Sante leda velike poput gradskih stambenih četvrti promaljaju se kroz izmaglicu dok Kalirak Mateusen izvlači jednu po jednu ribu list iz ledene vode.
„Nijedno godišnje doba nije više kakvo je nekada bilo“, kaže on.
Vreme je postalo vetrovitije i nepredvidljivije.
Više od 250 kilometara unutar Arktičkog kruga, obalski grad Ilulisat na zapadu Grenlanda je prometna luka.
- U netaknutoj arktičkoj prirodi krije se grad sa najčistijim vazduhom na svetu
- Neki polarni medvedi se prilagođavaju lovu bez morskog leda
- Pet stvari koje smo saznali iz izveštaja o klimatskim promenama
Kalirak ribari u ovim vodama od četrnaeste godine i, poput drugih meštana, zapaža promene oko sebe.
Zimi je putovao preko leda saonicama koje su vukli njegovi psi.
Ali more se više ne zamrzava kao nekad.
„Još od 2001. godine, primetio sam da zimi u zalivu Disko nemaju toliko leda kao pre“, kaže on.
„Veoma sam se zabrinuo kad sam počeo da primećujem da ledena barijera postaje sve slabija i što sam svedok astronomske promene klime“, objašnjava on.
„Danas je nepredvidljivo i suviše opasno ići u ribarenje saonicama u koje su upregnuti moji psi“, objašnjava on.
Prestao je da preko leda putuje sankama pre dve godine i sada ribari samo brodićem.
Zajednice na severnom Grenlandu vekovima žive u jednoj od najsurovijih životnih sredina na svetu.
Ali temperatura raste brže u arktičkoj oblasti nego bilo gde drugde na svetu i klimatske promene utiču i na način života meštana.
Na obodu Ilulisata, živopisno stambeno naselje nadvija se nad poljem koje je dom desetinama pasa.
Kalirak ih i dalje ima trideset.
- Naučnici hoće da ožive mamute da se bore protiv klimatskih promena
- „Pući će kao šoferšajbna“ – dramatične promene glečera na Antarktiku
Ranije je koristio pse za turizam, ali sada ih drži samo zbog sina tinejdžera.
„I dalje mi nedostaje taj način života, ali za sada mora biti ovako“, kaže on.
Vožnja saonicama sa upregnutim psima dugogodišnja je tradicija na severu i istoku Grenlanda.
Ali mnogi lovci i ribari odustali su od nje i broj pasa koji vuku saonice je opao širom zemlje.
Pre oko dve decenije, bilo je oko 5.000 pasa samo u Ilulisatu, ali sada ih ima svega oko 1.800, kaže Fleming Loricen, koji vodi turističke ture na saonicama sa upregnutim psima zajedno sa ženom Anom Sofi.
Dok je ona odrastala, uvek je u okolini bilo pasa koji vuku saonice, kaže ona.
„Nisam srećna što vidim da psi nestaju iz naše kulture.“
Delimično su za to krive bolesti i snežna vozila.
Takođe, i klimatske promene su učinile svoje.
„Godišnje doba je sve kraće i kraće. Osećamo to“, kaže Fleming.
Tokom godina, prisustvovali su i povlačenju obližnjih glečera.
„Svog ovog leda sada više nema“, kaže Fleming dok na mapi pokazuje glečere Sermek Kudžaleg i Jakobšavn.
To je jedno od svega nekolicine mesta na kojima se ledeni omotač Grenlanda susreće sa morem.
Više od 35.000 kubika leda odvoji se od glečera svake godine i više santi bude izbačeno u zaliv Disko nego bilo gde drugde na severnoj polulopti.
Kapetan turističkog broda Džordž Džonatansen vešto manevriše između ovih divova.
Čak i mladi ljudi poput njega primećuju koliko se svet promenio tokom njihovih života.
„Kad sam bio dete, vremenski uslovi bili su predvidiviji. Ovih dana… nikad ne znamo kakva će biti zima“, kaže on.
„Mislim da je ova godina bila neobična u poređenju sa drugim.“
Ovo leto bilo je hladno, kaže on.
„Mnoga mesta u Grenlandu imala su rekordne padavine.“
Upitan za klimatske promene, Pale Džerimiasen, lokalni gradonačelnik okruga Avanata, kaže: „Osećamo to svaki dan. Vidimo to svaki dan.“
Dalje ka severu, blizu Tule, morski led koji se povlači, utiče na lokalne lovce, kaže on za BBC.
„Oni su navikli da odlaze na veoma duge partije lova. To više ne mogu da rade. I zato moraju da menjaju način života.“
„Ima nekih negativnih stvari. Takođe, ima i nekih pozitivnih“, kaže on.
U određenim aspektima, arktički život je postao lakši.
Blaže zime donele su nove prilike i Ilulisat je procvetao.
Hranljive materije iz otopljene vode glečera obogaćuju morski život i sada je moguće ribariti brodom tokom čitave godine.
Riba list takođe se prodaje po većoj ceni i ribari poput Kaliraka sada su imućniji.
„Broj ribara na saonicama koje vuku psi je opao. Ali je ribarenje sa brodova u porastu“, kaže Erik Sivertsen, izvršni direktor Halibat Grenlanda.
„Klimatske promene su omogućile našim ribarima veliki promet.“
Ali su i dalje razlog za zabrinutost, ističe on.
„Naravno da se veoma brinemo.
„Sada se glečer toliko povukao da sante leda više nisu toliko velike. Možete da pomislite da su velike, ali nisu onoliko velike kao što su bile kad smo odrastali“, kaže on.
Očekuje se da će se otvoriti nove brodske rute dalje ka severu.
Kompanije za istraživanje ruda takođe su zainteresovane za Grenland, u očekivanju da će mineralne sirovine postati pristupačnije.
U međuvremenu, otapanje glečera dovodi do pravljenja velikih naslaga peska uz obalu, a skorašnje istraživanje pokazalo je da tri četvrtine stanovnika podržava njegovo izvlačenje i izvoz.
Istraživanje univerziteta u Kopenhagenu i Grenlandu sprovedeno pre pandemije korona virusa, pokazalo je da 90 odsto Grenlanđana misli da su klimatske promene stvarne.
Tri četvrtine veruje da je lično doživelo njihove posledice, a ogromna većina je rekla da je za njih to veoma važna tema.
Iako su ove opservacije uglavnom anegdotske prirode, naučnici upozoravaju na uticaj globalnog zagrevanja na ledeni pokrivač Grenlanda.
Trenutno njegova otopljena voda svake godine dodaje 1.5 milimetara globalnom nivou mora.
Nedavno je grupa naučnika predvidela da čak i ako se nešto konkretno preduzme da se smanje emisije, rast nivo mora od skoro 27 centimetara gotovo je neizbežan.
Kad bi se ledeni omotač potpuno otopio, to bi bio porast od više od sedam metara.
„Krajem devedesetih to je bilo u ravnoteži“, objašnjava Alan Habard, glečerolog sa Arktičkog univerziteta u Norveškoj.
„U ovom trenutku to je sistem koji je u deficitu. Količina snega koji napada ne može da održi korak sa otapanjem i odvajanjem santi.“
„U poslednjih deset godina shvatio sam posmatrajući šta se dešava ovde“, dodaje naučnik, „da se odigravaju stvarno nagle, nagle promene.“
U kafeteriji u glavnom gradu Nuku, dvadesetjednogodišnja Iluna Sorensen, studentkinja i aktivistkinja, kaže da su ljudi sa Grenlanda „toliko blisko povezani sa prirodom da prilično jasno vidite sve te promene.“
Umeća i znanja prenose se sa kolena na koleno.
„Ali ako to znanje više nije tačno, zato što se priroda menja, onda je to razlog za zabrinutost.
„Ljudi se plaše da će se njihova budućnost suviše promeniti“, dodaje ona.
„Ali isto tako i sadašnjost.“
Sve fotografije: autorsko pravo BBC-ja.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
