Ponedeljak je popodne u centru Pekinga, i u gužvi grupa ljudi stoji u nizu, noseći signalne prsluke.
Polako i oprezno kreću se trotoarom, neki pogureni, neki glava oborenih ka tlu, dok ih znatiželjni posmatrači fotografišu.
Bio je to performans umetnika Denga Jufenga, koji je pokušao da pokaže koliko je teško izbeći CCTV kamere u glavnom gradu Kine.
Pošto vlasti zemalja i kompanije širom sveta sve više ulažu u sigurnosne mreže, očekuje se da će tokom 2021. biti postavljene dodatne stotine miliona nadzornih kamera – i većina njih naći će se u Kini, prema industrijskim analitičarima iz firme IHS Markit.
- Kina predlaže QR kodove za praćenje zdravlja putnika na svetskom nivou
- Sinofobija: Kako je korona virus pojačao rasizam protiv Kineza
- Zašto se u Kini ne koristi imejl kao u ostatku sveta
Do 2018. u Kini je već postojalo oko 200 miliona nadzornih kamera.
A očekuje se da će do 2021. taj broj doseći 560 miliona, prema Vol Strit Žurnalu, što je, otprilike, jedna kamera na 2,4 stanovnika.
Kina tvrdi da kamere sprečavaju kriminal.
A 2018. broj žrtava ubistava s umišljajem po glavi stanovnika u Kini bio je 10 puta niži nego u SAD, prema Kancelariji UN za pitanja droge i kriminala.
Ali sve veći broj kineskih državljana postavlja pitanje o privatnosti.
Takođe se pitaju šta bi se desilo kada bi bili ugroženi njihovi lični podaci.
„Regrutovani dobrovoljci“
Kinezi retko organizuju proteste protiv državnog nadzora.
Jer to nosi određene rizike.
Ali kreativci poput Denga iznalaze inovativne načine da javno govore o tom problemu.
Pre performansa, on je lenjirom premerio dužinu i širinu Avenije sreće.
Zatim je zabeležio modele 89 CCTV kamera duž nje i mapirao njihov raspored i domete.
I naposletku, preko interneta je regrutovao dobrovoljce.
Trebalo im je više od dva sata da prepešače 1,1 kilometar Avenije sreće.
Uspeli su da sklone svoja lica od kamera, ali Deng je rekao da bi bilo „gotovo nemoguće“ izbeći da ih kamera uopšte ne snime.
„Bilo je teže nego što sam očekivala“, izjavila je za BBC njuz Džojs Dži.
„Mislila sam da ima tek nekoliko kamera i da ću se lako pognuti i sakriti, ali to uopšte nije tako“.
Navodi da su kamere su bile svuda i nemoguće ih je izbeći.
- Virtuelne otmice: Kako su prevareni kineski studenti
- U Šenženu više ne smeju da jedu pse i mačke
- Kina: Influenserka „zapaljena tokom prenosa uživo“
Crno tržište
Ovo nije prvi put da je Deng pokušao da podigne nivo društvene svesti o privatnosti i digitalnom bezbednosnom nadzoru.
Pre dve godine, taj nekadašnji vajar je kupio lične podatke više od 300.000 žitelja iz raznih krajeva zemlje na onlajn crnom tržištu i javno ih prikazao u muzeju u Vuhanu.
Policija je zatvorila izložbu dva dana posle otvaranja.
Nakon što se ranije ove godine preselio u Peking, Deng je primetio da raste broj kamera ispred njegove zgrade i širom grada.
„[Te kamere predstavljaju] moć vlasti – i njen ‘upad’ u privatne živote građana“, tvrdio je.
„Većina ljudi je navikla na kamere po ulici.
„Ali ja nesvesvno i dalje obraćam pažnju na njih.
„Kada me posmatra veliki broj kamera, uvek pokušavam da ih izbegnem.
„To je podsvesna reakcija – nešto se buni u meni, čak i ako ne radim ništa loše.“
Deng je ulicu podelio na pet nivoa:
- Na prvom nivou nije bilo kamera
- Na trećem nivou kamere su bile na početku i na kraju
- Na petom nivou kamere su bile sa svih strana
„Među najtežim delovima bio je ulaz na parkiralište, koji se nalazio tik uz jednu veliku kompaniju, tako da je pet kamera pokrivalo istu tačku“, rekao je Deng.
„Takođe, veoma je teško boriti se sa rotirajućim kamerama.
„Stoga ponekad moram da ostanem na jednom mestu dva ili tri sata, kako bih zabeležio koliko se često rotiraju te kamere.“
- Kako je Vuhan postao najposećeniji grad u Kini
- Amerika ga je deportovala – da bi pomogao Kini da stigne u svemir
- Šta znamo o kineskoj vakcini protiv korone
Policijski automobili
Deng je osmislio niz „taktičkih koraka“ u okviru instrukcija koje je dao volonterima.
Kada je kamera postavljena s jedne strane, rečeno im je da koračaju bočno, poput rakova.
Kako bi izbegli visoko postavljene kamere, trebalo je da se drže zida i idu duž nižeg dela.
A tamo gde je koncentracija kamera velika, korišćena su dodatna pomagala – lišće, bilbordi, pa čak i privremeno parkirani policijski automobili.
Ali uprkos brižljivom planiranju, kada je, skupa sa volonterima, konačno stupio na Aveniju sreće da započne s eksperimentom, ostao je zatečen.
„Na pola puta smo primetili da je dodato još nekoliko kamera“, rekao je Deng.
„To me je zbunilo, pošto sam bio odsutan malo manje od dve nedelje.
„Ali uspeli smo da improvizujemo.
„I malo smo izmenili maršrutu.“
Kineski mediji tvrde da je većina CCTV kamera deo vladinog projekta Skaj net.
Prošle godine, Njujork tajms je izvestio da podaci programa koji prepoznaje lica kineskoj policiji omogućavaju da poveže lice s kamere sa velikim brojem profila, među kojima su:
- registarski brojevi vozila
- telefonski brojevi
- nalozi na društvenim mrežama
Protivnici toga tvrde da vlasti maksimalno koriste mrežu nadzornih kamera kako bi pratili disidente i zaustavljali proteste.
Godine 2018. kineska policija je u kontinentalnoj Kini putem sistema za prepoznavanje lica uhvatila više od 60 sumnjivaca na koncertima Džekija Džonga, pop pevača iz Hong Konga.
Ali ne kritikuju svi Kinezi državni nadzor.
Džojs Dži je rekla da neki njeni školski drugari nisu bili oduševljeni time što učestvuje u eksperimentu.
„Tvrdili su da je normalno da javnost ustupi neke slobode i prava državi, pošto su, na kraju krajeva, odgovorni za javnu bezbednost“, rekla je ona.
Jedna od učesnika u Dengovom projektu, Kaka – to joj nije pravo ime – pitala se šta je sa bezbednošću podataka.
Tridesetdvogodišnja Kaka, koja radi u reklamnoj industriji, rekla je da veruje da su informacije o njenom identitetu kompromitovane, što je dovelo do iznude i ucenjivanja.
Kaka je sa povela ćerku od pet i po godina, najmlađu učesnicu u projektu.
„Kada smo završili“, rekla je, „ćerka mi je s ponosom kazala: ‘Mama, konačno smo pobedili kamere'“.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
