Kenijska zemljoradnica: „Plašim se da će me ubiti slonovi“

Afrički novinar Ismail Ejnaše piše o tome kako klimatske promene u Keniji dovode životinje i ljude u sve veći sukob.

Sparnog popodneva u kenijskom seocetu Ndžoro Mata, jedna zemljoradnica očajnički procenjuje štetu koju su njenom malom poljoprivrednom gazdinstvu naneli slonovi.

Slavni kenijski divovi redovno pohode zemlju Monike Mutike Moki u južnoj Keniji nad kojom se nadvija planina Kilimandžaro.

Ova četrdesetosmogodišnjakinja je samohrana majka sa troje dece čija primanja zavise od njenog predanog rada na uzgoju kasave, kukuruza, banana, šećerne trske i manga.

Njena žetva se povećala pošto je primenila nove metode zemljoradnje koje joj je pokazao kenijski Crveni krst, ali poslednjih meseci njene dragocene useve redovno uništavaju slonovi.

• Slonovi kao mega baštovani u borbi protiv klimatskih promena
• Regenerativna poljoprivreda: Može li se živeti od zemlje koja se ne obrađuje tradicionalnim plugom
• Pametni staklenik: Srpski inženjeri pronašli način da se povrće gaji iz fotelje

Moki kaže da slonovi dolaze svaki dan iz obližnjeg nacionalnog parka Tsavo, jednog od najvećih utočišta za divlje životinje na svetu, doma oko 15.000 sisara.

Prema njenim rečima, goniči su prosekli ogradu kako bi njihova stoka imala pristup pašnjacima u parku, ali slonovi to koriste za odlazak u suprotnom smeru.

Posle niza sušnih godina, pastiri očajnički žele nekako da nahrane svoje životinje, dok su slonovi istovremeno počeli da zalaze sve dalje od svoje kuće u potrazi za hranom.

Nove obrasce ponašanja ovih životinja pokreću pogoršana klimatska kriza i suša u Keniji, navodeći divlje životinje da se sukobljavaju sa ljudima.

Za Moki je „veoma bolno“ gledati kako slonovi uništavaju njene useve.

Ona kaže da su slonovi „drčni“ i „ničeg se ne boje“.

Mogu da dođu u bilo koje doba dana, ali obično dolaze u sumrak, i nadolaze u krdima, u parovima ili ponekad kao usamljeni slonovi sa mladuncima.

Slonovi su joj nedavno pojeli sve prinose kukuruza, banana i kasave.

Ona bi trenutno trebalo da bere pet-šest džakova kukuruza od po 90 kilograma koje prodaje na lokalnoj pijaci u obližnjem gradu Taveta za 6.500 kenijskih šilinga (48 dolara).

Bez tih prinosa, Moki ne može da prehrani porodicu ili prodaje voće i povrće kako bi platila školarinu za desetogodišnju ćerku.

Zemljoradnici u njenom selu takođe koriste džakove kukuruza koje uberu kao depozit ili sredstvo plaćanja za školarinu za vlastitu decu koja idu u lokalnu osnovnu školu.

Zauzvrat, škole koriste taj kukuruz da bi prehranile decu.

Sada su deca, od kojih neka imaju samo četiri godine, prisiljena da pešače i do 4 kilometra od škole do kuće na ručak, a onda da istu udaljenost prelaze u suprotnom smeru posle podne.

Najveće kopnene životinje na svetu mogu da pojedu i do 150 kilograma hrane dnevno, provevši tri četvrtine dana samo jedući.

Moki objašnjava da često ne ostavljaju ništa za sobom.

Slonovi takođe popiju 100 litara vode dnevno, tako da često popiju svu vodu koju ona dobija od lokalnih vlasti za korišćenje na farmi.

• Od botaničke bašte do leka za malariju – kako je izum staklene kutije izmenio svet
• „Mnogi se neće vratiti na tezge“: Volonteri menjaju način prodaje hrane u Srbiji
• Japansko čudo: Roboti traktori i dronovi za prskanje useva

Sistem uzbunjivanja iz kućne radinosti

To je vrzino kolo za koje ona kaže da samo postaje sve gore.

Moki pokušava da otera slonove jarkim svetlima i bukom, a razvila je nekoliko improvizovanih tehnika kako bi ih sprečila da poharaju njene useve.

Ona koristi stare flaše za vodu i kante za ulje oko oboda farme povezavši ih žicom, tako da kad slonovi naiđu na žicu, one kreću da zveče i ona može da ustane i reaguje.

„Popnem se na merdevine, uperim svetla u njih i pravim veliku buku jer ne smete da prilazite slonovima“, kaže ova zemljoradnica.

Ona svaku noć spava daleko od porodice sama na farmi, nervozno iščekujući zveckanje kanti ili lajanje pasa.

Nažalost, njene inventivne mere ne odbijaju slonove, ali je makar upozoravaju na njihovo prisustvo.

Slonovi umeju da budu izuzetno opasni.

„Ako me slonovi povrede, osakate ili ubiju, moja porodica će patiti“, kaže Moki.

• „Kinezi će otići i sve će da zaraste u korov“: Kako zemljoradnici iz Kine osvajaju ruski Daleki istok
• Kako toplotni talasi utiču na proizvodnju hrane
• Zašto je pirotska ovca na ivici opstanka

‘Trčao sam brže od slona‘

Njen komšija Džonatan Mulindž, zemljoradnik i otac četvoro male dece, kaže da je nedavno zamalo izbegao fatalni susret sa slonom.

Pokušao je da odvrati jednog od uništavanja njegovih useva, ali se ovaj okrenuo i pojurio na njega.

„Jedino što mi je spaslo život je što sam uspeo da potrčim brže od slona i utrčim u kuću“, kaže on.

Mulindž kaže da je ovo „sukob između nas, ljudi i slonova“, u kojem zemljoradnici poput njega plaćaju najvišu cenu.

„Vi zasadite useve kako bi mogli da imate koristi od njih, a onda slonovi dođu i unište ih, i zemljoradnici su ponovo na nuli.“

Zajednica se oseća bespomoćno i krivi Kenijski službu za divlje životinje (KVS) jer ne čini dovoljno da im pomogne.

KVS nije odgovorio na BBC-jev zahtev za komentar.

Moki kaže da je situacija sve nepodnošljivija, a niko ne pokušava da reši njihov problem.

Džoram Oranga iz kenijskog Crvenog krsta kaže da neplodni uslovi, suša i ekstremne vremenske prilike izazvane klimatskim promenama dovodi do sukoba između ljudi i slonova oko sve manje količine vode i zemljišnih resursa, što kaže da će biti samo „sve gore“ u budućnosti.

Za Moki, ovaj sukob ima previsoku cenu po njeno mentalno zdravlje, pojačano njenim ogromnim nedostatkom sna.

Ona pati od anksioznosti i napada panike, i strahuje za budućnost svoje dece ako je slon ubije.

„Plašim se, jer ako mene ne bude“, kaže ona, „ko će se onda starati o njima?“

Pogledajte video

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]