekord nije bio priznat zato što nije bio na otvorenom takmičenju.
Kiptum upravo crpi inspiraciju od zemljaka i nada se da će se jednog dana takmičiti protiv njega, a takva prilika će mu se možda ukazati već na narednim Olimpijskim igrama u Parizu, ako ne i ranije.
„Eliud inspiriše sve nas“, kaže Kiptum.
„Za mladu generaciju, on je naš uzor.
„Ako mi se ukaže prilika da predstavljam zemlju na Olimpijskim igrama, biće mi to prvi put – tako da ću se usredsrediti na to da osvojim medalju. Imam olimpijski san.“
On je možda inspirisao svog mladog štićenika, ali sada bi Kipčoge mogao da gleda kako mu Kiptum uzima ne samo svetski rekord već i olimpijsku titulu.
„I dok Eliud okončava svoju karijeru, prisustvujemo budućnosti maratona ovde u Keniji“, kaže Keino.
„Godine su samo broj“: Beogradski polumaraton na pragu desete decenije
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
