Klimatske promene i Balkan: Jadran proključao na julskom suncu

Dugotrajni toplotni talas na Balkanu oborio je mnoge temperaturne rekorde, a moguće je da je najnoviji oboren u – moru.

Da je Jadran sve topliji potvrđuje i merenje od 16. jula, kada je u Dubrovniku, gradu na jugu hrvatskog primorja, izmerena temperatura mora od 30 stepeni, rekli su za BBC na srpskom u Državnom hidrometeorološkom zavodu Hrvatske.

Rekord za ovaj grad jeste oboren, ali ne i za čitavu Hrvatsku, jer je prošle godine u moru na severu, u mestu Crikvenici, 18. jula, izmereno isto toliko stepeni Celzijusa.

„Poslednjih godina temperature površinskog dela mora su povišene, zato što je mirno vreme, nema mnogo vetra i mešanja.

„Imali smo tako visoke temperature i prošle godine, ali se poslednjih nekoliko dana malo razduvalo, pa više nije tako toplo“, objašnjava za BBC na srpskom Rade Garić, naučnik i istraživač Instituta za more i priobalje Sveučilišta u Dubrovniku.

• Rekordno topla godina menja okeane
• Da li kupači u Jadranskom moru treba da strahuju od napada ajkula

U Državnom hidrometeorološkom zavodu Hrvatske za BBC navode da je temperatura mora od 30 stepeni Celzijusa izmerenih u Dubrovniku apsolutni rekord za ovaj grad, ali da bi bio upisan u njihovu bazu podataka mora proći nekoliko stepena provere.

„Moguće su razlike u vrednostima zbog određenih uticaja, poput kupača pored bove gde se meri temperatura, čamaca ili brodova“, kažu u DHZH.

Polovinom jula države Zapadnog Balkana zahvatio je toplotni talas sa ekstremnim temperaturama vazduha iznad 40 stepeni Celzijusa.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Toplo i u dubini

Veći problem od toplote površinskog dela mora, navodi Garić, jeste to što se poslednjih 30 godina Jadran zagrejao za čitav stepen na dubini od 200 do 800 metara.

„Na tim dubinama se ne vide sezonske razlike već su to prosečne godišnje temperature, nema nekih varijacija.

„Od 2011. počelo je brže zagrevanje mora, što utiče na biljni i životinjski svet“, kaže stručnjak sa Instituta u Dubrovniku.

Jadran je tako, poslednje tri decenije, objašnjava Garić, bogatiji za više od 20 novih životinjskih vrsta, najviše meduza.

Pronašli su četiri istorijski potpuno nove vrste meduza, koje ranije niko nije video.

„Jadran je sve slaniji i topliji.

„Nekada je bio slađi od Sredozemnog mora, jer je bilo dosta rečnih pritoka, kojih je sada sve manje“, kaže Garić i dodaje da je to takođe jedan od razloga što je sve više stranih i tropskih životinjskih vrsta.

I dok ribama, za sad, ne smetaju visoke temperature mora, jer mogu da pobegnu u dubinu, korali i morski sunđeri su najugroženiji.

„Jadranski koral je ugrožen jer ne može nigde da pobegne, a more je sve toplije“, dodaje dubrovački naučnik.

• Unesko: Veliki koralni greben je ugrožen

Zagrejan je Jadran i u Crnoj Gori.

Na sajtu Sea Temperature navodi se da je temperatura mora u julu išla iznad 27 stepeni Celzujusa.

Stručnjaci inaglašavaju da je idealna temperatura za kupanje na otvorenom od 22 do 25 stepeni, dok se sve iznad toga smatra izuzetno toplom vodom, koja je karakteristična za Karibe.

Sluz u Sloveniji

Sluz koja je prekrila primorske gradove u Sloveniji odvratila je mnoge kupače da se tu rashlade, kažu pojedini meštani Portoroža.

„Pojava sluzi ne bi trebalo da ima veze sa morem koje je sve toplije.

„To postoji već stotinama godina unazad i ima veze sa kombinacijom pritoka slatke vode, rečnim ili saharskim peskom“, kaže Borut Mavrić, direktor Nacionalnog instituta za biologiju u Piranu za BBC na srpskom.

Kaže i da je u Sloveniji Jadransko more sve toplije, a da su ribe ograničene temperaturom gde mogu da idu i da se razmnožavaju.

„Ribe sa juga Jadrana koje nikada nisu bile na severnom delu sada sve više dolaze.

„Promena temperatura mora najviše se primećuje po ribama, jer se pomeraju ka severnim delovima koji su sve topliji“, naglašava Mavrić.

Temperature Jadrana u Sloveniji jesu vanredne, ali nisu i rekordne, dodaje on.

„Na površinskom delu negde su zabeležene temperature i više od 30, dok su na dnu već prešle 20 stepeni Celzijusa“, kaže direktor Instituta u Piranu i objašnjava da je more u Sloveniji pliće pa se brže zagreje, ali i ohladi.

Na oko neprijatna pojava, sluz Jadrana, nestaće prirodnim putem.

„U nekom momentu pašće na dno, životinje će je pojesti, bakterije razgraditi ostatke“, kaže Mavrić.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]