Predsednik Si Đinping posetio je politički problematični region Tibeta u prvoj zvaničnoj poseti kineskog lidera u poslednjih 30 godina.
Kineski predsednik je boravio na Tibetu od srede do petka, ali su državni mediji izvestili o poseti posle njenog završetka.
Kina je optužena za suzbijanje kulturnih i verskih sloboda u udaljenom i uglavnom budističkom regionu.
Vlada negira optužbe i kaže da se Tibet znatno razvio pod njegovom vlašću.
- Si Đinping: Ko krene na Kinu, udariće u veliki čelični zid
- „Reinkarnirani“ lider tibetanskog budizma koji je nestao pre 25 godina
- Dalaj Lama i mudrost Bude u karantinu
Na snimcima koje je objavila državna televizija SSTV, Si Đinping je viđen kako izlazi iz aviona i pozdravlja masu ljudi u etničkim nošnjama koji su mahali kineskim zastavicama.
Potom se železnicom prebacio u glavni grad Lasu.
Dok je bio u Lasi, kineski predsednik je obišao palatu Potala, tradicionalni dom prognanog tibetanskog duhovnog vođe Dalaj Lame.
Takođe je posetio moderno poljoprivredno preduzeće na reci Njang Ču, gde su predočeni podaci o radu na poboljšanju plodnosti tla i zaštiti životne sredine, i Muzej urbanog planiranja u Linčžiju.
Međunarodna kampanja za Tibet, organizacija za ljudska prava, rekla je da je uoči i tokom posete Si Đinpinga provinciji uspostavljen pojačani režim bezbednosti sa zatvaranjem puteva i kontrolama svih ljudi koji su se snagama bezbednosti učinile sumnjivim.
Si Đinping je poslednji put posetio region pre 10 godina ali kao potpredsednik.
Poslednji kineski lider koji je službeno posetio Tibet bio je Đang Cemin 1990.
Mnogi prognani Tibetanci optužuju Peking za versku represiju i ugrožavanje njihove kulture.
Bilo je mnogih protesta, pa čak i samospaljivanja, što je temu Tibeta učinilo veoma osetljivom za Peking.
- Kako Kina namerno raseljava Ujgure
- Zatočene Ujgurke tvrde da ih sistematski siluju u kineskim logorima
Tibet: od Britanskog carstva do kineske provincije
Tibet se nalazi na visokoj visoravni na Himalajima.
Njegovi stanovnici ispovedaju budizam, imaju svoj jezik i prepoznatljivu kulturu.
Tibet je imao burnu istoriju, tokom koje je neka razdoblja proveo kao nezavisni entitet, dok su u nekim drugim periodima njime vladale moćne kineske i mongolske dinastije.
Pokušaji Kine da uspostavi kontrolu nad Tibetom imaju dugu istoriju.
U 17. i 18. veku dinastija Ćing je više puta dovodila trupe i svrgavala dalaj lame koje im nisu bile po volji.
U drugoj polovini 19. veka Tibet je bio nezvanično, ali zapravo pod protektoratom Britanskog carstva.
Interesovanje za Tibet pokazala je i Rusija, koja je tamo početkom 20. veka poslala emisare, koji su znali tibetanski jezik i običaje i ponudili lokalnim liderima pokroviteljstvo ruskog cara.
Ubrzo posle revolucije u Kini 1913. godine, Tibet je proglasio nezavisnost.
Bila je to teokratska država kojom je vladao duhovni vođa budista Dalaj Lama.
Godinu dana pošto je Mao Cedung došao na vlast, Kina je okupirala Tibet 1950. godine, a godinu dana kasnije proglasila je autonomnom regijom.
U Kini se ovaj događaj naziva „mirnom aneksijom“.
- Da li Kina zaista stvara super vojnike
- Kako Kina planira da manipuliše vremenskim prilikama
- Kina će dozvoliti porodicama da imaju troje dece
Četrnaesti Dalaj Lama je emigrirao i od tada živi u indijskom gradu Daramsala.
Pod njim deluje vlada Tibeta u egzilu, na čijem je čelu Lobsang Senge od 2011. godine.
Tibet deli granicu sa Indijom.
U junu 2020. godine, zbog spora oko granice, ovde se dogodio sukob između kineskih i indijskih vojnika, u kojem je ubijeno 20 Indijaca, iako nije bilo korišćenja vatrenog oružja.
Indijska vojska tvrdi da su ih Kinezi tukli palicama.
Neke oblasti postale su Tibetanska autonomna regija, a druge su uključene u susedne kineske provincije.
Mnoge aktivističke grupe optužuju Kinu za političku i versku represiju i kažu da ona i dalje krši ljudska prava.
Pogledajte video: 100 godina Komunističke partije Kine
Dalaj lama i oteti pančen lama
Zahvaljujući njegovim pozivima na isključivo mirne metode borbe, 14. Dalaj Lama stekao je veliko poštovanje u svetu.
Peking ga naziva „strastvenim separatistom“ i nema kontakt s njim.
Ako se neki strani političar sretne sa Dalaj Lamom, odmah sledi zvanični protest Pekinga, a poznati, bilo muzičari ili glumci, recimo, automatski postaje persone non grata u Kini.
Dalaj Lama sada ima 86 godina.
Druga osoba u hijerarhiji budizma je pančen lama, koji se, poput Dalaj Lame, smatra reinkarnacijom jednog od Buda.
Dalaj Lama igra odlučujuću ulogu u imenovanju pančen lame, koji zauzvrat ima veliki uticaj na odabir novog Dalaj Lame.
Tibetanac Gedun Čoekji Nijim sada ima 31 godinu, a 17. maja navršilo se tačno 25 godina otkako su on i njegova porodica nestali u Kini, tri dana pošto je proglašen za reinkarniranog pančen-lamu, drugu najvažniju figuru u tibetanskom budizmu.
Otkako je otet, nije bilo informacije iz nezavisnog izvora o njegovoj sudbini.
Peking samo navodi da je diplomirao, radi u profesiji i želi privatnost.
Kina je imenovala svog pančen lama kog Dalaj Lama ne priznaje.
Kritičari ne sumnjaju da kineski vladari neće propustiti priliku da intervenišu u izboru novog dalaj lame, što je, po njihovom mišljenju, posebno neprimereno jer su ateisti.
Od 2011. godine u Lasi deluje Institut za budizam, koji obučava i obrazuje novu generaciju monaha lojalnih Pekingu.
Njegov direktor je lokalni verski lider, a zamenik je službenik upućen iz Pekinga.
U razgovoru sa ruskim novinarom koji je posetio institut pre nekoliko godina, službenik je rekao da je na tu funkciju imenovan jer su tibetanski jezik i kultura njegova specijalnost, ali on nije budista, već član stranke.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
