Lideri zemalja koje su pogođene poplavama i klimatskim promenama zatražile su na samitu COP27 hitnu finansijsku pomoć od bogatih država.
„Nećemo odustati… nedostatak alternative nas gura u vodeni grob“, rekao je Filip Dejvi, premijer Bahama.
Lideri 120 zemalja sastali su se u egipatskom gradu Šarm El Šeik kako bi razgovarali o daljim koracima borbe protiv klimatskih promena.
Najpogođenije zemlje klimatskim promenama traže poseban fond kako bi mogle da se izbore za posledicama.
„Nisam ovde da tražim od vas da volite stanovnike moje zemlje kao što ih ja volim.
„Želim da pitam da li je vredno da milioni klimatskih izbeglica postanu desetine miliona, što će izvršiti politički i ekonomski pritisak na svet“, rekao je on.
Kao niska zemlja, Bahami su posebno pogođeni povećanjem nivoa mora i udarima vetrova.
Premijer ove zemlje je poručio da se uozbilje i da je borba protiv klimatskih promena u interesu svakoga.
Lideri Namibije, Gane, Pakistana i ostrvskih zemalja govorili su o posledicama klimatskih promena u njihovim zemljama i stale iza predloga o osnivanju fonda pomoći za najugroženije zemlje.
- Klimatski samit: Hoće li bogate zemlje nadoknaditi štetu siromašnim
- Posledice klimatskih promena ne možemo da popravimo – izveštaj UN
- Klimatske promene: Pretnja od izumiranja čovečanstva se ne shvata ozbiljno, kažu naučnici
- Nevidljivi uticaj klimatskih promena u Srbiji – u fotografijama
Rat u Ukrajini je razlog da se brzo reaguje na klimatske promene, rekao je Ruši Sunak, britanski premijer, na samitu Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP27).
„Klimatske promene i energentska sigurnost idu ruku pod ruku“, rekao je britanski premijer u prvom međunarodnom obraćanju otkako je preuzeo ovu funkciju.
Ključne teme samita su kompenzacija i podrška najugroženijim zemljama.
„Putinov odvratni rat u Ukrajini i rastuće cene energije širom sveta nisu razlog za usporavanje borbe protiv klimatskih promena – to su razlozi da se deluje brže“, rekao je Sunak.
„Našoj deci možemo zaveštati zeleniju planetu i prosperitetniju budućnost […] Zaista ima mesta za nadu“, dodao je on.
Tokom govora, lideri su tražili od bogatijih država da ostanu na liniji zaustavljanja daljih klimatskih promena, uprkos ratu u Ukrajini i globalnim finansijskim problemima.
Države na prvoj liniji udara klimatskih promena za neke od najvećih problema istakle su visoke temperature, suše i poplave koje utiču na ljude i okolinu.
„Mi smo na autoputu za klimatski pakao, a noga nam je na papučici za gas“, rekao je na samitu Antonio Gutereš, generalni sekretar UN.
Njegovo oštro upozorenje ponovio je bivši američki potpredsednik i ekolog Al Gor koji je rekao da države moraju da „prestanu da smiruju kulturu smrti“ fosilnih goriva.
U energetičnom nastupu, Emanuel Makron, predsednik Francuske, tražio je od lidera da donesu klimatsku pravdu.
Boris Džonson, bivši britanski premijer, takođe je u Egiptu i rekao je da zemlje ne smeju da budu „slabe i mlitave“ kada je u pitanju borba protiv klimatskih promena.
Olaf Šolc, kancelar Nemačke, rekao je da prelazak na obnovljive izvore energije jeste „imperativ politike bezbednosti“, a Đorđa Meloni, nova italijanska premijerka, izjavila je da je njena država „privržena“ postizanju ciljeva u borbi priotiv klimatskih promena.
Mia Motli, premijerka Barbadosa, govorila je o „užasu i pustošenju na Zemlji“ prošle godine.
„Bilo da su to apokaliptične poplave u Pakistanu, toplotni talasi od Evrope do Kine, ili zaista poslednjih dana u mom regionu, razaranja koju je u Belizeu izazvala tropska oluja Liza, ili bujične poplave pre nekoliko dana u Svetoj Luciji. Nema potrebe da to ponavljamo“, rekla je ona.
Činjenica da se samit održava u Africi, kontinentu koja je najviše pogođena klimatskim promenama, nekoliko puta je ponovljena.
„Sva dalja odlaganja učiniće nas zauzetim posmatračima jer klimatske promene uništavaju živote i stvari potrebne za život“, rekao je Vilijam Ruto, predsednik Kenije.
Oko 700 miliona ljudi u Africi biće preseljeno zbog nedostatka vode za piće do 2030. godine, dodao je on.
UN je otvorio COP27 u nedelju, 6. novembra, upozorenjem da nam planeta „šalje signal za opasnost“.
U poslednjih osam godina izmerene su najviše temperature u istoriji, navodi se u izveštaju Svetske meteorološke organizacije pri UN.
Na prošlogodišnjem samitu u Glazgovu dogovorene su sledeći koraci:
- smanjenje upotrebe uglja – jednog od najvećih zagađivača su fosilna goriva
- zaustavljanje seče šuma do 2030. godine
- smanjenje emisije metana za 30 odsto do 2030. godine
- predlog novog plana u UN o akciji protiv klimatskih promena
Zemlje u razvoju zahtevaju da se ispoštuju prethodne obaveze u pogledu finansiranja.
Kako se svet zagrevao od 1880. godine
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
