Kina je zabeležila prve smrti od kovida-19 u poslednjih šest meseci, a razbolele su se još hiljade ljudi, uprkos strogoj vladinoj politici zaključavanja.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je da bi Kina trebalo da preispita sopstvenu strategiju.
- Ključa u Kini zbog nulte kovid politike: Žestoki protesti u južnoj metropoli
- Kasne isporuke novog ajfona zbog zatvaranja usled korona virusa u Kini
- „Otupeli smo“: Vuhan ponovo zaključan zbog korona virusa
Kovid u porastu širom Kine
U Kini je samo u nedelju 20. novembra zabeleženo 26.824 novih slučajeva.
To je blizu vrhunca iz aprila 2022. godine.
Javljeno je da je u poslednjih nekoliko dana od kovida-19 umrlo troje ljudi u Pekingu.
Novi slučajevi kovida prijavljuju se širom Kine.
Guangdung, na jugu zemlje, najteže je pogođena oblast.
Koja su pravila zaključavanja u Kini?
Kina više ne uvodi zaključavanje na nacionalnom nivou i popustila je brojne pređašnje mere.
Centralna vlada, međutim, naložila je lokalnim vlastima da uvedu stroge mere zaključavanja u vlastitim oblastima čim otkriju izbijanje epidemije kovida-19 – čak i ako je pronađena tek šačica slučajeva.
Na mestima na kojima su zabeleženi novi slučajevi vrše se masovna testiranja.
Ljudi koji otkriju da imaju kovid-19 izoluju se kod kuće ili su u karantinu u ustanovama pod nadzorom vlade.
Kompanije i škole ne rade, baš kao ni sve druge prodavnice sem onih koje prodaju hranu.
To je jedan od najstrožih anti-kovid režima na svetu i zaključavanja traju sve dok nema više novih infekcija.
Desetine miliona ljudi žive u nekoj vrsti zaključavanja od poslednjeg talasa kovida-19.
Guangdžou, grad na jugu zemlje sa skoro 19 miliona ljudi, nedavno je naredio petodnevno zaključavanje za Baijun, najnaseljeniji distrikt.
Neka pravila su, međutim, popuštena.
Oni kod kojih se otkrije kovid-19 sada se drže u izolaciji samo osam dana, umesto dosadašnjih deset – pet dana u centru za izolaciju, plus tri dana izolacije kod kuće.
Kina sada takođe dozvoljava međunarodne dolaske prvi put od marta 2022.
Putnici koji ulaze u zemlju moraju da se testiraju na kovid 48 sati pre nego što stignu.
Protest ispred fabrike ajfona
U najvećoj svetskoj fabrici ajfona u kineskom gradu Džengdžou izbili su protesti što se može videti na video snimcima koji kruže internetom.
Na snimcima se vide stotine radnika koji protestuju, a neki se suprotstavljaju pripadnicima obezbeđenja i policije.
Oni koji su uživo prenosili proteste rekli su da je policija tukla radnike.
Na video snimcima se vide i sukobi.
Prošlog meseca usled porasta slučajeva zaraženih od korone zatvoreno je postrojenje fabrike Fokskon.
Radnici su zbog zatvaranja preskakali ogradu kako bi pobegli kućama.
Kompanija je tada regrutovala nove radnike uz obećanje izdašnih bonusa.
Fokskon se još nije oglašavao povodom novih dešavanja.
Na uživo snimku mogu se čuti radnici kako viču:
„Branimo naša prava! Branimo naša prava!“, dok su ostali radnici motkama razvijali nadzorne kamere i prozore.
U pojedinim video zapisima radnici se žale na dobijenu hranu, dodajući da nisu primili obećane bonuse.
„Promenili su ugovor tako da ne dobijemo obećane nadoknade. U karantinu smo, a ne dobijamo hranu.
„Ukoliko ne zadovolje naše potrebe, nastavićemo da se borimo“, rekao je jedan od radnika fabrike Fokskon u uživo obraćanju.
Tvrdi i da je video čoveka „teško povređenog koji je možda i umro“, a kog je prethodno tukla policija.
Jedan od radnika koji je nedavno počeo da radi u ovoj fabrici u gradu Džengdžou u centralnoj Aziji rekao je za BBC da se protestuje jer su im promenili prethodno obećani ugovor.
Dodao je i da među novim radnicima postoji bojazan da će im radnici koji su tu od početka karantina preneti koronu.
Zašto Kina i dalje sprovodi politiku „nula kovida“?
Za razliku od drugih zemalja, koje su prihvatile da će do izvesne mere morati da žive zajedno sa bolešću, Kina i dalje sledi politiku koju naziva „dinamičnom nulom“ – preduzimanje dinamičkih mera kad god skoči broj slučajeva kovida-19 kako bi ga iskorenili.
Kineska vlada tvrdi da ova politika spasava živote, zato što bi nekontrolisana epidemija ugrozila mnoge ranjive ljude, kao što su stariji stanovnici.
Strogo zaključavanje znači da je broj smrti u Kini ostajao nisko od samog početka pandemije – zvanična cifra sada je nešto više od 5.200.
Ova zvanična cifra iznosi tri smrti od kovida na svakih milion stanovnika Kine, za razliku od 3.000 na milion stanovnika u SAD i 2.400 na milion u Velikoj Britaniji.
Kako se politika „nula kovida“ odrazila na kinesku privredu?
Poslednjih meseci, zaključavanja su uvedena u nekoliko gradova istovremeno.
U njih spadaju Šendžen, grad od 17,5 miliona stanovnika, koji je centar kineskog tehnološkog sektora, i Šangaj, grad od 26 miliona stanovnika, koji je kinesko industrijsko, trgovačko i finansijsko čvorište.
Zaključavanja su dovela do zatvaranja fabrika i luka na duže vremenske periode, što je uticalo na veliki broj zajedničkih preduzeća sa stranim kompanijama.
Kineska privreda bila u porastu svega 3,9 odsto u protekloj godini, za razliku od zacrtanog kineskog cilja rasta od 5.5 odsto za 2022. godinu.
To utiče i na kompanije i potrošače u ostatku sveta, koji su postali zavisni od Kine za isporuku robe.
Zaključavanje u pogonu Fokskon u Džengdžouu, uticalo je na proizvodnju ajfona, što je dovelo do strahovanja od svetske nestašice ovog proizvoda.
Zatvaranja fabrika je dovelo i do bojazni da će doći do nestašice igračaka u svetu pred Božić.
Zašto SZO smatra da je politika „nula kovida“ pogrešna?
Kina je na početku pandemije doživljavana kao primer zemlje koja se relativno uspešno izborila sa virusom.
Ali, SZO je saopštila da je veoma teško sprečiti da se aktuelni omikron soj raširi Kinom zato što je mnogo zarazniji od drugih varijanti.
„Virus se razvija, menja ponašanje.
„Kad se to ima u vidu… veoma je važno da promenite vaše mere“, rekao je doktor Tedros Adhanom Gebrejesus iz SZO.
Kineski predsednik Si Đinping tvrdi da je politika „nula kovida“ „naučna i efikasna“, a vlada je saopštila da bi promena politike koju predlaže SZO „neizbežno dovela do smrti velikog broja starijih ljudi“.
Da li je rešenje više vakcinacija?
Samo je oko polovina ljudi u Kini koji imaju 80 ili više godina primilo primarne vakcine, a manje od 20 odsto njih je primilo i buster dozu.
Do kraja je vakcinisano manje od 60 odsto Kineza starih između 60 i 69 godina.
Kina uporno poziva starije ljude da se vakcinišu.
Ljudi u ovim starosnim grupama su u najvećem riziku od smrti od kovida-19.
Izražene su i sumnje u to da su dve glavne vakcine koje se koriste u Kini, sinovak i sinofarm, zaista efikasne.
Obe koriste deaktivirani virus da bi izazvale imunu reakciju.
Studije sugerišu da one pružaju vrlo malo zaštite protiv zaražavanja omikron sojem, čak i posle primljene dve doze.
SAD i zapadne zemlje su nudile Kini mRNK vakcine, koje bi mogle biti efikasnije – ali one se ne koriste masovno u kopnenoj Kini.
Možda vam ova priča bude zanimljiva
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
