Da li biste bili spremni da drastično promenite život u ime borbe protiv klimatskih promena?
Sada smo već svi stekli prilično jasnu sliku o tome kakve bismo sve male promene mogli da uvedemo u sopstvene navike da bismo pomogli u toj borbi – bilo da je to smanjenje potrošnje crvenog mesa ili sedanje na bicikl, umesto da se vozimo baš svuda.
Ali uprkos tome što većina nas tvrdi da je zabrinuta za planetu (78 odsto, prema anketi Kantar pablika, koji je izvršio istraživanje u 10 zemalja) – samo jedan odsto nas veruje da su neophodne drastične promene u načinu našeg života.
Ovde se bavimo ljudima iz svih krajeva sveta koji spadaju u tih jedan odsto.
Oni ne samo da veruju da moramo drastično da promenimo naše živote da bismo pomogli životnoj sredini, već su te promene i napravili.
I za BBC kažu da se zbog toga nisu pokajali.
- Šta su klimatske promene? Stvarno jednostavan vodič
- „Ugroženi su nam identitet i opstanak“
- Ljudi uništavaju šume i pretvaraju ih u emitere ugljenika
Porodica koja je dom zamenila za kuću na solarni pogon
Porodici Kotval je trebalo godinu dana da se prebaci sa četvorosobne kuće koju su nasledili od dede i bake u Puneu, u zapadnoj Indiji, na kuću koja potpuno funkcioniše na solarni pogon.
Sunit Kotval, otac porodice, po zanimanju je inženjer.
Odlučio je da se prebaci na obnovljivu energiju, kako bi svi mogli da prestanu da koriste nacionalnu električnu mrežu.
„Eksperimentisali smo sa solarnim pogonom u našoj staroj kući. Ali ovaj novi bungalov nam pruža prostor i slobodu da se to uradi na širem planu“, kaže Sunitova ćerka devetnaestogodišnja Nišita.
Ova četvoročlana porodica preselila se u novi dom u martu 2020. godine, nekoliko dana pre nego što je čitava zemlja ušla u karantin zbog pandemije kovida-19.
Malo toga se dešavalo napolju, „ali su zato mnoge probe činjene unutra“.
I greške takođe.
„Bilo je dana sa viškom energije i dana sa nedovoljno energije“, dodaje Nišita, koja studira humanističke nauke.
„Kako je vreme prolazilo, naučili smo da cenimo prirodno svetlo, vrednost električne energije i kako da je koristimo tako da ne utiče na životnu sredinu.“
„Ispočetka nismo želeli ovaj život jer smo znali da zahteva mnogo održavanja. Naš otac je i od nas očekivao da se uključimo u primenu plana.
„Danas, međutim, vidimo to kao savršen primer samodovoljnosti. Imamo vlastiti bunar, uzgajamo organsko bilje u bašti i koristimo dva električna skutera da bismo uštedeli na gorivu“, kaže Taniši, dvadesetdvogodišnja Nišitina sestra.
„Stalno slušamo samo o rešenjima klimatskih promena u teoriji. Sada sa sigurnošću možemo da kažemo: ‘E, pa ovo je naš doprinos“, kaže Taniši, koja je diplomirala zoologiju i bavi se ronjenjem.
„Naši roditelji su nas naučili da se usredsredimo na ono što možemo da uradimo, a ne na negativni narativ koji prati ovu temu.“
Taniši se priseća dana kada se vratila ronjenju po okončanju karantina.
„Bila sam zapanjena raznovrsnošću morskog sveta. Bilo je tu riba koje nikad ranije nisam videla. Pandemija je pružila šansu prirodi.
„Tako sam shvatila da klimatske promene ne moraju da budu samo propast. Postoji i nada.“
- Koliko košta ugradnja solarnih panela u Srbiji i da li se isplati
- O rudniku i cijanidu: Hoće li „zlatna groznica“ razboleti Homoljske planine
- Četiri jeftina načina da zagrejete kuću
Od prodaje cementa do sađenja drveća
Nakon što je proveo veći deo odraslog života prodajući cement u očevoj radionici, Ukpe Benson Udoh se prebacio na sađenje drveća u svom selu Okorete u južnoj Nigeriji.
„Dva događaja su me navela na tu odluku“, objašnjava on.
„Prvi je kad sam saznao da se među proizvodima koje prodajem nalazi jedan koji je dokazano štetan po ljude i životu sredinu.
„Druga prekretnica bila je kad sam se pridružio programu za mlade lidere 2019. godine, što me je osnažilo da počnem da se bavim borbom protiv klimatskih promena u vlastitoj zajednici.“
Ukpe je počeo tako što je u slobodno vreme sadio drveće.
„Bio je to ključni period učenja i upoznavanja s onim u šta ću se upustiti“, dodaje on.
U maju 2020. godine, ovaj tridesetogodišnjak koji sebe naziva klimatskim aktivistom, napustio je posao sa cementom da bi pokrenuo inicijativu pošumljavanja.
„Kad sam saopštio bratu da želim da se posvetim životnoj sredini, mislio je da sam poludeo.
„Bio je to težak trenutak, ali ja sam verovao u ono što želim da uradim. Na kraju je podržao moju odluku.“
Ukpe dodaje da ovaj deo Nigerije pogađa „porast nivoa mora zbog kog sam morao da se odselim.
Takođe je došlo do poplava koje su nanele štetu morskom svetu od kog meštani žive.“
„Kao rešenje, počeli smo da sadimo drveće mangrova, koje služe kao prirodni ublaživač rasta nivoa mora. Uz to, njihov sistem korenja omogućava da zemlja ostane na okupu.“
Uprkos izazovima, on kaže da je sada „mnogo srećniji“.
„Radimo sa volonterima tako da obezbeđivanje stalne radne snage nije lako. Ali kad sadim drveće, osećam se kao da sam se iskupio za štetne proizvode koje sam nekada prodavao.“
Budući da Ukpe to radi u slobodno vreme, okrenuo se prodaji pilića.
„Zarada nije tolika kao od cementa“, priznaje on, ali dodaje: „Makar sam strastven po pitanju onoga što radim sada i ne bih se ustručavao da to uradim ponovo.“
„Zeleni prebeg“ koji pomaže ljudima da se prebace na ekološke poslove
U Berkliju, u Severnoj Kaliforniji, Judžin Kirpičov želi da „rad na klimi postane opšteprihvaćena stvar“.
Tridesetogodišnji ruski inženjer softvera radio je za Gugl osam godina pre nego što je dao otkaz i osnovao nevladinu organizaciju za borbu protiv klimatskih promena.
„Samo se nagomilavalo tokom godina. Sve je pokazivalo u jednom smeru: postoji klimatska kriza i mi moramo da učinimo nešto po tom pitanju.“
Judžin kaže da su ga dokumentarci i filmovi o klimi koje je gledao na putovanjima u godinama pre pandemije naterali da se zapita jednu stvar: „Da li se ovo stvarno dešava?“.
„Postepeno sam uviđao da postoje i važniji problemi kojima bi trebalo da se bavimo. Došlo je do tačke kada više nisam mogao sebi da opravdam rad na nečemu što nije klima“, dodaje ona.
U julu 2020. godine, Judžin je objasnio odluku u pismu koje je objavio na Linkdinu i ono je ostavilo utisak na mnoge ljude.
„Nisam očekivao da moje oproštajno pismo postane viralno. Mnogi ljudi su mi se javili da kažu da se osećaju isto“, dodaje on.
Potom je osnovao organizaciju za povezivanje ljudi zainteresovanih za klimatske promene sa kompanijama u ekološkom sektoru, sa ciljem da im obezbedi „zelene poslove“.
„Nisam znao gde da tražim zeleni posao. Ovih dana ne prođe nedelju dana da ne pričam sa nekim ko se prebacio na njega ili planira to da učini“, objašnjava on.
„Rad na klimi se i dalje vezuje za aktivizam“, dodaje on, „ali realnost je da poslovi dekarbonizacije planete postaju sve unosniji“, kaže on.
Da li on sebe smatra zelenim prebegom?
„Ako se taj izraz odnosi na ljude koji su rekli sebi: ‘Dosta je bilo, ajde da radimo na klimi!’ Onda da, jesam jedan od njih.“
Za većinu ljudi širom sveta, radikalna promena načina života u ime klimatskih promena nije ekonomski održiva.
Judžin priznaje da se trenutno oslanja na vlastitu ušteđevinu, a volonteri plaćaju softverske troškove organizacije.
„Ima uspona i padova, ali čovek ide dalje“, kaže on.
Pozivi na „politički strukturnu promenu“
Za neke aktiviste kao što su Evelin Ačam iz Ugande, ljudi sa kojima smo razgovarali za ovaj članak su „heroji“ koji su otišli korak dalje.
„Ono što su oni uradili nije lako, a njihova posvećenost je inspirativna.“
Međutim, Evelin, koja je nacionalni koordinator pokreta Ustani, platforme za Afrikance po ekološkim pitanjima, kaže da je ono što je stvarno potrebno „politički strukturna promena“.
„Dela običnih pojedinaca su važna. Ona nose male i neophodne promene. Ali ako se ne pozabavite javnim prevozom u Ugandi na primer, čiji autobusi i dalje emituju štetne gasove, ništa niste uradili.
„Potrebna su rešenja i propisi koje donosi vlast da bismo se lakše prebacili na zelenu privredu.
„Zbog toga insistiramo na velikim sastancima i pregovorima sa ključnim liderima“, kaže ona.
„Ne smemo da smetnemo s uma ni da je predstava o onome što je radikalno relativna.
„Prestanak proizvodnje mesa u nekim zemljama nije moguć u nekim drugim, u kojima ne postoji alternativa toj hrani“, dodaje ona.
- Ekološke katastrofe koje smo skoro rešili i šta smo naučili
- Ljudi uništavaju šume i pretvaraju ih u emitere ugljenika
Prema direktoru Kantar pablika Emanuelu Rivieri, kad su u pitanju klimatske promene, 75 odsto nas „smatra da tamo gde ne postoji jasan dogovor o tome koja su najbolja rešenja za primenu, mi zauzimamo stav ‘sačekajmo da vidimo'“.
Ali u slučaju onih koji veruju da više nemamo vremena za čekanje, poput ljudi sa kojima smo razgovarali, oni su ponosni na drastične promene u sopstvenim životima, zato što rade sve što mogu i to odmah.
Možda će vas zanimati i ova priča
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
