Kina i demografija: Zašto mnoge Kineskinje ne žele da postanu majke

„Ne mogu da priuštim decu“, kaže Glorija, koja je udata i u tridesetim.

Ona je izračunala da bi je koštalo oko 2.400 dolara mesečno, pored drugih već postojećih izdataka, da odgaja dete tamo gde živi u Kini.

„Bilo bi to 3.000 jena (436 dolara) za dnevne troškove kao što je hrana, 2.000 jena (291 dolara) za vrtić, 1.000 jena (145 dolara) za povremeno čuvanje ako je potrebno i najmanje 10.000 (1.456 dolara) za školovanje.“

Glorija radi honorarno kao nastavnica u osnovnoj školi u pokrajini Guangdung u južnoj Kini.

• Broj stanovnika Kine opao prvi put posle 60 godina
• Koliko ljudi može da podnese Zemlja
• Pet načina na koje zemlje rešavaju problem starenja stanovništva

Prosečna primanja onih koji rade u privatnom sektoru u tom delu zemlje iznose oko 6.000 jena mesečno (873 dolara).

Kao jedino dete u svojoj porodici, zbog kineske politike jednog deteta, ona kaže da mora da se usredsredi na isplaćivanje hipotekarnog kredita i na štednju novca za ostarele roditelje.

Smanjenje broja stanovnika

Kina prolazi kroz demografski preokret: njena populacija je u opadanju prvi put posle šest decenija.

A novi podaci pokazuju da većina Kineskinja želi samo jedno dete ili da ne želi deci uopšte.

Procenat Kineskinja koje nemaju decu skočio je sa 6 odsto iz 2015. na 10 odsto 2020. godine, prema skorašnjoj anketi Kineskog istraživačkog centra za stanovništvo i razvoj.

Ovi podaci pokazuju i da Kineskinje u godinama za rađanje imaju niže planove nataliteta, sa prosečnim željenim brojem dece koji je 2021. godine pao na 1,64, za razliku od 1,76 iz 2017. godine.

I dok druge azijske zemlje kao što su Singapur, Japan i Južna Koreja takođe imaju natalitet koji iznosi manje od dva, većina ljudi tvrdi da i dalje želi dvoje dece.

U Kini to nije slučaj.

„U ovom smislu, Kina je izuzetak, zato što ne samo da je stvarni natalitet nizak, već su i želje za natalitetom niske“, kaže doktor Šuang Čen, vanredni profesor međunarodne socijalne i javne politike u Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka.

I dok je Kina otpočela svoje „dve sednice“ političkih sastanaka – najvažnije tokom godine – 4. marta, politički savetnici izneli su različite predloge kako pospešiti natalitet.

Sugestije uključuju pomoć neudatim ženama da zamrznu jajne ćelije i da se ukinu školarina i troškovi nabavke udžbenika od vrtića do fakulteta.

Druga ideja je da se deci sa nevenčanim roditeljima dodele ista prava.

U Kini, deca sa nevenčanim roditeljima imaju poteškoće da dobiju „hukou“, zvaničnu registraciju domaćinstva neophodnu za obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i socijalnu pomoć, a troškovi administracije umeju da budu visoki.

Život u žrvnju

Visoki troškovi odgoja deteta jedan je od glavnih razloga zašto Kineskinje ne žele da rađaju.

U Kini, utrkivanje sa vršnjacima počinje maltene od trenutka rođenja – roditelji pokušavaju da vas upišu u dobru školu kupujući kuće blizu popularnih školskih distrikta i prijavljujući decu na razne vannastavne aktivnosti.

„Ne želim da donesem novi život u jedno tako nemilosrdno, kompetitivno okruženje“, kaže dvadesetdvogodišnja studentkinja Mia.

Rođena u gradiću u severnoj Kini, Mia je otkrila da se njeno obrazovanje svelo na ispite.

Polagala je izuzetno teški nacionalni kineski prijemni ispit za upis na fakultet, poznat kao Gaokao, i išla na prestižni univerzitet u Pekingu.

Ali ona kaže da se sve vreme osećala pod stresom.

• Zbog čega Srbija gubi bitku sa belom kugom – pet razloga
• Zašto je popis u Srbiji važan i ko su ljudi koji popisuju stanovnike
• Prvi put s laptopom na popisivanje: Šta će biti novo na popisu u Srbiji

Diplomci danas, ističe ona, moraju da se nadmeću sa onima koji su imali sredstava da studiraju u inostranstvu.

„Takođe, za tu dodatnu edukativnu podršku treba novca“, kaže Mia, koja ne veruje da može da zaradi dovoljno da bi njeno buduće dete dobilo takve prilike.

„A ako ne mogu da obezbedim detetu da napreduje na ovaj način, zašto bih ga onda donosila na ovaj svet?“

Ravnoteža između života i posla

Žene koje je intervjuisao BBC na kineskom pomenule su još i negativni uticaj na njihovu karijeru kao jedan od faktora zašto su se odlučile da nemaju decu.

Na razgovorima za posao, žene su se prisetile kako bi ih uvek pitali da li u narednih nekoliko godina planiraju da imaju decu.

One kažu da ako odgovore potvrdno, šanse da budu primljene su niže ili imaju manje šanse da će napredovati na poslu.

„Ravnoteža između života i posla je faktor koji ističu mnoge Kineskinje u višem obrazovanju kada razmišljaju da li su spremne za bebu“, kaže za BBC doktorka Jun Žou, vanredna profesorka sociologije sa Univerziteta u Mičigenu.

„Rad je za njih samoostvarenje“, kaže ona.

„Na tržištu rada ionako prepunom rodne diskriminacije, teško je odlučiti se između karijere i deteta.“

‘Doživela sam maltretiranje na internetu kad sam rekla da ne želim da rađam’

Kao i mnogi mladi ljudi koji vole da dele svoje živote na društvenim mrežama, Mia je snimila video u kom je objasnila zašto ne želi da ima decu i to objavila na internetu.

Na njeno veliko iznenađenje, dobila je stotine uvredljivih komentara.

Mnogi su je optužili da je sebična.

Neki su rekli da nema pojma o životu jer je još u ranim dvadesetim.

„Ti nemaš prava da kažeš tako nešto. Vidi da li ćeš i dalje tako da misliš kad budeš u četrdesetim“, rekao je jedan korisnik.

„Kladim se u 10.000 dolara da ćeš zažaliti“, dodao je drugi.

Neki su čak otišli toliko daleko da je nazovu „stranom agentkinjom“ koja „navodi“ ljude da ne rađaju.

Kineska vlada je uvela politiku tri deteta u maju 2021. godine kao reakciju na rezultate popisa iz 2020. godine, koji pokazuju da su kineske majke te godine rodile samo 12 miliona beba, što je najniži broj rođenja još od 1961. godine.

Vlada je poslednjih godina uvodila mnogo novih politika kako bi podstakla ljude da imaju više dece.

Ali zbog niskog nataliteta u Kini, u očima nekih, žena koja odbija da rađa šteti samoj državi.

„To je moja lična odluka. Ne zalažem se za ideju da niko ne rađa. Poštujem ljude koji žele decu“, tvrdi Mia.

‘Vodila sam tešku bitku’

Izneverivanje porodičnih očekivanja u vezi sa imanjem dece ume da bude podjednako problematično.

„Vodila sam tešku bitku“, kaže tridesetčetvorogodišnja Juan Sueping.

Budući da je rođena i odrasla u ruralnom kraju u kom se rađanje dečaka zbog produžetka porodične loze smatra dužnošću žene, imala je problema kad je odbila da rađa.

Juan i njena starija sestra nisu mogle da idu na studije, iako je ona bila među tri najbolje učenice u svojoj srednjoj školi.

Njeni roditelji platili su dalje školovanje samo njenom mlađem bratu.

„Moji roditelji su oduvek govorili: ‘U čemu je svrha da devojka studira? Pre ili kasnije, udaćeš se i ostati kod kuće da podižeš decu“, priseća se Juan.

Kad se njena tetka, koja je u sličnim godinama, razvela, ostavši sama da odgaja dvoje dece, to ju je još više obeshrabrilo.

„Ne verujem više u instituciju braka“, kaže ona, koja se preselila iz roditeljskog doma u veliki grad, gde uživa u samostalnosti.

„U slobodno vreme čitam i družim se sa prijateljima. Osećam se slobodno.“

Dodatno izveštavanje: Lara Oven

Pratite nas na Fejsbuku,Tviter i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]