Zemlja je nastavila da prolazi kroz period značajnog zagrevanja 2020. godine, prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji (SMO).
Procene govore da će ova godina biti jedna od tri najtoplije, odmah iza 2016. i 2019.
Najtoplijih šest godina, prema globalnim merenjima koja sežu do 1850. godine, dogodile su se od 2015.
- Šta su klimatske promene? Stvarno jednostavan vodič
- Šta (ni)smo uradili da sačuvamo planetu
- Za život nam nije dovoljna jedna Zemlja
Najtopliji je bio sibirski Arktik, gde su temperature bile pet stepeni Celzijusa iznad proseka.
Kako znamo temperaturu za 2020. godinu kad godina još nije prošla?
Da bi izračunala godišnji rast temperature za izveštaj Klimatskog stanja, SMO koristi informacije iz pet različitih globalnih setova podataka.
Oni onda upoređuju savremena očitavanja sa temperaturama izmerenim između 1850. i 1900. Ta osnovna vrednost ponekad se naziva pred-industrijskim nivoom.
Na osnovu podataka dostupnim od januara do oktobra ove godine, SMO kaže da će 2020. biti oko 1,2 stepena Celzijusa iznad osnovne vrednosti, ali sa marginom greške od 0,1 stepena Celzijusa.
Prema svih pet setova podataka 2020. je trenutno druga najtoplija, iza 2016, ali ispred 2019. godine, na osnovu poređenja sa sličnim periodima iz prethodnih godina.
Međutim, naučnici očekuju da će temperature iz novembra i decembra verovatno doživeti dovoljno zahlađenja da poguraju 2020. na treće mesto.
U kakvom je stanju planeta?
To je zašto što se klimatski fenomen La Ninja razvio na Pacifiku, a to obično umanji temperaturu.
Uprkos tome, SMO je sigurna da će 2020. godine ostati jedna od najtoplije tri.
„Rekordno najtoplije godine obično su se poklapale sa jakim El Ninjom, kao što je to bio slučaj 2016. godine“, kaže profesor Peteri Talas, generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije.
„Mi sada doživljavamo La Ninju, koja ima efekat hlađenja na globalne temperature, ali nije bila dovoljna da zaustavi ovogodišnju vrelinu.“
Da li su ove male temperaturne razlike važne?
Ove relativno slične globalne temperature zabeležene u poslednjih nekoliko godina kriju značajne razlike na lokalnom nivou.
Sibir je 2020. godine doživeo temperature oko pet stepeni Celzijusa iznad proseka, što je kulminiralo očitavanjem od 38 stepeni Celzijusa u Verhojansku 20. juna, a što je provizorno najviša poznata temperatura zabeležena bilo gde severno od Arktičkog kruga.
Od januara do oktobra takođe je bio najtopliji taj period zabeležen u Evropi.
Ali neka mesta bila su ispod proseka, među njima delovi Kanade, Brazila, Indije i Australije.
Sveukupno gledano, brojke iz 2020. godine potkrepljuju stav da se otopljavanje klime izazvano ljudskim aktivnostima nastavlja. Decenija od 2011. do 2020. najtoplija je zabeležena.
Ukoliko je 2020. bila toliko topla, gde je otišla sva ta toplota?
Većina viška toplote nastale od zagrevanja gasova u atmosferi završava u okeanima.
To vrši dodatni pritisak na mora, sa oko 80 odsto globalnih voda koje su doživele najmanje jedan morski toplotni talas ove godine.
Ti događaji, slični toplotnim talasima na kopnu, predstavljaju produženu izloženost visokim temperaturama koje mogu da imaju poražavajuće posledice po morska stvorenja i ekosisteme.
Pogledajte i video o tome kako nestaje jedna od poslednjih prašuma Azije
Dugotrajni toplotni talas uz obalu Kalifornije, poznat kao „mehur“, kaže se da je ubio i do milion morskih ptica 2015-16.
Istraživači kažu da su ovi događaji postali više nego 20 puta učestaliji u poslednjih 40 godina.
„Oko 90 odsto akumulirane toplote u klimatskom sistemu od antropogene klimatske promene završava u okeanu“, kaže profesor Džon Čerč sa Univerziteta u Novom Južnom Velsu u Sidneju, u Australiji.
„Ovi najnoviji podaci SMO-a očigledno pokazuju da okeani nastavljaju da se zagrevaju, i to ubrzanim tempom, doprinoseći porastu nivoa mora. To znači da klimatske promene imaju značajan zamajac koji će neizbežno dovesti do daljih promena u narednim decenijama.“
- Ser Dejvid Atenboro otvorio Instagram profil u pokušaju da „spase planetu“
- Klimatske promene prete da unište svetsku kulturnu baštinu u Africi
Koji drugi aspekti 2020. odražavaju aktuelno zagrevanje?
SMO kaže da otopljavanje nastavlja da podstiče topljenje u mnogim delovima sveta, među kojima je i Grenland, gde je oko 152 milijarde tona leda izgubljeno iz ledenog prekrivača ove godine do avgusta 2020. godine.
Bilo je 30 imenovanih oluja tokom severnoatlantske sezone uragana, što je oborilo rekord takvih događaja.
Kao i rekordne brojke, novi dokazi sugerišu da uragani postaju snažniji kad stignu do kopna zbog povišenih temperatura.
Među drugim posledicama koje je ove godine zabeležila SMO su požari u Sibiru, Australiji i duž američke Zapadne obale i Južne Amerike, čiji su gusti slojevi dima obavili planetu.
Poplave u Africi i Jugoistočnoj Aziji raselile su velike količine ljudi i ugrozile bezbednost hrane miliona.
Kakva je reakcija na ovaj izveštaj?
Nalazi izveštaja SMO-a neće iznenaditi većinu posmatrača.
„Stanje globalne klime? Neizvesno“, kaže profesor Dejv Rej, sa Univerziteta u Edinburgu.
„Ovi godišnji izveštaji o narušenom zdravlju planete uvek predstavljaju sumorno štivo; ove godine je nastupila potpuna crvena uzbuna. Skok vreline, pojačane suše i podivljali šumski požari govore o akutnim posledicama klimatskih promena 2020. godine“.
Oni i upozoravaju na hroničnu štetnost globalnog upijanja ugljenika – u okeanima, drveću i zemljištu širom sveta – koje je u toku.
„Na to dodajte još emisija i otopljavanja i oni će nam zauvek izbiti pariske klimatske ciljeve iz domašaja. Godinu pred nama definisaće naš oporavak od Kovida-19, ali će vekove pred nama definisaće to koliko je zapravo taj oporavak zelen.“
Ekološki aktivisti kažu da ovaj izveštaj i te kako opravdava pozive da se oporavak od Kovida usredsredi na klimatske promene i životnu sredinu.
„Iako je pandemija bila najveća briga za mnoge ljude u razvijenom svetu 2020. godine, za milione na klimatski ugroženim mestima klimatsko vanredno stanje ostaje najveća pretnja, a, nažalost, ne postoji prosta vakcina za ozdravljenje klime“, kaže doktorka Ket Krejmer iz Kriščen ejda.
Ali zadržavanje fosilnih goriva u zemlji bio bi dobar početak.
„Ovi nalazi pokazuju koliko je važno postarati se da se vladine mere ekonomskog oporavka ne oslone na ekonomiju fosilnog goriva, već da rade na tome da ubrzaju tranziciju do sveta sa nula neto emisije ugljenika.“
Šta je sa uticajem klimatskih promena na prirodu?
Prema novom izveštaju Međunarodne unije za konzervaciju prirode, (IUCN), klimatske promene su trenutno najveća pretnja po najvažnije lokacije svetske kulturne baštine.
IUCN kaže da su 83 takve lokacije sada ugrožene rastom temperatura, među njima i Veliki koralni greben gde su zagrevanje okeana, acidifikacija i ekstremne temperature doprinele dramatičnom padu.
On je prvi put ocenjen kao u „kritičnom stanju“.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
