Četiri nove kolonije carskih pingvina otkrivene su na Antarktiku pomoću satelita.
Time se broj poznatih mesta za gnežđenje povećava na 66 na Belom kontinentu.
Ovim otkrićem, naučnici veruju da sada znaju gde se nalaze svi preostali parovi u svetu koji se razmnožavaju.
To je važna informacija za čuvare prirode koji prate vrstu, a koja je pod sve većim pritiskom zbog klimatskih promena.
- Nova kolonija carskih pingvina pronađena zahvaljujući izmetu
- Carskom pingvinu je „potrebna veća zaštita“
- Pošta pingvina na Antarktiku traži zaposlene – posao iz snova za avanturiste
Carski pingvini se udvaraju, pare, polažu i ležu jaja, a potom odgajaju mlade na ledu povezanim s obalom, takozvanim brzim ledom.
Ali ova vrsta leda se smanjila u delovima Antarktika i postala promenljivija poslednjih godina, stavljajući veliki znak pitanja na dugoročnu održivost vrste u svetu koji se stalno zagreva.
Carski pingvini su najveća vrsta pingvina i visoki su više metra.
Žive u ekstremnim uslovima, a na vrhuncu antarktičke zime skupljaju se u grupu kako bi se razmnožavali.
Ove kolonije imaju tendenciju da budu odvojene jedna od druge u proseku od 250 kilometara.
Naučnici su koristili satelite da pretražuju ovaj prazan prostor, te su otkrili kolonije za koje misle da do sada nisu identifikovane.
Procenjuje se da ih ima nekoliko hiljada, te se sada procenjuje da carskih pingvina ima oko 550.000.
„Dobro je što čak i kada su carski pingvini pogođeni promenama uslova, mi i dalje pronalazimo kolonije“, rekao je doktor Piter Fretvel iz Britanskog istraživačkog tima Antarktika.
„Ali jasno je i da će ove ptice morati da budu prilagodljive, da se kreću po novim mestima zbog promene uslova i sad postoje dokazi za to“, dodaje Fretvel za BBC.
Najmanje jedna od novoidentifikovanih kolonija, nazvana Lazarev sever, verovatno je grupa ptica koja je morala da napusti tu lokaciju kako da bi pronašla povoljnije mesto za život.
Nova kolonija Gips otkriva i promene u satelitskom zapisu, jer je tokom vremena promenila poziciju.
Dve druge lokacije, u Verleger Pointu i Vanhofenu su izgleda imale trajniju istoriju.
Vanhofen je verovatno promašen u prethodnim pretragama jer se nalazi 30 kilometara od obale, na brzom ledu koji se stvorio oko starih santi leda koje su zaglavljene u plitkoj vodi.
Sateliti su jedna od tehnika za pronalaženje carskih pingvina, a veličina i udaljenost Antarktika čine posmatranje iz svemira jedinim praktičnim pristupom.
Kretanje kolonija je otkriveno praćenjem njihovog izmeta na belom ledu, jer ako se ptice sakupe u dovoljno velikom broju, ova mrlja će biti vidljiva čak iz svemira.
Doktor Fretvel je identifikovao oko polovine kolonija za koje do sada znamo.
On koristi satelit EU Sentinel-2, čije su fotografije omogućile naučniku da prati ponovne pokušaje carskih pingvina da ponovo uspostave koloniju u blizini britanske istraživačke stanice Halej.
Kolonija, poznata kao Halevej bej, nekada je bila druga po veličini na celom Antarktiku, ali je zbrisana 2016. godina kada su se uslovi morskog leda iznenada promenili.
Hiljade mladih carskih pingvina se udavilo ili smrzlo kada se raspao led na kojem su prebivali.
stajali raspao.
„To samo pokazuje da je ovo vrsta koja mora biti dinamična“, rekao je doktor Fretvel.
Grupa ptica je potom promenila mesto za gnežđenje.
„Oni mogu i hoće da se pomere ako dođe do ponovnog gubitka leda. To je u njihovoj prirodi“, dodao je.
Ovo pruža nove uvide o udaljenostima koje će ptice preći da bi pronašle hranu koju treba da donesu mladuncima na mestima gnežđenja.
Podaci pokazuju da odrasli mogu putovati više od 100 kilometara dnevno.
Otkriće novih kolonija pingvina objavljeno je u časopisu Antarktička nauka.
Pogledajte video: Otkud pingvini u bioskopu
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
