Dva dana pošto je Centralna izborna komisija Kirgistana poništila rezultate parlamentarnih izbora posle nasilnih demonstracija nezadovoljnih pristalica opozicije u glavnom gradu Biškeku, predsednik zemlje Soronbaja Ženbekov proglasio je vanredno stanje u prestonici i naredio je vojsci da uvede red.
Predsednik je imenovao vojnog komandanta za glavni grad, uveo policijski čas, zabranio mitinge i druge masovne događaje i uspostavio kontrolu nad medijima.
U međuvremenu, u Biškeku su počeli sukobi između pristalica različitih političkih snaga.
Posle masovnih protesta, upada u vladine zgrade, ostavki mnogih funkcionera, nejasno je ko sada kontroliše situaciju u zemlji.
U Kirgistanu su u nedelju održani parlamentarni izbori, a samo četiri stranke prešle su cenzus od sedam odsto za ulazak u parlament, od kojih su tri blisko povezane sa predsednikom Soronbajom Ženbekovim.
Opozicione pristalice izašle su na ulice, upale u zgradu vlade i parlamenta, a iz zatvora su oslobođeni razni politički zatvorenici.
- Zašto zakon nije rešio problem porodičnog nasilja u Kirgistanu
- Od Miloševića do Lukašenka: U kojoj meri protesti u Belorusiji podsećaju na druge
- Peti oktobar 2000. godine: Šta se dešavalo van Beograda
Centralna izborna komisija potom je poništila rezultate izbora, ali se još ne zna kada će oni biti ponovljeni.
Predsednik Ženbekov je optužio političke protivnike da na silu žele da preuzmu vlast.
U nedeljnim sukobima demonstranata i policije bilo je više od 100 povređenih, mahom pripadnika bezbednosnih snaga, a jedan čovek je stradao, saopštilo je ranije Ministarstvo zdravlja Kirgistana.
Odluka Centralne izborne komisije o poništavanju rezultata izbora usledila je pošto je predsednik Ženbekov optužio političke protivnike da na silu žele da preuzmu vlast.
Za sada se ne zna kada će izbori biti ponovljeni.
Ženbekov je ranije za BBC rekao da je spreman da „prepusti odgovornost snažnim vođama“, ali nije želeo da otkrije na koga misli.
On je smenio premijera Kubatbeka Boronova, a potom je potpisao ukaz kojim se u Biškeku proglašava vanredno stanje do 21. oktobra.
Na veb stranici predsednika države se navodi da je ova odluka doneta „u vezi sa trenutnom situacijom, povezanom sa nasiljem i pretnjom po život i zdravlje ljudi, koja je nastala kao rezultat nereda“.
Ženbekov pojašnjava da se vanredno stanje uvodi „isključivo u interesu zaštite života i zdravlja građana, njihove bezbednosti, kao i radi što skorije stabilizacije društveno-političke situacije i uspostavljanja javnog reda i mira na teritoriji Biškeka“.
Prema ukazu, trupe i vojna oprema i kontrolni punktovi trebalo bi da budu raspoređeni u Biškeku.
Nije poznato da li se sprovodi ovaj ukaz Ženbekova i da li se izvršavaju vojna naređenja predsednika zemlje.
Dopisnik ruskog TASS-a javlja da je u južnim i zapadnim delovima Biškeka video kolone vojnih kamiona sa vojnicima.
Kako su izbili protesti?
Posle saopštavanja rezultata izbora, u centru Biškeka okupilo se na hiljade nezadovoljnih ljudi.
Oni su provalili u zgradu vlade i parlamenta posle sukoba sa policijom, koja je koristila vodene topove i suzavce.
Na video snimku se videlo kako bacaju papire sa prozora iz kabineta predsednika Soronbaja Ženbekova.
U ponedeljak je policija upotrebila šok bombe da rastera hiljade demonstranata sa glavnog trga.
Ali demonstranti su se vratili i upali u zgradu vlade i parlamenta, poznatu i kao Bela kuća.
Na video snimcima koji su deljeni na društvenim mrežama vidi se kako opozicioni demonstranti ulaze u kompleks, neki se penju na ogradu, a drugi otvaraju glavnu kapiju.
Posle su zaposeli zgrade predsedničke administracije, parlamenta, Državnog odbora za nacionalnu bezbednost i državne televizije, a uleteli su i u zatvore oslobađajući političke zatvorenike.
Među njima i bivšeg predsednika Kirgistana Almazbeka Atambajeva, koji je bio u pritvoru u Državnoj službi nacionalne bezbednosti čekajući suđenje za krivična dela korupcije, javila je lokalna novinska agencija AKI pres.
Predsednik Kirgistana je optužen da je učestvovao u nameštanju rezultata parlamentarnih izbora i za kupovinu glasova i zastrašivanje birača.
Dve vodeće stranke, koje su dobile po četvrtinu glasova, bile su Birimdik i Mekenim Kirgistan.
Mlađi brat predsednika Ženbekova, Asilbek Ženbekov, član je Birimdika.
Veruje se da je Mekenim iz Kirgistana usko povezan sa moćnom porodicom Matraimov.
Glava porodice Raimbek Matraimov, bio je razlog za proteste protiv korupcije prošle godine i veruje se da je pomogao u finansiranju uspešne predsedničke kampanje Ženbekova 2017. godine.
Vođe 12 opozicionih partija zajednički su saopštili da neće priznati rezultate glasanja, a potom je Centralna izuborna komisija poništila rezultate glasanja za parlament.
- Gde su i šta rade lideri DOS-a
- Peti oktobar 2000. godine: Šta se dešavalo van Beograda
- Dan kada je opozicija pobedila Slobodana Miloševića
Analiza Abdudžalila Abdurasulova
Izveštač iz Centralne Azije, BBC Njuz
Bezvlašće preti da destabilizuje Kirgistan, koji ima velikih problema da pronađe legitiman način za smenu vlasti posle nasilnog ustanka zbog osporavanih, a potom i poništenih rezultata izbora.
Euforija nastala nakon što su opozicione grupe, koje su optužile vlast za nameštanje izbora, zauzele zgradu parlamenta brzo se pretvorila u neizvesnost i nesigurnost.
I dok se čini da je vlada demoralisana skorašnjim događajima, zemljom vlada zakon rulje.
Ljudi upadaju u vladine prostorije i proglašavaju svoje lidere predsednicima, gradonačelnicima ili ministrima.
Međutim, ova jednostrana „naimenovanja“ vrlo brzo može da poništi neka druga, veća rulja.
Upravo to se desilo lideru partije Bir Bol Almambetu Šikmamatovu, On se proglasio novim vrhovnim tužiocem samo da bi se odrekao položaja u korist predstavnika druge partije, koji je banuo u njegovu kancelariju sa nekoliko stotina ljudi.
Gradonačelnici se „svrgavaju“, vladini predstavnici se prisiljavaju da daju ostavke.
Oformljeno je nekoliko različitih koordinacionih odbora da bi se uveo red na ulicama i kako bi došlo do smene vlasti.
Svaki od njih tvrdi da predstavlja vlast u periodu tranzicije.
Međutim, ova jednostrana „naimenovanja“ vrlo brzo može da poništi neka druga, veća rulja.
Upravo to se desilo lideru partije Bir Bol Almambetu Šikmamatovu, koji je sebe proglasio novim vrhovnim tužiocem samo da bi se odrekao položaja u korist predstavnika druge partije, koji je banuo u njegovu kancelariju sa nekoliko stotina ljudi.
Neke grupe su iskoristile ovo bezvlašće da oslobode političke zatvorenike sa kontroverznom prošlošću, među njima bivšeg predsednika Almazbeka Atambajeva, koji je zatvoren zbog korpucije, i Sadira Žaparova, bivšeg poslanika iz nacionalističke partije Ata Jurt, koji je osuđen na 20 godina zatvora zbog uzimanja taoca.
Melis Mirzakmatov, ozloglašeni bivši gradonačelnik Oša, drugog najvećeg grada u Kirgistanu, takođe se vratio iz samoizgnanstva i počeo da okuplja pristalice.
Mirzakmatov je poznat po nacionalističkoj retorici u oblasti u kojoj su 2010. godine, dok je bio gradonačelnik, izbili etnički sukobi.
Sve ovo neizbežno dovodi do borbe za prevlast, jer svaka od tih ličnosti i grupa želi da nametne sopstvene interese.
Odsustvo legitimiteta
U žiži glavne bitke našao se položaj premijera.
U utorak se grupa od 35 poslanika okupila u jednom hotelu iza zatvorenih vrata i saopštila da je novi premijer Žaparov koji je dan ranije oslobođen iz zatvora.
Sledećeg dana, druga grupa je objavila da će njegovo mesto zauzeti Tilek Toktogazijev, iz rivalske stranke.
Ovim tempom, duhovito primećuju neki posmatrači, Kirgistan će novog premijera dobijati svaki dan.
Svi ovi novi odbori i naimenovanja imaju malo ili nimalo legitimiteta.
Prema Ustavu, kandidata za premijera mora da predloži većinska stranka ili koalicija, a potom parlament da glasa da odobri njegovu kandidaturu.
I mora da bude prisutan najmanje 61 poslanik od njih ukupno 120.
Zasedanje takođe mora da bude otvoreno za medije i podložno kritici javnosti.
Nije ispoštovana nijedna od ovih procedura.
Jedino legitimno telo jeste parlament, kaže Sanija Toktogazijeva, pravnica i stručnjakinja za ustavno pravo.
„Jedini izlaz iz ovoga je održati vanredno zasedanje parlamenta na kom će biti izabran novi kabinet“, kaže Toktogazijeva.
Potom, dodaje ona, parlament mora da smeni predsednika ukoliko odbije da preda vlast dobrovoljno.
Predsednik parlamenta postaje vršilac dužnosti predsednika i on raspisuje ponovljene izbore.
Mnogi u Kirgistanu optužuju predsednika Ženbekova da je dozvolio sistematsku kupovinu glasova i druge rasprostranjene neregularnosti tokom parlamentarnih izbora da bi osigurao da samo njemu lojalne stranke osvoje poslanička mesta u parlamentu.
I nakon nasilnog suzbijanja protesta, opozicione stranke traže odlazak Ženbekova.
Međutim, kirgistanski ambasador u Velikoj Britaniji Edil Baisalov kaže da i predsednik i parlament moraju da utiču na to da se prevaziđe aktuelna kriza.
„Ne smemo tek tako da ga otpišemo – on je i dalje šef države. On je spreman da garantuje kontinuitet i legalnost, kao što je izjavio za BBC na kirgiskom“.
„Oni koji traže njegov opoziv ne shvataju do čega sve to može da dovede. Može da dovede do razbojništva, pojavljivanja lokalnih kraljeva, formiranje odbora koji žele da preuzmu vlast.“
Možda će vas zanimati: Peti oktobar u Srbiji i šta se sve dogodilo?
„Viđilante“: Grupe isterivača pravde
Ovo je treći ustanak u Kirgistanu od 2005. godine.
„Revolucija lala“ 2005. godine i „Aprilska revolucija“ 2010. godine kojom su svrgnuti aktuelni predsednici bili su praćene pljačkom, nasilnim preuzimanjem privatnih kompanija i, 2010. godine, etničkim sukobima.
Ovaj put, posle onoga što se naširoko sada naziva „Oktobarskom revolucijom“, mnogi strahuju da bi takvi nemiri i nasilje mogli da se ponove. Zemlja se već suočava sa sve većom nestabilnošću i u glavnom gradu i u regionima.
Ljudi povezani sa kriminalnim grupama napali su i zauzeli nekoliko rudnika zlata i uglja u Isik Kulu, Narinu i drugim oblastima.
Bilo je slučajeva da su palili opremu i fizički napali radnike.
Stanovnici i aktivisti glavnog grada Biškeka oformili su dobrovoljačke grupe kako bi zaštitili glavne trgovačke i poslovne centre u gradu.
„U sredu uveče okupila se velika grupa ljudi“, rekao je Talaj Nasirdinov, član partije Reforma.
„Išli su ulicama i bacali kamenje. Pratili smo ih kako bismo bili sigurni da se ništa neće desiti. Mislim da su bili provokatori koji su želeli da pljačkaju radnje i tako diskredituju nas – demonstrante koji se bore za poštene i slobodne izbore.“
Grupe takozvanih isterivača pravde okupile su se i ispred zgrade premijerovog kabineta. One su sprečile Žaparovljeve pristalice da zauzmu zgradu.
Tenzije su i dalje veoma visoke dok mnogo suprotstavljenih političkih grupa pokušava da nametne svoje ciljeve.
„Vlada veliki haos“, kaže Nasirdinov.
„Ukoliko se sve nastavi kao do sada, nikada nećemo postići konsenzus. Umesto jedne nemani – predsednika Ženbekova – sada imamo još najmanje tri ili četiri i to bi moglo da nas razdvoji na putu do postizanja različitih interesa.
„A najviše se plašim najgoreg mogućeg scenarija – građanskog rata. Plašim se da bismo mogli da izgubimo našu zemlju.“
Možda će vas zanimati – sve o protestima u Belorusiji:
- Protesti u Belorusiji – suzavac, šok bombe, hapšenja i povici „fašisti, fašisti“
- „Pakao na Zemlji“ – pritvor u Belorusiji
- EU ne priznaje Lukašenka za predsednika Belorusije
- Ko je Aleksandar Lukašenko – „poslednji diktator u Evropi“
- Lukašenko tvrdi – Zapad ima dvostruke aršine, više od 250 uhapšenih na protestima u Belorusiji
- Tihanovskaja za BBC: Ako protesti utihnu, postaćemo „robovi“
- Previranja u Belorusiji: Kolesnikovoj pretili da će je deportovati „živu ili u komadima“
- „Zašto ćutite“: Slavne književnice iz Belorusije i Rusije protiv Lukašenka i Putina
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
