Ekstremne poplave u različitim delovima sveta ukazuju na ubrzano zagrevanje atmosfere u kojoj se sada zadržava mnogo više vlage nego u prošlosti, kažu naučnici.

U aprilu 2023. godine, Irak, Iran, Kuvajt, i Jordan pogodile su katastrofalne poplave uzrokovane intenzivnom grmljavinom, gradom i obilnim padavinama.

Meteorolozi su kasnije otkrili da je u nebu širom regiona bila rekordna količina vlage koja je nadmašila nivo zabeležen tokom sličnog događaj 2005. godine.

Dva meseca kasnije, u Čileu je za samo tri dana palo 500 milimetara kiše.

Tolika količina vode istopila je sneg na pojedinim delovima planinskog venca Anda i uzrokovala ogromne poplave koje su uništile puteve, mostove i sisteme vodosnabdevanja.

Godinu dana ranije delove Australije je pogodila „kišna bomba“, kako su je nazvali političari, zbog koje je stradalo više od 20 ljudi, a hiljade je evakuisano.

Naučnici kažu da su svi ovi događaji posledica atmosferskih reka koje postaju sve intenzivnije, duže i šire i često su razorne.

Američka svemirska agencija (NASA) kaže da zbog ovih pojava poplave prete stotinama miliona ljudi širom sveta.

Ove „reke na nebu“ su dugi i široki stubovi vodene pare koji se obično formiraju iznad tropskih predela i kreću se ka polovima.

One nose oko 90 odsto ukupne vodene pare koja se kreće u području koje se prostire između severnog i južnog povratnika.

Prosečna atmosferska reka duga je oko 2.000 kilometara, široka 500 kilometara i duboka skoro tri kilometra, ali sada postaju šire i duže, a neke dostižu dužinu veću od 5.000 kilometara.

Pa ipak, nevidljive su ljudskom oku za razliku od oblaka.

„Mogu se videti pomoću infracrvenih zraka i mikrotalasa“, kaže Brajan Kan, istraživač atmosferskih pojava u NASA-inoj Laboratoriji za mlazni pogon.

„Zato satelitska posmatranja mogu biti izuzetno korisna za posmatranje vodene pare i atmosferskih reka širom sveta“, dodaje.

Velike i snažne atmosferske reke mogu da nose količinu vode koja je 15 puta veća od vode u Misisipiju, najdužoj reci u Severnoj Americi.

U proseku se kreću dva puta brže od redovnog toka Amazona, najveće reke na svetu po količini vode.

Iako atmosferske reke oduvek postoje, naučnici kažu da globalno zagrevanje stvara više vodene pare koja ih čini intenzivnim i sposobnim da ispuste ogromne količine vode na kopno u kratkom vremenskom periodu, izazivajući katastrofalne poplave i klizišta.

Studije su pokazale da se od 1960-ih količina atmosferske vodene pare u svetu povećala do 20 odsto i da nastavlja da raste usled porasta temperature.

Nedavno istraživanje Instituta za geonauke Univerziteta u Potsdamu u Nemačkoj pokazalo je da uslovi za stvaranje atmosferskih reka traju duže iznad tropskog područja Južne Amerike, severne Afrike, Bliskog istoka i jugoistočne Azije.

A to može da znači obilnije kiše koje uzrokuju štetne posledice na tlu.

Upravo to se dogodilo širom Bliskog istoka u aprilu 2023. godine, navodi se u drugom istraživanju koje je sproveo Univerzitet Kalifa u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE).

„Naše simulacije otkrile su prisustvo atmosferskih reka koje su stvarale obilne padavine dok su se kretale velikom brzinom iz severoistočne Afrike ka zapadnom Iranu“, zaključak je istraživanja.

Više klizišta i bujičnih poplava

U drugim delovima sveta raste broj atmosferskih reka, kaže Sara Valjeho-Bernal, koja je radila na studiji Univerziteta u Potsdamu.

„U istočnoj Aziji došlo je do značajnog povećanja učestalosti ovih pojava od 1940. godine i od tada su atmosferske reke postale intenzivnije na Madagaskaru, u Australiji i Japanu“, rekla je ona.

Studija iz 2021. godine objavljena u časopisu posvećenom geofizičkim istraživanjima (The Journal of Geophysical Research) otkrila je da je do 80 odsto obilnih padavina u istočnoj Kini, Koreji i zapadnom Japanu tokom rane sezone monsuna (mart i april) povezano sa atmosferskim rekama.

U međuvremenu, meteorolozi u Indiji kažu da zagrevanje Indijskog okeana uzrokuje formiranje atmosferskih reka i utiče na monsunske kiše koje se javljaju u regionu između juna i septembra.

„Posledica toga su kratke epizode tokom kojih se sva ta vlaga iz toplih mora izbaci iz atmosferskih reka u roku od nekoliko sati do nekoliko dana.

„To je dovelo do povećanja broja klizišta i bujičnih poplava širom zemlje“, kaže Roksi Metju Kol, naučnik na Indijskom institutu za tropsku klimu.

Ipak, nisu sve poplave i klizišta uzrokovani atmosferskim rekama.

Postoje i drugi činioci, među kojima su cikloni i oluje.

Atmosferske reke stižu i do novih mesta.

Naučnici kažu da su jedan od razloga promenljivi obrasci vetra i mlaznih struja (brzotekuće, uske, vijugave struje vazduha koje se kreću od zapada ka istoku Zemlje) u vremenskim uslovima koji se menjaju.

„Povećana vijugavost vetrova i mlaznih struja znači formiranje većih meandara i odstupanje od njihovih tipičnih tokova.

„To može da uzrokuje vijugavije putanje atmosferskih reka i produži im trajanje i uticaj na različita područja“, kaže Deniz Bozkurt, meteorološkinja na Univerzitetu u Valparaisu, u Čileu.

S obzirom na rizike od katastrofalnih poplava i klizišta koje mogu da izazovu širom sveta, atmosferske reke su kategorisane u pet tipova na osnovu njihove veličine i jačine – baš kao i uragani.

Ipak, nisu sve atmosferske reke štetne, posebno ako su slabog intenziteta.

Neke mogu biti korisne ako se izliju na mestima dugotrajnih suša.

Ali stručnjaci kažu da je praćenje atmosferskih reka i njihovo predviđanje u velikoj meri ograničeno na zapadnu obalu SAD-a, gde se uticaji dobro prate već decenijama.

„Problem je što regionalne meteorološke prognoze ne uzimaju u obzir koncept atmosferskih reka.

„Glavni problem je nedostatak podataka, posebno onih o atmosferskim rekama iznad složenih terena“, kaže Bozkurt sa Univerziteta u Valparaisu.

Pogledajte i ovu priču