Klimatske promene: „Mislila sam da su prevara, a sada predajem o njima“

Sara Ot je godinama, pod uticajem prijatelja iz crkve na jugu Sjedinjenih Država i poznatog radio voditelja, verovala da su klimatske promene prevara.

U ovoj priči govori o putu koji je prešla od poricanja klimatskih promena do zagovornice čiste energije, koja strastveno predaje nauku o klimatskim promenama starijim razredima osnovne škole.

Sara je na ovogodišnjoj listi BBC 100 žena.

• Šta su klimatske promene? Stvarno jednostavan vodič
• Klimatske promene: Pretnja od izumiranja čovečanstva se ne shvata ozbiljno, kažu naučnici
• Upozorenje naučnika: Velike šanse da će globalno zagrevanje preći granicu od 1,5 stepeni
• „Ubili smo dve muve jednim udarcem“: Isplati li se praviti struju u Srbiji pomoću sunčeve energije

Godinama sam sumnjala u nauku o klimatskim promenama i vreme provodila sa ljudima koji takođe nisu verovali u nauku.

Kada sam shvatila da sam pogrešila, postidela sam se.

Udaljiti se od tih ljudi značilo je ostaviti čitavu zajednicu u trenutku kada nisam imala mnogo prijatelja.

Prošla sam kroz veoma težak period.

Ali, važna je istina.

Unuka sam rudara iz Pensilvanije, a moja porodica se preselila na Floridu kada sam bila mala.

Poljskog smo porekla, katolici, i redovno idemo u crkvu, ali smo istovremeno bili veoma povezani sa naukom, jer je moja mama bila medicinska sestra, a tata je prodavao mikroskope i drugu naučno-istraživačku opremu.

Kao mala, volela sam prirodu i mnogo vremena sama provodila napolju, često skupljajući smeće u komšiluku.

Sećam se prvog susreta sa pojmom „klimatske promene“.

Kada sam pročitala članak o porastu temperature krajem 1990-ih, pohađala sam osnovnu školu.

Sećam se da sam pomislila, „pa baš će ovo biti bezveze“, ali se sve činilo toliko daleko u budućnosti da ja neću osetiti posledice.

Odlučila sam da studiram zoologiju i postanem nastavnica.

Kasnije smo se moj suprug i ja preselili u američku državu Džordžiju, gde i danas živimo sa naše dve kćerke.

Kako se moj suprug kući vraćao kasno, bila sam sama četiri ili pet sati svakog dana, a radio u kuhinji bi uvek bio uključen na konzervativne stanice.

Slušali smo Raša Limboa, radio voditelja poznatog po kontroverznim stavovima o temama kao što su rasa, prava LGBT zajednice i žene.

Slušala bih ga dva sata svakodnevno.

Govorio je da su klimatske promene prevara.

Do tada sam u mojim crkvenim grupama bila izložena mnogim netačnim informacijama o evoluciji, ali kako sam teoriju evolucije učila na fakultetu, mogla sam da prepoznam takve neistine.

Ali, nisam imala isto znanje o klimatskim promenama.

Moje ubeđenje da su klimatske promene prevara se učvrstilo kada sam od Limboa saznala za aferu Klajmatgejt (Climategate).

Radilo se o kontroverzi koja je uključivala istraživanje na Univerzitetu u Istočnoj Angliji.

Tek mnogo kasnije sam saznala da su podaci izmenjeni i izvučeni iz konteksta.

Kada sam prvi put čula za aferu Klajmatgejt, osećala sam se izdanom i pomislila da su me naučnici lagali, jer mi je stvarno stalo do životne sredine.

• Najveća ledena santa na svetu se pokrenula posle više od tri decenije
• Klimatske promene: Šta je COP28 u Dubaiju i zašto je važan
• Kako da vaša garderoba postane održiva
• „David protiv Golijata“: Mladi Portugalci tuže 32 zemlje zbog klimatskih promena

Šta je afera Klajmetgejt?

Hakeri su 2009. godine ukrali hiljade mejlova i dokumenata sa servera Odeljenja za istraživanje klime na Univerzitetu u Istočnoj Angliji u Norviču, u Engleskoj.

Klimatski skeptici su probrali mali broj mejlovi koji su naizgled ukazivali da su naučnici namerno manipulisali podacima da bi preuveličali dokaze o klimatskim promenama.

Dokumenta su postavljena na internet i godinama su služila kao vetar u leđa onima koji poriču klimatske promene – među kojima su bili i političari iz Sjedinjenih Država.

Ta dokumenta su korišćena da se potkrepe optužbe da naučnici izvrću činjenice.

Univerzitet u Istočnoj Angliji je tvrdio da su procureli podaci pažljivo odabrani sa namerom da u ćorsokak dovedu Konferenciju UN o klimatskim promenama koja se te godina održavala u Kopenhagenu.

Nezavisna istraga je utvrdila da naučnici sa Univerziteta u Istočnoj Angliji nisu neispravno postupali i zaključila da „njihova temeljitost i poštenje nisu sporni“.

Prestala sam da radim i bila kod kuće sa moje dve ćerke koje su još bile bebe.

Volela sam to, ali su te godine istovremeno bile veoma teške, jer sam prolazila kroz postporođajnu depresiju i anksioznost.

Kako sam žudela za intelektualnom stimulacijom, slušala sam radio dok sam kuvala večeru ili vozila auto.

Ali, emisija Raša Limboa trajala je svega nekoliko sati dnevno.

Tada se dogodio veliki zaokret.

Prebacila sam na neprofitnu američku stanicu NPR.

Ne sećam se tačno naziva emisije, ali se sećam da su klimatske promene objasnili na sasvim drugačiji način od onoga što sam slušala na konzervativnoj radio stanici.

I zvučalo je tako razumno.

Odjednom, vesti na radio stanicama koje sam obično slušala više nisu imale smisla.

Vest koja me je zaista dirnula u živac bila je o kontraceptivnoj piluli.

Predstavili su je kao nešto loše, objašnjavajući da žene samo žele da budu promiskuitetne.

Ubrzo sam prestala da slušam konzervativnu radio stanicu i počela da pratim druge slobodne medije.

Shvatila sam koliko mi se društveno okruženje promenilo od kada sam prestala da predajem.

U školi sam bila okružena ljudima iz celog sveta, homoseksualcima ili heteroseksualcima, konzervativcima i liberalima.

Bez posla u školi, moj celokupni društveni život sveo se na crkvu.

Protestantizam na jugu Sjedinjenih Država može da podrazumeva i snažni antiintelektualizam.

Stvarno se nisam slagala sa njihovim pogledima na svet i onim što su govorili na primer, o pravima homoseksualaca.

Ali, u to vreme, oni su bili moj ceo život.

Bili su moji prijatelji i ljudi koje bih zamolila da mi pričuvaju decu.

Posle predsedničkih izbora u Americi 2016. godine, na kojima su glasali za Donalda Trampa, odlučila sam da moram da napustim takvo okruženje.

Vratila sam se na posao nastavnice i upoznala nove prijatelje.

Shvatila sam da više ne poričem klimatske promene.

Što sam više razgovarala sa ljudima, više sam shvatala da mnogi osećaju isto – bilo je to isceljenje.

Od tada, kao da sam počela novi život.

Saznala sam za nestranačku grupu Građanski klimatski lobi, koja se zalaže za rešavanje problema klimatskih promena.

Vodila sam neko vreme ogranak ove grupe u Severnoj Džordžiji i još uvek za njih dobrovoljno radim i lobiram.

Takođe sam deo Nacionalnog centra za naučno obrazovanje i koristim koncepte fizike u predavanjima o klimatskim promenama koje držim mojim učenicima.

Priznanje da sam grešila u vezi sa tako nečim važnim kao što su klimatske promene, bilo je zaista veoma, veoma teško.

• Hoće li toplotni talasi promeniti način na koji radimo
• „Zastrašujući podaci“: Najtopliji septembar od kad postoje merenja
• Glečeri u Švajcarskoj izgubili desetinu zapremine za samo dve godine
• Šokantne fotografije mrtvih delfina tokom teške suše u Amazoniji

Kao potomkinja rudara, nisam htela da napadam moju porodicu.

Ponosna sam na posao mog dede koji je ljudima u to vreme omogućavao da imaju topli dom.

Morala sam o tome da razmišljam na drugačiji način i zaključila sam da ja mogu da služim kao primer.

Verujem da treba da imamo razumevanja za ljude koji prolaze isti put i da ih ne osuđujemo.

Da bismo razgovarali sa ljudima koji i dalje poriču klimatske promene, mislim da je potrebno da pronađemo zajedničke vrednosti i preko njih se povežemo.

U slučaju verskih zajednica, možda bi to bila želja da zaštite budućnost njihove dece.

Za neke druge, možda želja da ostvare energetsku nezavisnost.

Ali, uvek podsetim sebe da je bilo trenutaka kada sam bila toliko osetljiva na moja ubeđenja.

Imala sam sreću da prelazak na drugu stranu bude blag, što je verovatno potrebno i drugim ljudima.

Šta Amerikanci misle o klimatskim promenama?

Prema novijim podacima Pju istraživačkog centra, većina (54 odsto) punoletnih Amerikanaca smatra klimatske promene najvećom pretnjom.

Međutim, stranačka podela raste – dok 78 odsto ljudi koji naginju ka demokratama veruju da su klimatske promene pretnja, samo 23 odsto onih koji naginju ka republikancima misle isto.

Ipak, postoje dokazi i da ljudi menjaju mišljenje.

Istraživanje koje su 2018. sproveli univerziteti Jejl i Džordž Mejson, pokazalo je da je osam odsto Amerikanaca nedavno promenilo stav o globalnom zagrevanju – velika većina njih je sada zbog toga zabrinutija.

Pogledejte video: Naučnici kažu da je 2023. najtoplija godina do sada

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]