Kina i politika: Ključne reči u partijskoj propagandi koje mogu da otkriju principe vladavine svemoćnog predsednika Sija

Oči sveta uperene su u Kinu kao nikad dosad, ali njena politika je nejasna kao i uvek.

Odluke se uglavnom donose iza zatvorenih vrata i često obznanjuju u nerazumljivim saopštenjima – zbog čega je teško dešifrovati način funkcionisanja Komunističke partije i motive njenog lidera Sija Đinpinga.

Ali partijska propaganda, uprkos njenom suvoparnom rečniku, može da ponudi indicije o ciljevima najmoćnijeg kineskog lidera decenijama unazad.

Njega sada čeka treći mandat na vlasti, što nije pošlo za rukom nijednom lideru od Mao Cedunga.

BBC je proučavao Narodni dnevnik, najveći državni list, da bi otkrio ključne reči koje definišu vladavinu Sija Đinpinga.

• Ko je čovek koji će postati neprikosnoveni vođa Kine
• Uspon Si Đinpinga: Kako se učvrstio u vlasti i postao nezamenjiv
• Čistka u Kini pred Kongres Komunističke partije: Nekoliko državnih službenika osuđeno na smrt
• Hu Đintao, nekadašnji predsednik Kine, izveden sa sednice kongresa Komunističke partije

„Jezgro“

Koncept vladalačkog „jezgra“ prvi je upotrebio Mao, jedan od osnivača Komunističke partije i prvi lider Narodne Republike Kine.

On je skovao ovaj pojam četrdesetih, pre nego što je Partija preuzela kontrolu nad Kinom 1949. godine.

Bilo je to u vreme kad je Mao konsolidovao snage u okviru Partije, preko čistke svojih protivnika.

To nije bio prvi i svakako ne poslednji, ali istoričari ovaj period doživljavaju kao početak Maovog kulta ličnosti.

Pojam je ponovo počeo da se koristi u vezi sa Si Đinpingom 2016. godine, što je u međuvremenu bilo sve češće.

Pre nego što je preuzeo vlast 2012. godine, trojica od četvorice njegovih prethodnika krunisani su kao „jezgro“ Partije – Mao, verovatno najmoćniji lider savremene Kine, Deng Sjaoping, koji je otvorio Kinu prema svetu, i Đijang Zemin, koji je upravljao ključnom tranzicijom tokom devedesetih i na prelasku u dvehiljadite.

Hu Đintao, Đijangov naslednik i direktni prethodnik Si Đinpinga, nikad nije oslovljen „jezgrom“ partije.

On je bio više graditelj konsenzusa, a manje moćnik, i u njegovo vreme se era kolektivnog liderstva koje je uveo Deng Sjaoping smatrala normom – ili su bar tako ljudi mislili.

Imajući u vidu brzu koncentraciju moći Si Đinpinga, kažu analitičari, predstavljanje „jezgrom“ Partije bio je prirodan sledeći korak.

„Siju Đinpingu je bila potrebna retorička konsolidacija moći, koja je isto tako gotovo ekvivalent prave konsolidacije moći“, kaže Dejvid Bandurski, direktor Kineskog medijskog projekta.

Partija se, dodaje on, sada očigledno kreće ka mnogo ličnijem liderstvu – vraća se kultu ličnosti.

„Crvena zemlja“

Bukvalno preveden kao „crvene reke i planine“, ovaj izraz nastao je šezdesetih.

Kulturna revolucija, kad je paranoični Mao praktično pozvao na nasilje protiv svakoga proglašenog izdajnikom revolucije, dovela je do višegodišnjih previranja u Kini, a slogan „vodi računa da crvena zemlja nikad ne promeni boju“ bio je smrtonosni poziv na delanje.

Ali on je izumro u godinama posle Maove smrti dok je Kina prolazila kroz ekonomske reforme, postepeno se otvarajući prema svetu.

Izraz je maltene potpuno nestao pre nego što je Si Đinping došao na vlast, zato što se u to vreme Partija već povukla iz svakodnevnog života ljudi.

U tim godinama, između osamdesetih i 2012, „crvena zemlja“ može se naći manje od 20 puta na stranicama Narodnog dnevnika.

Ali sasvim sigurno se vratila na velika vrata – samo prošle godine, izraz se pojavio 72 puta.

„Ponovno pojavljivanje izraza odraz je želje Si Đinpinga da Komunistička partija bude centralna sila u kineskoj politici i društvu“, kaže Nil Tomas, viši kineski analitičar iz Grupe Evroazija.

Si Đinping uporno poziva sunarodnike i sunarodnice da „puste crvene gene u svoju krv i srce“ kako bi „crvena zemlja mogla da se prenosi sa kolena na koleno“.

Partija se očigledno vratila u sve sfere života ljudi, a povratak „crvene zemlje“ nije jedini dokaz za to.

Od privatnih kompanija registrovanih u Kini traži se da osnuju vlastiti ogranak Kineske komunističke partije.

Čak su i budistički monasi učestvovali u prošlogodišnjem Partijskom kvizu iz istorije na obeležavanju njene stogodišnjice.

Bioskopima sada dominiraju patriotski filmovi.

„Si Đinping je iskreni pobornik partijske misije i njene uloge u nacionalnom podmlađivanju Kine“, kaže Tomas.

Ta misija, dodaje on, uključuje „povratak Kine na ono što on doživljava kao istorijski svetlu poziciju kao jedne od najmoćnijih svetskih sila“.

• Si Đinping: Ko krene na Kinu, udariće u veliki čelični zid
• „Ko se vatrom igra, od vatre i izgori“: Poruka kineskog predsednika Bajdenu
• Kineska vojska – sila svetske klase

„Antikineske snage“

„Antikineske snage“, izraz koji se obično koristi za kritikovanje Zapada i njenog stava prema Kini, prisutan je decenijama.

Njegovo pojavljivanje u Narodnom dnevniku nije bilo često, ali bi povremeno doživelo uzlet, obično kad bi se Peking sukobio sa zapadnim zemljama ili kad bi njegovi postupci izazvali burne reakcije kod kuće ili u inostranstvu.

Ali izraz se ponovo oživljava kad god se pogoršavaju odnosi između Kine i Zapada, a posebno SAD.

Žarišta uključuju aktuelni trgovinski rat sa Vašingtonom, optužbe za teška kršenja ljudskih prava u Sinđjangu, autoritarno postupanje Pekinga prema Hongkongu i njegove sve agresivnije pretenzije na Tajvan.

Nacionalizam u Kini takođe je u porastu.

Svako ko kritikuje vladu može da bude predstavljen kao „antikineski“ i ljudi se podstiču da prijave takvo ponašanje vlastima.

Negativni stavovi prema Kini doživljavaju se kao štetni po kineske interese, kaže Bandurski, zbog čega su Partija i Si Đinping mnogo osetljiviji i sumnjičaviji prema kritikama.

Peking često optužuje Vašington da pokušava da umanji kinesku moć i zato se, kaže Bandurski, Si Đinping plaši infiltracije stranih sila i označavanje svakog otpora kao stranog efikasan je način da se napadnu protivnici ili rivali.

• Virtuelni rat – kineski patriotski blogeri udaraju na Zapad
• Skupo plaćena greška – Zapad je Kini otvorio vrata svetske trgovine
• Zašto izgleda kao da se Kina vraća socijalizmu

„Velika borba“

Izraz „borba“ korene vuče još od Maoa, koji ga je često koristio da mobiliše narod.

Tokom Kulturne revolucije, na javnim „borbenim sednicama“ ljudi obeleženi kao „klasni neprijatelji“ bili su ponižavani i često nasilno napadani od rulje Maovih pristalica.

Si Đinping je izraz „velika borba“ prisvojio za sebe – to je tokom godina postala popularna floskula.

U 2021. godini u Narodnom dnevniku pojavila se 22 puta više nego 2012. godine, kad je Si Đinping prvi put došao na vlast.

To je način da se prizove Maovo vreme i pozove na korene Komunističke partije, prema rečima Zeng Đinghana, profesora kineskih i međunarodnih studija na Univerzitetu u Lankasteru.

Izraz se sve više koristi u raspravama o izazovima sa kojima se suočava Kina – i kod kuće i u inostranstvu, bilo da se radi o pandemiji ili „anti-kineskim snagama“ koje joj stoje na putu.

„Velika borba“ je takođe znak „agresivnog nastupa“ u borbi protiv oba izazova, kaže Tomas.

„I to je alatka za ujedinjenje koja podstiče na lojalnost i uverenje da Partija pod Si Đinpingom može da se izbori sa tim izazovima“, kaže Tomas.

Pogledajte video:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]