Dve ključne reči na ovogodišnjoj klimatskoj konferenciji u Egiptu najverovatnije će biti „gubitak i šteta“. Ali šta one tačno znače i zašto izazivaju veliku raspravu?
Klimatski pregovori su se do sada uglavnom usredsređivali na pitanje kako smanjiti gasove efekta staklene bašte i kako izaći na kraj sa posledicama klimatskih promena.
Na ovogodišnjoj konferenciji moglo bi da dominira i treće pitanje – da li visoko industrijalizovane zemlje, koje su najviše izazvale ovaj problem, treba da plate zemljama koje najdirektnije osećaju njegove posledice.
Katastrofe kao što su poplave, suše, uragani, klizišta i šumski požari postaju sve češće i jače kao posledice klimatskih promena, a zemlje najviše pogođene godinama traže finansijsku pomoć da bi izašli na kraj sa njima.
Na to se misli kad se kaže „gubitak i šteta“.
Ovaj izraz pokriva i ekonomske gubitke – gubitke domova, farmi, kompanija – ali i neekonomske gubitke, kao što su smrt ljudi, gubitak kulturnih spomenika i gubitak biodiverziteta.
Novac koji te zemlje zahtevaju nije uračunat u 100 milijardi dolara godišnje za klimatsko finansiranje koje su bogatije zemlje pristale da isplate siromašnijim zemljama da bi im pomogle da:
- smanje gasove efekata staklene bašte – poznato kao „ublažavanje“ na klimatskim pregovorima
- preduzmu korake kako bi se izašlo na kraj sa posledicama klimatskih promena – poznato kao „adaptacija“
„Ljudi pate od gubitka i štete koje su izazvale super-oluje, razorne poplave i otapanje glečera, sa ljudima u zemljama u razvoju koji imaju malo pristupa pravovremenoj podršci za ponovno građenje i oporavak pre nego što udari sledeća katastrofa“, kaže Hardžit Sing, šef globalne političke strategije u nevladinoj organizaciji Međunarodna mreža za klimatsku akciju.
„To su zajednice koje su najmanje izazvale krizu a sada su se našle na prvoj liniji fronta njenih najgorih posledica.“
- Posledice klimatskih promena ne možemo da popravimo – izveštaj UN
- Klimatske promene: Pretnja od izumiranja čovečanstva se ne shvata ozbiljno, kažu naučnici
- Do 2050. godine bez glečera u Africi, ali i na Durmitoru, upozorava UN
- Nevidljivi uticaj klimatskih promena u Srbiji – u fotografijama
Koliki je račun za gubitak i štetu?
Novi izveštaj Kolaboracije za gubitak i štetu, grupe od više od 100 istraživača i donosioca odluka iz čitavog sveta, kaže da su 55 ekonomija najugroženijih od klime bile pogođene privrednim gubicima izazvanim klimom u vrednosti od više od pola biliona dolara između 2000 i 2020. godine.
A to bi moglo da se poveća za još pola biliona u sledećoj deceniji.
„Svaki delić stepena daljeg zagrevanja znači više klimatskih posledica, sa gubicima od klimatskih promena u zemljama u razvoju koji se procenjuju na između 290 milijardi i 580 milijardi dolara pre 2030. godine“, kažu autori.
Svet je već doživeo prosečni rast globalne temperature od 1,1 stepen Celzijusa u odnosu na pred-industrijski period.
Siromašnije i manje industrijalizovane zemlje kažu da posledice ekstremnih vremenskih uslova koje su nastale otežavaju bilo kakav napredak koji mogu da postignu u ekonomskom smislu.
Neke kažu da postaju opterećene dugovima, jer moraju da pozajmljuju novac kako bi ponovo izgradile ono što je izgubljeno i oštećeno.
- Upozorenje naučnika: Velike šanse da će globalno zagrevanje preći granicu od 1,5 stepeni
- Da li su rekordno visoke oktobarske temperature širom Evrope „pogled u klimatsku budućnost“
- „Pući će kao šoferšajbna“ – dramatične promene glečera na Antarktiku
- Da li klimatske promene smanjuju životinje
Koliko se dugo raspravlja o isplatama za gubitak i štetu?
Pre sedam godina, revolucionarni Pariski sporazum priznao je važnost „sprečavanja, minimizovanja i rešavanja gubitka i štete povezanih sa neželjenim dejstvima klimatskih promena“.
Ali nikada nije odlučeno kako to da se uradi.
„Gubitak i šteta su mnogo godina ostali prilično toksična tema i imali smo veoma, veoma uzavrele rasprave između razvijenih i zemalja u razvoju“, kaže Johan Flasbart, državni sekretar u nemačkom ministarstvu za ekonomsku saradnju i razvoj.
„Vladala je zabrinutost u razvijenim zemljama da bi to mogla da postane pravna obaveza za velike emitere. To je oduvek bila crvena linija za većinu razvijenih zemalja.“
Iz tog razloga, mnoge siromašnije zemlje više ne koriste reč „odšteta“, već traže „finansijsku podršku“.
„Zahtevamo redovno, predvidljivo i održivo finansiranje kako bismo izašli na kraj sa krizom sa kojom se u poslednje vreme neka zemlja u razvoju suočava skoro svaki dan“, kaže Alfa Oumar Kaloga, glavni klimatski pregovarač Afričke grupe na klimatskim sastancima Ujedinjenih nacija.
„Ali to su kao pregovori bez zaključka, dok se suočavamo sa sve žešćim i sve češćim gubicima i štetom koje izaziva klima. To se doživljava kao pokušaj razvijenih zemalja da odlože stvari.“
Da li će se gubitak i šteta naći na dnevnom redu COP27?
Zemlje u razvoju žele da se o „sredstvima za gubitak i štetu“ raspravlja u Egiptu, ali se o dnevnom redu odlučuje tek na samom početku konferencije – i sve zemlje moraju da se slože oko njega.
„Pakistan, u ime svih zemalja u razvoju, podneo je predlog dnevnog reda i on mora da se odobri na početku COP27″, kaže Salimul Hak, direktor Međunarodnog centra za klimatske promene i razvoj u Bangladešu.
„Ako se bilo koja zemlja bude usprotivila ovoj stavci na dnevnom redu i zbog toga on ne bude bio usvojen, onda će to biti znak da je COP27 propala još pre nego što je zvanično i započela.“
- COP26: Klimatski sporazum iz Glazgova – i ‘istorijski napredak’ i ‘razočaranje’
- „Kraj korišćenja uglja je na vidiku“ – koje zemlje ne žele da potpišu sporazum
- Bogati su najveći krivci za klimatske promene, pokazuje istraživanje
Oko čega će biti najviše neslaganja u vezi sa gubitkom i štetom?
Moglo bi biti teško za zemlje da se dogovore oko toga koja organizacija će se baviti isplatama za gubitak i štetu.
Razvijene zemlje kažu da postoje mehanizmi i u okviru aparata koji je odredila Okvirna konvencija o klimatskim promenama UN-a (UNFCCC) i izvan njega, koji bi mogli da preuzmu odgovornost.
Zemlje u razvoju tvrde da nijedna postojeća agencija nije odgovarajuća.
„Gde su bila ta tela kada su, na primer, Pakistan poharale skorašnje poplave ili čak i Nigeriju, ili tokom skorašnjeg uragana Ijan koji je pogodio Karibe“, pita se Mikai Robertson, glavni pregovarač za finansije u vezi sa klimom Saveza malih ostrvskih država (Aosis), grupe od 39 malih ostrvskih država koja pregovara kao zajednički blok na klimatskim sastancima UN-a.
„Ona se ne bave gubitkom i štetom.“
I Aosis i Afrička grupa traže novu finansijsku ustanovu povezanu sa sistemom UNFCCC-a, ali odvojenu od postojećih klimatskih finansijskih agencija.
Ali Flasbart kaže da ova ideja samostalne ustanove možda neće dobiti podršku.
- Greta Tunberg oštro po moćnicima: COP26 je neuspeh – svet gori, a oni drže „bla, bla“ govore
- Bogate zemlje se „opiru“ plaćanju za štetu od klimatskih promena
Da li je bilo napretka pred COP27?
Tokom COP26 prošle godine, Škotska je obećala malo više od milion dolara finansija za gubitak i štetu.
Prošlog meseca, Danska je najavila da će izdvojiti 13 miliona dolara.
A prošle nedelje, Evropski parlament usvojio je rezoluciju koja poziva na naglasak za finansiranje zemalja u razvoju i prioritete grantova u odnosu na pozajmice da bi se „izbegli, minimizovali ili rešili“ gubitak i šteta.
Takođe, G7 i V20, grupa od 55 ugroženih zemalja, nedavno su pristali na pokretanje inicijative nazvane Globalni štit protiv klimatskih katastrofa.
To će obezbediti sredstva za gubitak i štetu, delimično putem sistema osiguranja.
Aosis kaže da ovo ne može biti legitimno zato što V20 nema čak ni upola toliko članica kao Aosis.
„G7 treba da razgovara sa svima nama“, kaže glavni finansijski pregovarač grupe za klimu Mikai Robertson „a ne samo sa zemljama koje su oni odabrali“.
Da li su siromašne zemlje sposobne da prime još klimatskih sredstava?
U prošlosti je bilo problema i sa finansijskim institucijama koje izdvajaju sredstva za klimu i sa zemljama koje ih dobijaju.
Birokratija međunarodnih finansijskih agencija znači da je potrebno više vremena da bi sredstva postala dostupna.
A u nekim zemljama koje primaju finansijsku pomoć postoje problemi sa lošom upravom i korupcijom.
Međutim, siromašnije zemlje to neće prihvatiti kao opravdanja za guranje gubitka i štete na stranu.
Pogledajte video: Kako se svet zagrevao od 1880. godine
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
