Vrela je noć i hiljade navijača su se nagurale na fudbalski stadion Rondžijang za finale u Seoskoj super ligi u pokrajini Guejdžou.
Selo Dongmen igra protiv sela Dangsijang u završnici hiper divljeg, potpuno lokalnog turnira.
Ovaj mali, nedeljni seoski fudbalski festival postao je viralna senzacija u Kini, kad su se društvenim mrežama raširile slike navijača obučenih u tradicionalne narodne nošnje, kako lupaju u doboše i bodre igrače koji su u privatnom životu možda zemljoradnici, učenici ili prodavci.
Snimci su nadahnuli desetine hiljada ljudi iz čitave zemlje da sve iskuse iz prve ruke vikendima.
- Seoski fudbal na britanski način
- Put Roberta Firmina – od naslaga đubreta i udžerica do slavnog Liverpula
- Najstariji fudbalski klubovi u Srbiji – od ledine do trofeja
Gledanje utakmica u seoskoj ligi je besplatno, ali je popriličan napor dopešačiti do tamo, na tri sata vožnje u planinama od pokrajinske prestonice Guejanga.
Milioni Kineza su prevalili taj put u poslednjih 12 meseci, da bi upili atmosferu, usput povećali prihode turističkoj industriji za skoro 75 odsto, prema zvaničnim podacima državnih medija.
Dostupni smeštaj su samo mali hoteli koji su često dupke puni kad se igraju velike utakmice.
To je ultimativna priča o neočekivanom uspehu onih koji nikada nisu bili favoriti.
Ovo je oblast koja je bila jedna od poslednjih delova Kine koji su zvanično proglašeni lišenim „ekstremnog siromaštva“.
Pre pet godina je njen prosečni godišnji raspoloživi dohodak bio svega 1.350 dolara u ruralnim oblastima.
Sada je ova novoorganizovana liga – tek u drugoj godini – stekla toliku slavu da je preobratila čitavu okolinu.
Igrači još uvek ne mogu da veruju.
„Mi nismo profesionalni igrači. Mi samo volimo fudbal“, kaže Šeng Jeng.
„Čak i da nema Seoske super lige, mi bismo igrali svake nedelje. Bez fudbala, osećao bih se kao da je život izgubio svu čar.“
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Šen je 32-godišnji radnik na održavanju bolnice koji je upravo izašao iz noćne smene, ali tu, na terenu, on je jedan od najvećih napadačkih oružja sela Dongmen.
On kaže da su njegovi roditelji mrzeli što igra fudbal dok je bio dete, ali da su se sada potpuno preobratili.
„Nisu mi davali da igram. Bacali su moje patike. Ali sada su postavili štand na kapiji stadiona i prodaju sladoled“, smeje se on.
Šenovi roditelji nisu jedini vlasnici malih preduzeća koji su imali koristi od ekonomskog podstreka koji je ovaj turnir doneo čitavoj oblasti.
Nisu se svi najednom obogatili, ali ovaj sportski karneval definitivno je doneo prilike za zaradu onima koji vode male porodične hotele, restorane i ulične štandove.
Dong Jongheng, igrač čiji je selo Žongčeng bilo u finalu prošle godine, jedan je od onih koji su izvukli veliku korist od turnira mimo iskustva na terenu.
Bivši građevinski radnik pretvorio je pažnju koju mu je doneo fudbal u porodični poslovni uspeh.
Ovaj 35-godišnjak nekada je radio u skromnoj radnji njegove tetke spremajući pirinčane rolnice koje su slavna ulična grickalica u Rongđijangu.
Sada je otvorio vlastiti višespratni restoran.
Uz njega čak postoji radnja koja prodaje dresove njegovog fudbalskog kluba i druge suvenire.
„Mislim da ljudi vole autentičnost seoske lige“, kaže on za BBC.
„Zaista nije u pitanju sportsko umeće. Oni vole da gledaju spontanu predstavu, bilo da su to naši navijački narodni pevači ili naši igrači. Turisti vole prave i originalne stvari.“
Vlada kaže da je registrovano 4.000 novih preduzeća u regionu otkako je turnir započeo prošle godine i stvorio hiljade novih radnih mesta u siromašnoj zemljoradničkoj zajednici.
To što se neki navijači oblače u tradicionalne narodne nošnje da bi navijali za svoj seoski tim definitivno je dalo ovom turniru jedinstven šmek.
U satima pred finale, srebrni ukras koji pokriva glavu Pan Vendže zvecka dok ona govori oduševljeno, spremajući se da navija za selo Dongmen.
„Dok gledamo utakmicu, jako je uzbudljivo. Stvarno smo nervozni, osećate kako vam lupa srce. A kad pobedimo, jako smo srećni. Pevamo i plešemo.“
Ali na Dongmenovom putu stoji mlađi, brži seoski tim Dengsijang.
Njihova napadačka zvezda Lu Džinfu, sin sezonskih radnika, upravo je završio srednju školu.
Uz stidljivi osmeh, on prihvata pažnju lokalne dece koja žele da naprave selfije sa njim.
„Kad sam počinjao da igram, nisam očekivao da će biti ovako. Nisam očekivao da ćemo imati ovako fantastičnu fudbalsku atmosferu“, kaže on.
Sudbonosne večeri, njegov tim je zaista suviše dobar za Dongmen.
Lu daje dva gola, a nakon što sudija svira kraj utakmice, pobednički tim se prska među sobom sokom slaveći.
- Kina zabranila tetoviranim fudbalerima da igraju za reprezentaciju
- Detroit siti – priča o fudbalskom klubu čiji navijači mrze da mrze
Ali ni gubitnici ne idu kući praznih ruku.
„Osvojili smo dve svinje. Ni to nije loše“, kaže Šeng Jeng sa nestašnim osmehom na licu.
Na njihovoj žurci nakon svega nikad ne biste rekli da su osvojili drugo mesto.
Mnogo se jede i pije tokom banketa na otvorenom u glavnoj ulici sela Dongmen.
Komšinice, koje zovu „tetkama“, ih grle i obasipaju poljupcima.
Bilo da pobede, igraju nerešeno ili izgube, njih će i dalje doživljavati kao heroje.
A, na kraju, krajeva, tu je uvek naredna godina.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru, Instagramu, Jutjubui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
