uragan, uragan beril — Uragan Beril poharao je i obalu Venecuele

Uragan Beril, smrtonosna oluja koji se širi Karibima, nastavlja da se kreće ka zapadu i postaje sve jači.

Razvio se u uragan kategorije pet, što znači da bi olujni udari mogli biti katastrofalni, kažu u Nacionalnom centru za uragane (NHC) Sjedinjenih Država (SAD).

Ne samo da je moćan, već je i najraniji uragan kategorije pet zabeležen u Atlantskom okeanu, saopštio je NHC.

U ponedeljak, 1. jula pogodio je ostrvo Karijaku, deo Grenade u Karipskom moru.

U Grenadi je hiljade ljudi bez struje ili žive u privremenim skloništima, a izveštaji ukazuju na značajnu štetu i na drugim ostrvima, među kojima su Sent Vinsent i Grenadine, i na malo manju štetu na Barbadosu i Tobagu.

Prvi pravi uragan u Karipskom basenu se uobičajeno pojavi tek krajem avgusta ili početkom septembra, kažu NHC-u.

„Retko se može videti oluja koja se tako rano javlja u sezoni i tako brzo jača u ovom delu Atlantika.

„Rizik po ljudske živote i imovinu je ogroman za nekoliko ostrva Malih Antila“, upozorio je Aleks DaSilva, glavni prognostičar uragana u meteorološkoj službi AccuWeather.

Ove godine, severni Atlantik bi moglo da pogodi čak sedam uragana kategorije tri ili veće, što bi bilo više nego dvostruko više od uobičajenog broja, navodi američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA).

Obično se u sezoni očekuju tri prava uragana.

Za period od juna do novembra predviđa se čak 13 atlantskih uragana kategorije jedan ili više.

Ključni činioci

Stručnjaci kažu da su za ove pojave delom krive rekordno visoke temperature površine mora, kao i moguća promena u regionalnim vremenskim obrascima.

Iako nema dokaza da klimatske promene uzrokuju veći broj uragana, one doprinose pojavi najmoćnijih i donose obilnije padavine.

„Ova sezona [uragana] izgleda da će biti izvanredna“, rekao je na konferenciji za novinare u maju Rik Spinrad, upravnik NOAA.

Nedavnim slabljenjem globalnog atmosfersko-okeanskog fenomena El Ninja – i verovatnim prelaskom na uslove La Ninje kasnije tokom godine – stvaraju se povoljniji atmosferski uslovi za formiranje ovih oluja u Atlantiku.

Za razliku od Atlantika, NOAA je već predvidela da će sezona uragana biti „ispod uobičajene“ izvan područja centralnog Tihog okeana, gde prelazak na La Ninju ima suprotan efekat.

U proseku, u Atlantskom basenu, koji obuhvata Atlantski okean, Karipsko more i Meksički zaliv, godišnje se formira 14 imenovanih tropskih oluja, od kojih su sedam uragani, a tri pravi uragani.

Tropske oluje postaju uragani kada dostignu maksimalnu neprekidnu brzinu vetra od 119 kilometara na sat.

„Pravi“ uragani (kategorije tri i više) su oni koji dostižu brzinu od najmanje 178 kilometara na sat.

NOAA očekuje ukupno između 17 i 25 imenovanih tropskih oluja, od kojih bi između osam i 13 moglo da se razvije u uragane, a između četiri i sedam bi moglo da dostigne kategoriju pravih uragana.

Najveći broj pravih uragana u sezoni na Atlantiku je sedam, koji su zabeleženi 2005. i 2020. godine, a NOAA predviđa da bi ove godine mogao da se formira približno isti broj.

Do sedam pravih uragana ove godine

Imena uragana za sezonu na Atlantiku 2024. godine su: Alberto, Beril, Kris, Debi, Ernesto, Frensin, Gordon, Helen, Ajzak, Džojs, Kirk, Lesli, Milton, Nadin, Oskar, Peti, Rafael, Sara, Toni, Valeri, i Vilijam.

Ove nazive dodeljuje Svetska meteorološka organizacija koji su, kako kažu, najbrži način za prenošenje upozorenja i podizanje svesti i spremnosti ljudi kojima preti opasnost.

Tačni uzroci pojedinačnih oluja su složeni, ali se prognoze oslanjaju na dva ključna činioca.

Prvo, El Ninjo će verovatno preći u La Ninju u narednim mesecima, što podstiče razvoj ovih oluja.

I drugo, temperature površine mora su mnogo više od uobičajenih u glavnom području formiranja uragana u tropskom Atlantiku.

To često znači snažnije uragane, jer toplije vode daju više energije olujama da jačaju dok se kreću ka zapadu.

„Postoje svi potrebni elementi“ za intenzivnu sezonu uragana, rekao je Ken Grejem, direktor američke Nacionalne meteorološke službe.

Da bi se skrenula pažnja ljudi na način na koji globalno zagrevanje podstiče verovatnoću formiranja oluja najvećih intenziteta, nedavna studija je istraživala mogućnost uvođenja nove kategorije šest.

To bi „upozorilo ljude da su najsnažniji tropski cikloni koje sada doživljavamo bez presedana i da je uzrok tome [zagrevanje] površinskih voda okeana zbog klimatskih promena“, objašnjava glavni autor studije Mihael Vener, viši naučnik u nacionalnoj laboratoriji u Berkliju, u SAD-u.

Kategorije uragana uzimaju u obzir samo brzine vetra.

Ali ove oluje nose i druge velike opasnosti, kao što su padavine i priobalne poplave, koje se generalno pogoršavaju usled klimatskim promenama, upozorila je NOAA.

Topliji vazduh zadržava više vlage čime se pojačava intenzitet padavina.

U međuvremenu, plimni talasi – kratkoročni porast nivoa mora zbog uragana – su sada jači zbog povišenog nivo mora, uglavnom usled topljenja glečera i toplijih mora.

„Usled porasta nivoa mora povećava se ukupna površina poplavnog područja zbog čega današnji uragani nanose više štete od oluja prethodnih godina“, kaže Endrju Desler, profesor atmosferskih nauka na Teksaškom univerzitetu A&M.

S obzirom na trenutnu prognozu, istraživači naglašavaju potrebu da javnost bude svesna mogućih opasnosti ovih oluja – posebno „događaja rapidnog intenziviranja“ kada se brzine uraganskog vetra povećavaju vrlo brzo, pa mogu biti posebno opasne.

„Već vidimo da se ukupno povećava intenzitet atlantskih uragana, što znači da verovatno već postoji povećan rizik po naše priobalne zajednice“, objašnjava Andra Garner, docent na Univerzitetu Rovanu u SAD-u.

„I dalje je teško predvideti brzinu jačanja oluja, što povećava izazove u pogledu zaštite naših priobalnih zajednica“.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Klimatske promene: Zašto uragani postaju razorniji i opasniji 1