Partnerka Borisa Džonsona Keri Simonds govorila je javno prvi put otkako se preselila u Dauning Strit.
Njen govor, na konferenciji posmatrača ptica, nije imao nikakve veze s njenim odnosom sa premijerom – ali su mnoge oči svejedno bile uprte u nju.
Pojava prvog nevenčanog para u Dauning Stritu postavila je mnoga pitanja.
Kakva će biti uloga Keri Simonds u broju 10 – i po čemu će se ona razlikovati od one njenih prethodnica?
Ko je Keri Simonds?
Ona kaže da je obožavateljka komične serije Fleabag, upoznala je Meta Belamija iz grupe Mjuz na terasi Parlamenta i jednom čestitala rođendan Sadžidu Džavidu karikaturom na kojoj je nacrtan kao avokado. Ali šta još znamo o njoj?
Simonds je ćerka jednog od osnivača lista Independent Metjua Simondsa i advokatice lista Džozefin Mekafi.
Ova tridesetjednogodišnjakinja odrasla je u jugozapadnom Londonu pre nego što je otišla na studije istorije umetnosti i pozorišta na Univerzitetu Vorik.
Njen prvi posao u politici, kaže ona, bio je rad za Zeka Goldsmita, poslanika za Ričmond Park i Nort Kensington, dodajući da „uopšte nije sigurna da bi radila za Torijevce da nije bilo njega.“
Pridružila se Konzervativnoj stranci kao ataše za štampu 2010. godine, a kasnije je radila na Džonsonovoj uspešnoj kampanji za reizbor gradonačelnika Londona.
Posle je radila za tadašnjeg ministra kulture Džona Vitingdejla, pre nego što je angažovana kao specijalna medijska savetnica Sadžida Džavida dok je radio u Ministarstvu za zajednice i lokalnu samoupravu.
Postala je stranačka šefica za komunikacije, ali je napustila taj posao 2018. godine da bi radila odnose sa javnošću za Okeane – projekat koji štiti morske životinje.
Simonds je strastveni pobornik očuvanja prirode i koristi svoj Tviter nalog da deli vesti o svirepostima prema životinjama i plastičnom otpadu.
Dok je radila kao stažistkinja za dobrotvornu organizaciju koja se bavila očuvanjem prirode, „prvi put se primila na sve što ima veze sa dobrobiti životinja i poželela da da svoj doprinos“, jednom je izjavila.
Novine tvrde da je Simonds bila ta koja je ubedila Džonsona da se suprotstavi lovu na lisice i da iznese obećanja o dobrobiti životinja u prvom premijerskom govoru.
Simonds je 2009. otkrila Dejli Telegrafu da ju je tokom prve godine fakulteta povezao taksista silovatelj Džon Vorbojs.
Ona se odrekla anonimnosti da bi ispričala kako je čekala na autobuskoj stanici u zapadnom Londonu u julu 2007. godine kad je on zaustavio taksi pred njom i ponudio joj da je poveze kući za pet funti. Dao joj je čašu šampanjca, koju je ona prosula, ali je ispričala da je popila čašicu votke koju joj je dao.
Kasnije je vodila kampanju protiv odluke – danas preinačene – da se Vorbojs pusti iz zatvora.
Šta rade premijerovi partneri?
Premijer koji živi sa devojkom u broju 10 je do sada neprikosnoven slučaj.
Džonson (55) – koji se razveo od prve žene a trenutno ne govori sa drugom, Marinom Viler – tek je treći razvedeni premijer od 1721. godine.
Za to vreme, Simonds je najmlađa premijerova partnerka u poslednje 173 godine.
Ali, iako se razvod smatrao skandaloznim pedesetih godina kad je razvedeni Entoni Idn vodio zemlju, ideja o premijerovoj partnerki u međuvremenu se promenila u skladu sa normama društva, kaže doktor političkih nauka Nikolas Alen.
To nije neuobičajena pogodba – nevenčani parovi koji žive zajedno su porodični tip sa najvećim rastom u Velikoj Britaniji, prema ONS-u.
I iako je Džonson 24 godine stariji od Simonds, velike razlike u godinama već su viđane, dodaje doktor Alen, navevši dvadesettrogodišnji jaz između Idna i njegove druge supruge Klarise.
„Ima onoliko načina da se bude premijerova supruga ili partnerka koliko ima načina da se bude premijer“, rekao je on.
Ova uloga „oduvek je bila otvorena za tumačenja“, kaže doktor Alen, koji predaje na Univerzitetu Rojal Holovej.
On dodaje da su svi partneri donekle „korisni slušaoci, neko kome ćete se poveravati noću“, kao i pratnja premijera na zvaničnim događajima.
Druge uloge, koje su drugi supružnici preuzimali u prošlosti, uključuju „ličnog poklonika“, koji ohrabruje partnera da se kandiduje na višu poziciju, kao što je to bila supruga Nevila Čemberlena, En.
Neki partneri su preuzeli političke stavove ili političku ulogu, dok su drugi služili kao dobrodošla distrakcija sa tereta službe.
Tereza Mej je opisala muža Filipa Meja kao „oslonac“, rekavši za Dejli mejl da joj je točio viski i spremao pasulj na tostu tokom jedne posebno teške nedelje.
Mej – poput njegove supruge – uglavnom je bio povučena figura, ali se i dalje nalazio u pratnji bivše premijerke na važnim putovanjima u inostranstvo.
Njegovo tumačenje uloge podseća na ono njegovog jedinog muškog prethodnika, Denisa Tačera, koji je svoj pristup sumirao kao „uvek prisutan, nikad tamo“.
Tradicionalno, piše Mark Hičins u svojoj knjizi iz 2004. supruge premijera i jedan suprug, pratioci nisu imali vlastite karijere.
Pre Čeri Bler, samo su Odri Kalahan i Denis Tačer imali svoje poslove.
I nije mnogo premijerovih supruga osećalo da mogu otvoreno da pričaju u javnosti, dodaje on – mada iskreni razgovori privatno mogu biti od velike koristi.
On piše: „To je bila velika snaga Klementine Čerčil, posebno 1940. godine kad su Vinstonova popularnost i prestiž bili na vrhuncu, a ona mu je napisala otvoreno pismo rekavši mu nešto u stilu da mu je moć udarila u glavu.“
Kad je pravnica za ljudska prava i povremena sutkinja Čeri Bler ušla u broj 10 sa mužem Tonijem, nikad pre premijerov pratilac nije privukao toliko pažnju.
Njena prethodnica Norma Mejdžor, za razliku od nje, nije se mnogo isticala i posvetila se porodici, dobrotvornom radu i pisanju knjiga
Gospođa Bler je u međuvremenu nastavila da radi kao pravnica i često završavala u vestima zbog svojih dela.
Jednom je nazvala TV emisiju Ričard i Džudi da se požali da joj muž nikad ne kupuje cveće, kao i da bi govorila o političkim ciljevima.
„Ona je prva premijerova supruga za koju se smatralo da zarađuje više od muža“, kaže istoričar doktor Martin Far sa Univerziteta u Njukaslu.
Naslednice gospođe Bler – Sara Braun i Samanta Kameron – iskoristile su svoj položaj da se zalažu za dobrotvorne svrhe, a obe su organizovale prijeme u Dauning Stritu.
Direktorka odnosa sa javnošću i osnivačica dobrotvornih organizacija gospođa Braun nastavila je sa sličnim radom i kasnije, a 2009. je održala ključni govor na sastanku Svetske zdravstvene organizacije.
Kasnije je napisala memoare u kojima je detaljno opisala život premijerove supruge.
U međuvremenu, nakon što je njen muž preuzeo dužnost, poslovna žena gospođa Kameron – koja je tada bila u petom mesecu trudnoće – objavila je da se povlači sa položaja kreativne direktorke kompanije za luksuzni pisaći pribor Smitsons.
Ona je kasnije vodila redovne prijeme za dobrovoljce, a bila je i ambasadorka za Britanski modni savet.
Doktor Alen tvrdi da se uloga premijerovog partnera promenila, zajedno sa dugoročnom kulturološkom promenom „da suprugu prosto ne definiše njen muž“.
Ali on kaže da mnoge prethodne premijerove žene nisu bile definisane njihovim muževima, navevši kao primer pripadnicu otmenog društva Margot Askvit.
Ali šta je sa Simonds?
U verovatno ranom nagoveštaju da će ostati povučena, Simonds je sa strane posmatrala kako Džonson ulazi u broj 10.
Bio je to veliki kontrast u odnosu na njene prethodnike, koji su se pridruživali supružnicima na slavnom stepeništu Dauning Strita.
Portparol Dauning Strita izjavio je da preseljenje para u Dauning Strit neće „opteretiti poreske obveznike“.
A nekoliko listova je javilo da Simonds neće imati budžet za osoblje i odeću, kao što su to imale njene prethodnice.
Džonson je takođe bio suzdržan kad je trebalo da se opiše uloga njegove partnerke.
Tokom liderske kampanje, odbio je da odgovara na pitanja, rekavši novinarki BBC-ja Lauri Kensberg: „Ustanovio sam pravilo pre mnogo, mnogo godina – ne pričam o stvarima koje se tiču moje porodice, mojih najbližih.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
