Kid Pex, aktivizam i muzika: Od zagrebačke izbeglice u Austriji, do bečkog repera koji pomaže migrantima u Bosni

Da li muzika može da bude sredstvo u borbi za pravedniji svet i podizanje svesti o važnim društvenim pitanjima?

Izgleda da može, ako se za primer uzme bečki reper Petar Roksandić, poznatiji kao Kid Pex, koji je u jednom trenutku u karijeri rešio da plajvaz i mikrofon iskoristi za obračun sa nepravdom i odbranu slabijih i obespravljenih.

Vremenom se otisnuo u aktivističke vode, gde već nekoliko godina sa humanitarnom organizacijom SOS Balkanroute pomaže migrantima iz Azije i Afrike koji su na putu ka Evropskoj uniji (EU) zaustavljeni u Bosni i Hercegovini (BiH).

Njegova zalaganja prepoznali su mnogi kod kuće u Austriji, pa je tako u aprilu ove godine nagradu MigAward 2021, u kategoriji „Ličnost godine“.

„Nije da ne znači, ali suštinski te nagrade imaju utoliko veću važnost što, nadam se, signaliziraju društvu i političarima da treba promeniti politiku azila u Evropi, i naravno u Austriji.

„Sve nagrade su na kraju krajeva bezvredne ako ne pomaknu makar malo politiku u pravom smeru“, govori tridesetsedmogodišnji reper, aktivista i nekadašnji novinar Roksandić u intervjuu za BBC na srpskom.

• Kada nemački fudbalski klub priskoči u pomoć migrantima u Bosni
• Čak Di – zašto je pesma „Fight the Power“ i dalje važna
• Migranti i Balkan: Koliko vredi ljudski život

MigAward se dodeljuje od 2013. godine, u okviru Nedelje integracije u austrijskoj prestonici Beču.

O ovogodišnje reperovom priznanju odlučivalo je više od 600 članova žirija sa „migrantskom pozadinom“ iz oblasti politike, ekonomije, sporta, medija, umetnosti…

Petar Roksandić je rođen u Zagrebu, ali se kao osmogodišnjak 1992. godine sa roditeljima preselio u Beč, u potrazi za boljim životom, sklanjajući se od rata.

Pogledajte video kako se hrvatska policija ophodi prema migrantima

Kako je reper zaplivo aktivističkim vodama?

Aktivističke staze Roksandić je krenuo da taba 2013. godine, kada su izbeglice u austrijskom gradiću Trajskirhenu na istoku Austrije napustile kamp, došle do 20 kilometara udaljenog Beča i smestile se u Zavetnu crkvu (Votivkirche) gde su započele štrajk glađu.

Tada je nastala i grupa Refugee protest camp Vienna kojoj se reper priključio.

U znak solidarnosti napravio je pesmu Recht auf Leben (Pravo na život), u saradnji sa bečkim reperom A.geh Wirklich-om.

„Tu sam se dosta aktivirao i postao senzibilizovan za tu temu, a sa mnogim izbeglicama koje su tada štrajkovale ostao sam u prijateljstvu sve do danas“, ističe Roksandić.

Pomagao im je i materijalno darujući novac, kao i garderobu iz njegove modne linije Wien Oida Beč Oida čime je izbegličkim sportskim ekipama obezbedio dresove za turnire u košarci i fudbalu.

Put ga je vodio i dalje od Austrije, pa se tako u jeku migrantske krize 2015. obreo u Srbiji, na graničnim prelazima sa Mađarskom kod Subotice.

„Tamo sam humanitarnim organizacijama doneo vozilo puno donacija“, kaže muzičar.

• Ko patrolira Beogradom u potrazi za migrantima
• Mitovi i zablude o migrantima u Srbiji
• Migranti u Srbiji u raljama epidemije korone, pretnji i lažnih vesti

Želja za solidarnošću nije jenjavala, te je s jeseni 2019. sa ostalim aktivistima organizovao sakupljanje stvari za izbeglice u bosanskom kampu Vučjak.

Akciju u kojoj su napunili jedan kombi starim jaknama, vrećama za spavanje, ćebadima i drugim potrepštinama nazvali su SOS Balkanroute, što će postati ime njihove humanitarne organizacije po povratku iz Bosne.

Balkanska ruta je naziv za improvizovani migrantski put čiji zapadni krak vodi iz Grčke preko Albanije i Crne Gore do Bosne i Hercegovine – poslednje stanice pre Evropske unije.

Za „hrabru prekograničnu pomoć ljudima kojima je potrebna zaštita“ prošle godine su dobili nagradu Ute Bock, koja nosi ime po austrijskoj humanitarki i aktivistkinji koja se brinula i pomagala tražiocima azila.

Do sada su u BiH, koja je postala središte njihovih aktivnosti, poslali više od 50 transporta različite vrste pomoći.

„Mi radimo tu akutnu pomoć, ljudima koji zaista ne bi imali šta da jedu da mi ne dođemo, što je naročito slučaj u Unsko-sanskom kantonu jer je tamo očajna situacija“, ističe Bečlija.

Šok u Vučjaku, požar u Lipama

Prva lokacija na kojoj se Roksandić zadesio u njegovim terenskim aktivnostima bio je kamp Vučjak kod Bihaća, u Unsko-sanskom kantonu na severozapadu BiH.

Ovaj kamp se nalazi u blizini granice sa Hrvatskom na prostoru bivše deponije, gde je u zimu 2019. bilo smešteno oko 600 migranata u „sramotnim životnim uslovima“, kako su ih nazvali pojedini zvaničnici međunarodnih institucija.

„Svi smo bili potreseni i pod šokom, kako je moguć takav jedan kamp na deponiji smeća u bosanskim brdima, bez vode, struje, ičega“, priseća se Roksandić nemilih slika u koje se lično uverio odlazeći na teren.

Reper je ove zime redovno obilazio i kamp Lipe, takođe na teritoriji grada Bihaća, a bio je prisutan i kada je izbio požar – 23. decembra 2020.

„Bila je to borba za preživljavanje tih ljudi“, priča Kid Peks sa gorčinom u glasu.

Seća se i „očajnih i traumatičnih“ slika, gde bosonogi migranti gaze po snegu dok on ima osećaj kao da je tamo „najhladnija tačka u tom celom kantonu“.

Oko 2.500 ljudi se posle požara našlo pod vedrim nebom ili u šatorima bez grejanja.

Aktivisti SOS Balkanroute su pritekli u pomoć Crvenom krstu u Bihaću, pa su tako zahvaljujući njima migranti dobili prvi topli obrok dobili posle 18 dana.

U Bihaću su Crvenom krstu takođe sagradili i opremili jednu kuhinju, dodaje Roksandić.

• Bosna: Oko 900 migranata na hladnoći, nemaju gde – kamp izgoreo, a vlast u pat poziciji
• Zatvoren, pa zapaljen kamp za migrante u Bosni – više od 1.000 ljudi bez krova nad glavom
• „Ovde je previše hladno“ – migranti u Bosni borave u zaleđenim šatorima

Uporedo sa terenskim radom u BiH, organizovane su i akcije prikupljanja pomoći u 14 austrijskih gradova.

Na slatkim mukama su bili tih dana jer nisu imali gde da stave toliku količinu stvari, ali se naposletku uvek neko od prijatelja javljao da pomogne i ustupi prostor.

Tako im je jedan od saboraca koji se bavi borilačkim veštinama i njima uči avganistanske izbeglice, ustupio salu za treninge.

„To je možda i najlepši deo priče, da uvek neko uskoči i pokaže spremnost na ljudskost, da napravi mesta za kutije, donacije a i za ljude na kraju krajeva jer mi njih želimo videti u Evropi, a ne u ovom užasu u Bosni“, naglašava aktivista.

Prema podacima kancelarije Ujedinjenih nacija za migracije (IOM) u BiH se početkom godine nalazilo oko 8.500 migranata.

Oaza zvana Tuzla

Dok vodimo ovaj razgovor preko mobilne aplikacije reper boravi u bosanskom gradu Tuzli.

Tamo je SOS Balkanroute iznajmila kuću na dva sprata i zajedno sa još jednom humanitarnom organizacijom i lokalnim aktivistima otvorila Dnevni centar.

„To je moguće u Tuzli jer je ona jedna malo zdravija i tolerantnija sredina.“

Dnevni centar radi već skoro godinu dana i služi kao mesto gde ljudi mogu da se istuširaju, dobiju i skuvaju hranu, igraju stoni tenis i ostalo.

„Pokušavamo da uz lokalne pomagače i zajednice uspostavimo projekte koji bi bili neka svetlost u tom mračnom tunelu Balkanske rute“, govori Roksandić.

Zbog toga se trude da ne šalju „slike očaja“, koje ih „nerviraju“, već teže tome da prikažu pozitivne stvari iz svakodnevnog života migranata u Bosni.

„Objavili smo nedavno sliku iz Dnevnog centra kako momci gledaju Evropsko prvenstvo u fudbalu, kako rade neke normalne aktivnosti, nije samo ona slika ljudi koji prolaze kroz sneg“, naglašava reper.

Kaže da je tako nešto moguće ostvariti „kada je minimum volje i napora prisutan“.

„Na kraju ispada da mala humanitarna organizacija sa sredstvima koja su svetlosnim godinama udaljena od onoga što je Evropska unija dala, uspeva da uspostavi slike neke normalnosti“, dodaje Roksandić.

Portparol EU Peter Stano izjavio je u januaru da je „protekle dve godine, (EU) obezbedila oko 90 miliona evra za centre, opremu, medicinsku negu i socijalnu zaštitu“.

„Pola ratna, pola ekonomska izbeglica“

Reper za sebe kaže da je „pola ratna, pola ekonomska izbeglica“.

„Tata je trebalo da bude mobilisan, nije hteo da ratuje i odlučio je da ode, a sa druge strane moji su već duže vreme u celoj toj situaciji mislili da na zapadu imaju bolje mogućnosti“, objašnjava rođeni Zagrepčanin.

Njegovi roditelji su po izbijanju rata u bivšoj Jugoslaviji 1991. napustili glavni grad Hrvatske, pa su svi zajedno prvo izbegli u italijanski Milano, da bi naredne godine došli u Beč gde reper i danas živi.

Imao je osam godina kada su stigli i seća se da su mnogi Austrijanci tada oberučke prihvatali izbeglice sa prostora bivše Jugoslavije.

Kaže da je „svako“ na automobilu imao nalepnicu na kojoj je na nemačkom pisalo „sused u nevolji“, kako se zvala „humanitarna akcija koja je trajala godinama“.

„Tu sam video da Austrijanci u jednom dobrom delu društva, rekao bih čak i polovina, imaju taj element da vrlo rado pomažu, ne samo sa izbeglicama, već i beskućnicima, ljudima u nevolji i drugima“, ističe Roksandić.

Međutim, i tada, kao i danas, neki Austrijanci nisu bili najsrećniji što za komšije imaju Slovene.

Smatra da su „najveći problem“ imali prvi gastarbajteri – nemački naziv za strane radnike, koji su u ovu alpsku i podunavsku zemlju „trbuhom za kruhom“ dolazili još od sredine šezdesetih godina 20. veka.

Kroz razne vidove „stigmatizacije“ prolazile su i kasnije generacije, stoga ne razume kako neki od ljudi poreklom iz bivše Jugoslavije imaju ksenofobne stavove prema izbeglicama koje poslednjih godina dolaze u Austriju.

„Ljudi zaboravljaju da ono što su sada Avganistanci, nekada smo to bili mi, u potrazi za boljim životom.“

• Kako su četiri momka iz Pule probila kulturni embargo u Srbiji
• Kako živi mir na mestu gde je počeo rat u Jugoslaviji
• Tri decenije od dana kada je Hrvatska odlučila da napušta Jugoslaviju

Wien Oida, Beč Oida

Na Kid Peksovu odluku da se upusti u aktivističku priču uticalo je i to što je po dolasku u Austriju, već u ranom detinjstvu, i sam osetio kako je biti diskriminisan.

Sa prvim neprijatnostima se susreo u osnovnoj školi u Beču, što se nastavilo i u gimnaziji.

Bilo je nekoliko nastavnika koji su imali „omalovažavajući stav“ prema „onima na ić“ iz bivše Jugoslavije.

„Moj razredni je meni rekao u gimnaziji – to ti možeš raditi kod svojih Jugoslovena, ali ne kod nas“, priseća se reper dok mu knedla stoji u grlu.

Rasizam i stereotipi prema narodima sa prostora bivše Jugoslavije vremenom su počeli da opadaju, smatra Roksandić, pa tako u trenutnoj vladi Austrije funkciju ministarke pravosuđa obavlja Alma Zadić iz partije Zelenih, rođena Tuzlanka.

„Došli su konačno na neke pozicije, a ne samo u fudbalskoj reprezentaciji“, dodaje aktivista.

Međutim, tvrdi da do takve promene nije došlo „na zdrav način“.

Smatra da je, kako je mnogi vide, krajnje desničarska Slobodarska partija Austrije (Freiheitliche Partei Österreichs – FPÖ), u vreme kada je vodio Hajnc Kristijan Štrahe, dala „ulaznu kartu Jugoslovenima“ rekavši da su „oni bolji stranci od novih izbeglica“.

„Mi smo sada dobra raja, a drugi su loši“, ironično naglašava reper.

Dodaje je nekada ova stranka „demonizovala izbeglice iz bivše Jugoslavije“, isto kao što se sada radi sa Avganistancima.

Slobodarska partija Austrije bila je deo vladajuće koalicije od 2017. do 2019. kada je pala zbog korupcionaške afere u koju je bio upleten i tadašnji vicekancelar Štrahe.

Novi koalicioni partner Narodnoj partiji, u drugoj vladi kancelara Sebastijana Kurca, početkom 2020. postala je partija Zelenih.

U Austriji živi skoro devet miliona stanovnika, a oko 2.137.000 ljudi je 2020. godine imalo migrantsku pozadinu, što je oko 24,4 odsto od ukupnog stanovništva.

Prema podacima austrijskih institucija 2016. godine u zemlju se doselilo oko 174.000, a odselilo skoro 110.000 ljudi.

Tschuschenrap

Kid Peks repuje već petnaestak godina i poznato je ime kako na austrijskoj, tako i na regionalnoj hip hop sceni.

Iza sebe ima nekoliko albuma i mikstejpova (reperskih kompilacija), kao i veliki broj pesama od kojih su najpoznatije Keep it Yugo, do it Švabo, So Viel Polizei, Perestroika, Antifašista, Viteška klasa i ostale.

U početku je tekstove pisao na maternjem jeziku, da bi se u poslednjih nekoliko godina opredelio za nemački, ne bi li poruku koju šalje razumela austrijska publika.

Na tragu igre rečima skovao je simbolično ime za sopstveni rep – tschuschenrap (ćušenrep)

Ćuš je pogrdni naziv za stanovnike Austrije sa prostora bivše Jugoslavije, kaže reper.

Taj termin je navodno nastao na „baušteli“ (gradilištu) kada su se gastarbajteri dovikivali sa „da li me čuješ“, pa je od glagola „čuti“ izvedeno „ćuš“.

• Džipsi Mafija – od zrenjaninske mahale, preko Antifa borbe, do nemačkih skvotova
• Zašto ima malo žena na listama najboljih hip-hop izvođača
• Reper Ajs Kjub okačio fotografiju jugoslovenske partizanke i dobio niz lekcija iz istorije

Kid Peks je sarađivao sa mnogim austrijskim kolegama, kao i sa reperima sa prostora bivše Jugoslavije.

Neki od njih su Stoka i Target iz Hrvatske, Voks (Vox), Deniro i Đus (Juice) iz Srbije i drugi.

Sa beogradskim reperom Ivanom Ivanovićem Đusom je pre desetak godina uradio pesmu Kako je u Beču koja ga je, takoreći, plasirala na srpsko tržište.

„Zadnjih godina se ne čujemo toliko jer ja radim sasvim drugačiji rep nego tada, ali sam zahvalan na svim iskustvima.

„Mislim da je Đus definitivno balkanska rep legenda i da je nesporno puno učinio za ulični rep i na neki način obeležio balkansku rep scenu“, govori Kid Peks.

Iako je, kako kaže, „ušao u potpunu komercijalizaciju“, naglašava da izuzetno ceni balkanski rep jer je „jedno vreme bio dominantan i pionirski u mnogim stvarima na evropskom nivou“.

BBC na srpskom: Kako si počeo da se baviš muzikom?

Ja sam kao tinejdžer bio malo izgubljen i u krizi identiteta, nisam bio potpuno prihvaćen u ovom austrijskom društvu koje mi je davalo stalno do znanja da sam „drugačiji“.

Nisam mogao da reflektujem šta se zbiva u Hrvatskoj i na Balkanu, pa sam kao klinac prvo pojeo hrvatsku priču o ratu, ali sam onda shvatio da je ta priča isto jednostrana i nije celovita istina.

Onda sam našao hip hop i video kako stranci u Berlinu, naročito Turci, prave svoju priču kroz hip hop i to me impresioniralo.

Na početku sam se orijentisao po gengsta repu i po provokativnom nemačkom ausländer repu.

Vremenom sam se vratio političkom repu i stavio političke i društvene teme u središte svog repa, naročito od 2011.

Nema povlačenja, nema predaje

Aktivizam je Kid Peksu ostavio malo vremena za bavljenje muzikom poslednjih godina, ali je povratak na scenu najavio singlom Nazis koji je objavljen prošlog meseca.

Pored repera, na pesmi gostuje i Johan Bernard Rabič muzički veteran i nekadašnji član starog anarhističkog rok/pank benda iz Beča – Drahdiwaberl, u kome je svirao i čuveni austrijski muzičar Falko.

Novi album izlazi krajem ove ili početkom naredne godine, kaže Roksandić.

Za repera i nekadašnjeg novinara koji je sve profesionalne sposobnosti stavio na raspolaganje ogranizaciji, aktivistički angažman u Bosni i Hercegovini ipak ostaje prioritet.

Posebno ga, između ostalog, veseli što se u starom delu Sarajeva uskoro otvara Dnevni centar za migrante, još jedan od projekata u kome kao podrška učestuje i SOS Balkanroute.

„Sada kada je prepoznato ono što radimo, mi ćemo nastaviti, jer druge opcije ni nema“, zaključuje Bečlija.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]