Predsednik Kirgistana Soronbaj Ženbekov podneo je ostavku, koju je od njega tražio novi premijer Sadir Žaparov, a posle burnih desetak dana u toj bivšoj sovjetskoj republici posle paramentarnih izbora i protesta opozicionih pristalica.
U Kirgistanu su prošle nedelje održani parlamentarni izbori, a samo četiri stranke prešle su cenzus od sedam odsto za ulazak u parlament, od kojih su tri blisko povezane sa predsednikom Soronbajom Ženbekovim.
Opozicione pristalice nezadovoljne rezultatima izbora potom su izašle na ulice, upale u zgradu vlade i parlamenta, a iz zatvora su oslobođeni razni politički zatvorenici, među kojima i Žaparov. Centralna izborna komisija Kirgistana zatim je poništila rezultate izbora.
- Kirgistan: Uvedeno vanredno stanje u glavnom gradu – haos na političkoj sceni
- Zašto zakon nije rešio problem porodičnog nasilja u Kirgistanu
„Dragi moji sunarodnici. Za mene su mir, integritet zemlje, jedinstvo našeg naroda i spokoj u društvu iznad svega. Ništa mi nije draže od života svakog mog sunarodnika“, napisao je 61-godišnji Ženbekov u ostavci.
Dodao je da ne želi da vlast po svaku cenu.
„Ne želim da ostanem upisan u istoriji Kirgistana kao predsednik koji puca na svoje građane i čije su ruke umrljane njihovom krvlju. Zbog toga sam odlučio da podnesem ostavku“, napisao je Ženbekov, koji je bio na mestu predsednika od 2017. godine.
Prethodno je, od 2016. do 2017. godine, bio premijer Kirgistana.
Vršilac dužnosti predsednika, prema ustavu Kirgistana, postaje predsednik parlamenta. On bi, prema Ustavu, trebalo da raspiše ponovljene izbore.
Podnošenju ostavke Ženbekova prethodila je izuzetno nestabilna politička situacija uz mnoštvo opozicionih grupa koje su pretendovale na vlast i mnogobrojne proteste u glavnom gradu Biškeku.
Ženbekov je stoga uveo vanredno stanje u glavnom gradu i naredio vojsci da izađe na ulice i kontroliše javni red i mir.
Dan pre nego što je podneo ostavku, predsednik Ženbekov je imenovao Žaparova za šefa vlade.
Žaparov je odmah zatražio ostavku predsednika, ali je Ženbekov to odbio.
Ženbekov je ranije u intervjuu za BBC rekao da je spreman da ode sa dužnosti ako se pojave jake ličnosti koje imaju legitimitet.
„Ostavka predsednika je zahtev naroda. Danas idem kod predsednika i rešićemo ovo pitanje“, rekao je Žaparov novinarima u sredu.
Ko je Sadir Žaparov?
Žaparov ima 51 godinu, dva puta je kao pripadnik nacionalističke partije Ata Jurt biran u parlament Kirgistana.
U avgustu 2017. godine sud u Biškeku osudio ga je na 11,5 godina zatvora, proglašavajući ga krivim u slučaju uzimanja talaca.
Slučaj je pokrenut nakon što je šef regiona Emilbek Kaptagaev uzet kao talac tokom protesta 2013. godine na kojem je tražena nacionalizacija rudnika zlata Kumtor u gradu Karakol.
U noći 6. oktobra, kada je u Biškeku došlo do nereda i zaposedanja državnih zgrada, opozicione pristalice oslobodile su Žaparova iz zatvora.
Ovo je treća revolucija u Kirgistanu od 2005. godine.
„Revolucija lala“ 2005. godine i „Aprilska revolucija“ 2010. godine kojom su svrgnuti predsednici bili su praćene pljačkom, nasilnim preuzimanjem privatnih kompanija i, 2010. godine, etničkim sukobima.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.