Ogromne količine bakterija mogle bi da se oslobode iz glečera koji se tope usled klimatskih promena, upozoravaju naučnici.
Potencijalno štetni patogeni su među hiljadama mikroba koji bi mogli da se izliju u reke i jezera.
Istraživači sa Univerziteta Aberistvit rekli su da je njihova studija ukazala na potrebu da se brzo reaguje na suzbijanju globalnog zagrevanja.
Istraživali su posmatrali vodu koja je nastala topljenjem osam glečera širom Evrope i Severne Amerike i sa dva mesta na Grenlandu.
- Opasnost sa Himalaja koju niko ne prati
- „Pući će kao šoferšajbna“ – dramatične promene glečera na Antarktiku
- Otapanje glečera rešilo misteriju nestanka stotina ljudi
Glečeri su ogromni komadi leda koji se sporo pokreće i nastajali su tokom stotina hiljada godina.
Kako se planeta zagreva, tope se zabrinjavajućom brzinom, povećavajući nivo mora.
Tim sa Univerziteta Aberistvit procenio je da bi situacija mogla da dovede do toga da u prirodi tokom narednih 80 godina završi više od 100.000 tona mikroba, poput bakterija, što je broj jednak ukupnom broju ćelija u svakom ljudskom telu na planeti.
Studija je prvi put pokazala širinu skale mikroorganizama koji žive u tim sredinama ili su smešteni unutar glečera, rekao je doktor Ervin Edvards, mikrobiolog.
„Količina mikroba koji se pojavljuju zavisi od toga koliko brzo se glečeri tope, kao i od toga kojom brzinom nastavimo da zagrevamo planetu“, dodao je.
Zaključci tima zasnovani su na „srednjem“ scenariju zagrevanja, koji je razvio Međudržavni panel o klimatskim promenama.
Prema ovom scenariju, globalna temperatura će porasti izneđu dva i tri stepena Celzijusa do 2100. godine.
Kako se protok mikroba u reke, jezera, fjordove i mora povećava, može doći do „značajnog“ uticaja na kvalitet vode, objasnio je dr Edvards.
„Globalno postoji 200.000 značajnih slivova koji se napajaju otopljenom vodom iz glečera, a neka od njih su veoma osetljiva okruženja koja su slabo razvijena u smislu organskog ugljenika i hranljivih materija“, rekao je.
„S druge strane, postoji mnogo privredne aktivnosti i milioni ljudi čiji životi zavise od vode koja dolazi iz glečera.
„Mi razmišljamo o glečerima kao o velikim količinama zaleđene vode, ali ključna lekcija koju možemo da naučimo iz ovog istraživanja je da su oni takođe veliki ekosistemi sami po sebi.“
Hiljade različitih mikroorganizama razvijaju se u glečerima, ili su zaključani unutar njih, a neki od njih mogli bi da budu štetni po ljude, rekao je.
„Rizik je verovatno veoma mali, ali zahteva pažljivu procenu.“
„Tokom predstojećih decenija, prognoza da će doći do pika nivoa vode koja će nastati iz glečera, znači da moramo da poboljšamo naše razumevanje stanja i sudbine ovih ekosistema“, rekao je Tristram Irivin-Fin, stručnjak za glečere.
„Uz bolje razumevanje te slike, mogli bismo bolje predvideti efekte klimatskih promena na površine glečera i biogeohemiju sliva.“
Nalazi naučnika objavljeni su u časopisu Nature Communications Earth & Environment ovog meseca.
Pogledajte i ovaj video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
